Због здравственог стања и осећаја страха, данас нисам изашао на протесте. Није ме срамота да јавно признам да ме је страх — страх од маскираних униформисаних лица, од извртања руку. Али ме је срамота да останем по страни. Зато отворено подржавам право народа на протест — миран, без хушкања и без насиља.
Страх да брат удари на брата и даље постоји. Али док већина ћути и стоји по страни, простор се препушта "револуционарима" да све преузму — насилно, јер виде да је већина спремна да се помири са било чим.
Овај безизлаз се може лако решити — једноставним расписивањем избора. Али изгледа да је сукоб некоме приоритет.
Уз све то, западн и прозападни медији и њихова гласила данас прозивају студенте да су превше родољубиви!!?? , док опозиција скреће пажњу на споредне теме и даје замајац режимској пропаганди. Но, најстрашније је то што родољуби нису ни спремни, ни способни да се организују.
Зато — честитке сваком ко данас има храбрости да превазиђе страх, конфузију и манипулације. Поклон до земље сваком појединцу који, без мржње, брани интерес целог народа.
Нема коментара:
Постави коментар