09 фебруар 2011

Чачанска општина даје родитељски додтатак, ал чиновник исте те општине не даје.


Општина Чачак решила да исплати новчану помоћ за треће дете. Лепо. Како сам случајно сазнам за то ,  питам се колико има оних који за то нису ни знали ,или има нас који спремни да поверује да је општина толико организована да ће им сама уплатити новац. Један шалтер, друг, трећи и стигнем са папирима до шалтера бр 7.  
"Добар дан"  ја, он наравно ништа. После мрког погледа (на које сам, наравно постао имун) кажем да сам дошао да предам папире за додатак. Он ми каже да прикупим све папире па да дођем, ја му кажем да сам прикупио, он мени да не могу да прикупим све шта ми треба док се не договорим са њим. Питам јел` довољно оно што стоји на сајту општине, он каже "да видим". Просто љут што је ту све и каже ми "у реду". Како ми не оставља утисак организованог човека питам могу ли добити потврду да сам предao документе . Он мени каже да за тим нема потребе. Видим фарба ме, ал` ко велим да не улазим у беспотребну расправу, па ваљда смо људи (иако смо Срби). Прође 20-ак дана, да видим шта се дешава. Без увида у архиву и компјутер, а на основу мог израза лица каже ми да подаци нису обрађени јел је законски рок 30 дана. Човек зна свој посао. Прође 30 дана и ја кренем по паре. Шалтер бр. 7.
"Добар дан"  ја, он наравно ништа. Пита ме за име мајке, ја кажем . Добијем одговор да тај захтев  не постоји. Ја кажем да сам предао и питам хоћели ми требати потврда о томе. Он ме гледа."Немам ту потврду јер ми прошли пут нисте дали" укажем на бесмисленост ситуације. Он ме мрко погледа и пита за моје име, ја му кажем, а он мени "Требало би да знаш на кога пријављујеш дете, биће готово до краја недеље" убеђен  да сам ја глуп, а он да је презаузет послом и глупим питањима и да ми даје његов новац. Ја кажем да данас истиче законски рок и подсећајући га питам који је данас датум. Он ми каже да није његово да води рачуна о томе који је датум и да то саопштава сваком ко му дође на шалтер. Човек ми мртав ладан каже "Дође ми да ти и не дам новац". Ја му кажем да ми "дође да га пљунем у фацу, ал` то није лепо". 

... После много нервирања чиновници ми тај исти дан кажу да може  одмах да се подиген новац.
То се све дешава у истом дану када ми оператер у ПИО фонду одмеравајући хрпу папира коју носим каже да нисам донео све папире. Питам који ми папири недостају, а она "нисам ја правница да знам шта ти све треба". Питам "како је могуће да знате да нешто недостаје, а не знате шта" и ако је већ видовита да јој правна служба и не треба. Такође је била разочарана када је видела да су сви папири ту.
И још једна ствар у истом дану. Bанка ми скинула провизију 20 динара, а да се не зна зашто. Ништа страшно све се да исправити. Зовнем банку и упуте ме на службу платног промета где ми кажу да не знају што је теко већ морам сам да јурим шефицу и дају ми њен број телефона. ОК. Зовнем шефицу, погрешан број. Зовнем поново службу платног промета на стари број телефона и све из почетка, а сад ми кажу да је провизија од рачуна боловања. Ја кажем да немам рачун боловања, а онда ме упити на шефицу. Да ми други број. Зовнем шефицу, нема никог. Зовнем централу банке и тражим шефицу,а они ми кажу да је шефица у служби платног промета и пребаце ми везу. Опет све из почетка, али сад ми кажу зато што је шифра плаћана 221. Ја кажем да сам и раније имао исту шифру, па ми нису обрачунавали провизију. Она каже да је то грешка и да морам да зовнем шефицу! Закључак - у служби платног промета раде најмање три колегинице и не занју да је међу њима шефица.

Нема коментара:

Постави коментар

Братоубилачки мир

Нема тог великог рата док се Срби не лате оружја и међусобно не поубијају. Једино добро у тој погибли je  што је један део увек победник.  М...