Sistem ili ljudi - odlučite sami

Danima slušam kako je komlikovano doći do termina za izdavanje saobraćajne dozvole. Ljudi čekaju u redu i po više puta, svoji očima sam vidjao redove duge i preko 20ak metara. Svojevremeno sam slao dopis MUPu o veome loše organizovanom sistemu podložnom korupciji  koji omalovažava ljude (naravno ništa misam uspeo da promenim). Dodje red danas i na mene. Odem u kućicu da uzmem broj, policajac sav važan. Tražim broj - on se smeje. Kaže da moram da dodjem sutra u sedam ujutro i da čekam red koji može da se otegne i do crkve (valjda ljudi treba prvo da se pomole Bogu da bi dobili broj). Odgovorim da mi ne pada na pamet i pitam gde im je šefova kancelarija. Opet se čovek smeje, al pokaže mi gde da odem. Odem tamo, pokušam da udjem na vrata, a sa druge strane vriska na mene "zatvaraj vidiš da je promaja". Nestigoh da pitam sa koje strane da zatvorim, al onako uplašen zatvorim spolja. Stanem, razmislim malo (skupim hrabrosti) i udjem. Objasnim slučaj. I ova se smeje. "Kada bih ja svakom od vas 60000 odgovaral na pitanja ništa ne bih stigla da uradim". Kažem "ako Vam je teško što ne napustite posao i predjete kod nekog privatnika, a znam par ljudi koji bi htelo da radi taj posao, pa ako se niko ne javi poslaću njih". Ponovo tražim broj, ona kaže da nema brojeva. Tražim za sutra, ona kaže da izdaju samo za jedan dan. Pitam "jel vam normalan taj što je to organizovao? Nisam spreman da trpim tudje propuste pogotovo za ono što plaćam" i (KLJUČNI DEO) tražim potvdu da nije htela da me primi i izda broj za registrovanje auta kako bih to predao advokatu" Pucanje iz prazne puške ima smisla samo kada juriš miševe. Gospodja me pogleda, okrenu par telefona i reče mi da se javim policajcu da mi da broj. Odem kod plicajca, on me ubedjuje kako me nije razumeo, izvini se zbog nesporazuma i da mi broj.
Kada bi svi radjani Srbije bili revnosni prema svojoj domovini kao ja bilo bi nam svima mnogo lepše.

Један мој познаник који је некада био духовит

Пре неки дан не моје питање како да знам да је дошао поштен човек на власт пријатељ ми одговори "Tако што ће све своје живе претходнике морати да пошаље на стрељање". Ја се насмејах овој његовој шали, а он мртав озбиљан ме пита "шта је ту смешно, толико људи ће настрадати а ти се смејеш. Поштен човек ће морати да се смртно огреши, а теби смешно". 

Чачанска општина даје родитељски додтатак, ал чиновник исте те општине не даје.

Општина Чачак решила да исплати новчану помоћ за треће дете. Лепо. Како сам случајно сазнам за то ,  питам се колико има оних који за то нису ни знали ,или има нас који спремни да поверује да је општина толико организована да ће им сама уплатити новац. Један шалтер, друг, трећи и стигнем са папирима до шалтера бр 7.  

"Добар дан"  ја, он наравно ништа. После мрког погледа (на које сам, наравно постао имун) кажем да сам дошао да предам папире за додатак. Он ми каже да прикупим све папире па да дођем, ја му кажем да сам прикупио, он мени да не могу да прикупим све шта ми треба док се не договорим са њим. Питам јел` довољно оно што стоји на сајту општине, он каже "да видим". Просто љут што је ту све и каже ми "у реду". Како ми не оставља утисак организованог човека питам могу ли добити потврду да сам предao документе . Он мени каже да за тим нема потребе. Видим фарба ме, ал` ко велим да не улазим у беспотребну расправу, па ваљда смо људи (иако смо Срби). Прође 20-ак дана, да видим шта се дешава. Без увида у архиву и компјутер, а на основу мог израза лица каже ми да подаци нису обрађени јел је законски рок 30 дана. Човек зна свој посао. Прође 30 дана и ја кренем по паре. Шалтер бр. 7.

"Добар дан"  ја, он наравно ништа. Пита ме за име мајке, ја кажем . Добијем одговор да тај захтев  не постоји. Ја кажем да сам предао и питам хоћели ми требати потврда о томе. Он ме гледа."Немам ту потврду јер ми прошли пут нисте дали" укажем на бесмисленост ситуације. Он ме мрко погледа и пита за моје име, ја му кажем, а он мени "Требало би да знаш на кога пријављујеш дете, биће готово до краја недеље" убеђен  да сам ја глуп, а он да је презаузет послом и глупим питањима и да ми даје његов новац. Ја кажем да данас истиче законски рок и подсећајући га питам који је данас датум. Он ми каже да није његово да води рачуна о томе који је датум и да то саопштава сваком ко му дође на шалтер. Човек ми мртав ладан каже "Дође ми да ти и не дам новац". Ја му кажем да ми "дође да га пљунем у фацу, ал` то није лепо". 

... После много нервирања чиновници ми тај исти дан кажу да може  одмах да се подиген новац.

То се све дешава у истом дану када ми оператер у ПИО фонду одмеравајући хрпу папира коју носим каже да нисам донео све папире. Питам који ми папири недостају, а она "нисам ја правница да знам шта ти све треба". Питам "како је могуће да знате да нешто недостаје, а не знате шта" и ако је већ видовита да јој правна служба и не треба. Такође је била разочарана када је видела да су сви папири ту.

И још једна ствар у истом дану. Bанка ми скинула провизију 20 динара, а да се не зна зашто. Ништа страшно све се да исправити. Зовнем банку и упуте ме на службу платног промета где ми кажу да не знају што је теко већ морам сам да јурим шефицу и дају ми њен број телефона. ОК. Зовнем шефицу, погрешан број. Зовнем поново службу платног промета на стари број телефона и све из почетка, а сад ми кажу да је провизија од рачуна боловања. Ја кажем да немам рачун боловања, а онда ме упити на шефицу. Да ми други број. Зовнем шефицу, нема никог. Зовнем централу банке и тражим шефицу,а они ми кажу да је шефица у служби платног промета и пребаце ми везу. Опет све из почетка, али сад ми кажу зато што је шифра плаћана 221. Ја кажем да сам и раније имао исту шифру, па ми нису обрачунавали провизију. Она каже да је то грешка и да морам да зовнем шефицу! Закључак - у служби платног промета раде најмање три колегинице и не занју да је међу њима шефица.

Пореска управа као Банка , ал` само за ажурне

Стигло писмо. Жена пита  "саобраћајна или пореска". Кажем да је  добро све док   невладине организације  нису почеле да шаљу опомене. Овог пута пореска. Кажу да сам дужан 30000 динара. Одем да видим шта је то. Кажу да сам пре 7 година имао фирму и да је дуг по тој основи. Донесем докумет где стоји да сам при затварању фирме измирио све обавезе. Будале џабе чувао папире. Кажу да сам унео погрешан позив на број на једном вирману. Кажем да сам унео тачно, али да су они унели погрешно. Они мени траже да докажем. Питам има ли какве везе што сам по закону дужан да чувам документа 5 година. И тако ...остао ми дуг од 5000 на једном рачуну, а на другом сам грешком био у претплати. Покушам да их убедим да то није проблем и да ураде прекњижавање. Хоће само да платим прекњижавање. Нема везе што сте Ви погрешили платићу. Платим и после пар дана дођем да проверим стање. Одговоре да је прошло прекњижавање  и да сам сад дужан само 25000 по основу камате, јер на претплати нисам имо право на камату а по дугу наравно да имам. Упињ`о се да објасним и ништа. Упињ`о, упињ`о и на крају платио. Ал` то није крај. Сутрадан у новинама прочитам да пореска управа отписује дуг по основу камата. Супер, одем да ми врате паре. Кад оно тамо право на отпис стекли само они који нису платили. Пуји пик ...тако помако ....Још једном сам добио доказ да сам будала. Ништа ново!

Србљак - Дискримисана национална мањина у Србији

Као правослвни Србин осећам се јако дискримисан по верској и националној основи у Србији, по разним основама. У сред Божићног поста разни медијски позиви за прославу "нове године", позиви за најлуђу ноћ, прасиће и опијање. Када сам у вртићу питао за посну храну деци, осећао сам се јако непријатно да нисам смео да инсистирам на томе. Када сам државне службенике замолио да ми дописе шаљу на ћириличном писму (направљено за Србе правослвног обреда) нису ме удостојили ни одговора. Немам ништа против српске латинице (намењене Србина латинског обреда). Када сам погледао уџбеник мог сестића једина теорија о постанку је веровање извесног Дарвина, нигде места доказном или религискм приступу. Јавно сам изложен систему вредности које нуди промискуитетна спонзорства и палог човека који се остварује само у материјалном и новац се нуди као једино мерило смисла. Профитократије у којој живим ми не нуди ни најмању могућност да се снађем, јер је успех једини смисао, а направити што већи приход уз што мање трошкове по сваку цену је једино мерило вредности човека. Знам и за госпођу која је морала да сама да отказ јер није хтела да лаже за свог послодавца, а то се подразумевало описом радног места. Родољубив осећај исмејан до најнижег захваљујући разним преварантима који су медијски екпонирани у виду политичара.

И тако имајући јак родољубив осећај који је у задње време неостварен пожелех да га конкретизујем. Да се разумемо правни систем у Републици Србији поштујем до изнемоглости  (некада моје, а некада државних службеника) и водим се по учењу "Цару царево, а Богу Божије" и ту немам недоумица. Носио сам се идејом да лично себе прогласим националном мањином јер демократија сама по себи то дозвољава, али то би било и сувише гордо, а наравно и нисам једини. И сетих се (ни Руса, ни Грка, ни Јермена ни Византина но) ентитетских Срба. Срба из ентитета Српског, паи још и добро звучи. Како онај други ентитет има националну мањину у виду Бошњака, а да са Босном везе немају, тако се и ја понадах да бих могао да добијем статус ентитетског Србина. Можда би се могао звати и Србљаком (шалим се). Како становници Србије муслиманске вероисповести који говооре неким од словенских језика без икаквог доказивања могу постати Бошњаци могу и ја по тој основи да се изјашњавам по овом нахођењу.  И онако су ми Срби са оне стране Дрине некако дражи и нормалнији, можда зато што их мало познајем па ми увек изгледају (онако) епски, а можда и што су остали једини чувари традиције и јунаштва.

Ако вас има још оваквих јавите се, па да уђемо у правну процедуру.