У последње време, захваљујући послу којим се бавим, доста учим и радим на пословном обавештавању, системима за подршку одлучивању ... Невероватно је колико у овој литеретури има примера из државне управе. Запрепашћујуће је како се могу мерити учинци појединаца, делова система и целог система и КАКО СИСТЕМ УСПЕВА ДА ПОПРАВИ САМОГ СЕБЕ. Иначе, применом ових дисциплина привреда Јапана и САД-а су крајем 90-их година успели да повећају друштвени бруто производ у десетинама процената (неке студије кажу и дупло). У Европи се касни са овим. Али на жалост дисциплина знатно занемарује људску страну (постоје захтеви за подизањем норме учинака до границе издржљивости која се може и прећи) и у том смислу незаслужује безрезевне подршке. Овде бих изнео неке моје идеје и закљчке бавећи се овим.
ОПШТИНСКА УПРАВА:
Број запослених се одређује на основу броја становника и броја запослених у привреди. На основу тог коефицијента и просечне зараде у привреди одреди се укупан фонд зараде. Председник општине може да запосли колико год хоће, али фонд остаје исти. Када почне да запошљава своје људе, плата запослених се смањује и они имају механизам да се побуне, јер имају лични разлог (смањена им је плата). Једном месечно се на огласној табли (веб страници) објаве резултати колико је који шалтерски радник примио и обрадио захтева. На основу тих резултата деле се стимулације радницима. Општине са најбољим коефицијентом успешности на крају године добијају посебно повећање плата из републике, а осталим општинама се задају њихове квоте ... Овде је проблем са тим да неке општине имају лошу инфраструктуру, међутим и то може да се измери (удаљеност од аутопута, природни ресурси...) и таквим општинама се дају субвенције из републике за инвеститоре.
ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА
Мерило њиховог успеха је добит на крају године. Да би ово успело преко јавних предузећа не би смела да се води социјална политика. Цена или мора бити тржишна или добит да се мери по тржишним ценама. Она предузећа која немају добит, просечна плата не сме бити већа од просека привреде у републици. Такође у оваквим предузећима управни одбор не добија никакву накнаду (односно чланови управног одбора добијају јавну дисквалификацију ако им је резултат гори него претходне године и забрањује им се рад у јавној управи и државним предузећима). У овим предузећима рачуна се укупан трошак за зараде и ако је он велики смањује се (постоје мерења), а сами запослени одлучују да ли ће бити отпуштање или смањење зарада. Предузећа која имају добит раде студију позиције на тржишту и ако су повлашћени само мали део сме да се подели радницима, односно ако нису запослени добијају или новчану сатисфакцију или деонице истог предузећа (акумулација капитала).
СУП,СУДСТВО И ТУЖИЛАШТВО
Саобраћајна полиција. За сваког полицајца се јавно објављују резултати- број излазака на терен, број снимања саобраћаја и број писаних казни. Ти се резултати упоређују и они са најбољим добијају новчану надокнаду и могућност напредовања у служби, они са најгорим коефицијентима губе право рада на терену. Ови резултати са приказују и на нивоу општина и полицијскух управа и на основу групних резултата добија се који начелник напредује у служби. Ово исто важи и за судство и тужилаштво. Мери се број предмета, тужби, дужина трајања поступка и пресуда. Подаци се јавно објављују и само они са најбољим резултатима напредују (у смислу озбиљности предмета који добијају, а самим тим и зарада)
МИТО И КОРУПЦИЈА
Сва јавна гласила са националном покривеношћу морају да имају новинаре истражитеље. Они добијају статус службеног лица и организује се за њих посебна полицијска служба која је одговорна не министру већ органу који бира скупштина (мора да има већину опозиционих странака). Ови заједно истражују сумњиве случајеве и о томе праве емисије. Наравно плаћени су од стране телевизије, а РРА објављује резултате њиховог рада чиме се зна који медијии раде за кога. Наравно ови новинари имају огромана права и привилегије, али сва истраживања, намештаљке уредно пријављују овом полицијском органу. Имају право да остану анонимни, да се лажно представљају, да користе шпијунску опрему ... Све своје акције морају да пријаве овом полицијском органу
ОБРАЗОВАЊЕ
Школа добија фонд зарада по броју ученика и директор одлучује о висини зараде. Укупна средтва за фонд зарада морају одговарати просечној заради у привреди по квалификацији. Израчуна се број факултески образованих порфесора и осталих запослених и то се стави у однос према истом образовању у привреди. Сеоске школе морају да имају коефицијент као да има минимум 30 ђака без обзира на број ученика. На крају сваког полугодишта ученици раде тест. Медутим, то није тест за оцену ђака већ наставника. Стандардном девијациом (избацују се најбољи и најгори) бира се резултат успеха и то се пореди по наставнику, школи, јавно се објављује и кефицијентом утиче на висину фонда зарада. Сви ђаци имају право на бесплатно образовање, међутим рачуна се новац који је држава уложила у њих и када нађу посао у струци враћају тај новац (од укупне зараде одузме се минималац) и из тих износа се издваја 20% док се све ненадокнади. Они који нађу посао у иностранству, а немају доказ да су покушали да нађу сличан посао у Србији враћају тај новац.
ПОЉОПРИВРЕДА И ПРИВАТИЗАЦИЈА
У свакој општини се формирају три задруге. Сваку од ових задруга формира политичка парија или невладина организација која скупи одређен број потписа). Оне три задруге које су скупиле највише сељака остају, а остали се прикључују њима. О трошку државе плаћају се три агронома и сељаци у сваком тренутку имај право да се одлуче за кога ће да раде. Задруге организују, набавке (јефитија цена), продаје (бољи услови), примену мера, проналажење тржишта,обуку и на основу резултата (ивоз продаја ...) добијају своју плату. По овом принципу се формирају и приватизациони фондови. Свака странка може да се докаже у овом послу и грађани бирају којим ће дати своје акције. Нема продаје неколико година, а онда грађани на основу номиналне и стварне вредности на тржишту и инсвестиција фондова знају како су прошли, а самим тим и знају колико која партија има стручњака.
ЗДРАВСТВО, ПОРОДИЦА,ПОРЕЗИ И ПЕНЗИЈЕ.
Наравно, по овим принципима мери се успешност болнице, доктора, број прегледа, операција, исход... Сви имјау право на основно здравствено осигурање и пензију (не само запослени ...). Пензија је социјална категорија, то значи да је свима иста пензија. Наравно ово значи да у платама нема допринаоса (само порези). Ово би поспешило да нема више рада на црно. Само запослени са већом од дупло просечне зараде плаћају степенаст проценат пореза (што већа зарада то већи проценат). Исти овај проценат се примењује и на добит приватних предузећа тако што се за олакшавајућу околност узима исплаћене зараде својим запосленима. Другим речима, ако власник нема пријављен патент или неки изум његова добит не може да буде у несразмери са примањима запослених. Оног тренутка кад се почне примењивати овај закон о пензијама (нема више доприноса) мора се повећавати ПДВ, акцизе ... То је и праведно јер они који имају добра примања не добијају јефтину робу, а они са лошијим примањима морају имати социјалну надокнаду (за минимални износ струје, хране ...) Повећава се знатно и порез на имовину. Ови порези се рачунају према броју чланова породице. Свима онима који имају имовину већу од милион ЕУРА и ради се попис имовине и плаћеног пореза до сада и на разлику се примењује једнократни порез (као на зараде радника). Они који су до сада плаћали доприносе за пензију, рачуна се колико је то новца и када добијају пензију осим оног фиксног дела добијају надоканду у уплаћеној сразмери.
Има тога још много. Битно ми је само да се провери правац са еминетним људима из свих ових области.
