Након што је Сајмон Кузнец дефинисао појам Бруто Друштвеног Производа, успешне економије су могле и бројчано да искажу своју иначе очигледну економску предност. Одмах је кренула трка и ево траје већ готово сто година, без обзира што је творац те метрике сам рекао да се о "благостању народа тешко може било шта закључити на основу мерења тако дефинисаног доходка". Остаје питање да ли је разлог за његову Нобелову награду била сама та теорија или оповргавање њене смислености.
Научно-статистичка обрада и приказ тих података ни мало нису спорни. Проблем је са шта се мери, шта се анализира и шта се проглашава крајним циљем. Искусни социолози економије су још одавно почели да упозоравају на погрешно тумачење и погубност тако добијених закључака. На пример, када се крава отели то позитивно утиче на БДП, док када се роди дете то негативно утиче на онај део БДП који се приказује по глави становника. Млеко од те краве је саставни део прихода, док млеко којим мајка доји дете остаје неевидентирано. Приходи чобана који чувају то теле су успешно повећали БДП, док је чување деце узалудно са аспекта доходовности. Стриктним тумачењем ове теорије дало би се закључити да имамо победнике у виду оних који су се одлучили за одгајање телади.
Има и оних других нобеловаца који тврде да се неки производ може створити из природних ресурса искључиво употребом талената датих човеку. У том смислу победник би требао да буде неко ко се одважио да одгаја децу. Међитим, декларација о слободи кретања радне снаге допушта могућност онима који су одгајали телад да најдаровитије чланове супарничког табора задобију на своју страну, а да нису ни учествовали у њиховом одгоју. Ваљда, за узврат нудећи одређен део свога фонда. X чељади = Y телади.
Има ту још много нелогичности, па и тежих случајева од споменуте трампе. На пример, разматраћемо два домаћина који имају исту површину под шумом. Први је вредан и сече свако дрво редом, а други је скроман и сече само шта му шумар каже и савест дозволи. Овај први домаћин купује моторну тестру и следеће године сече још више, док је овај други задовољан јер има кров над главом и довољно за огрев. Првом БДП скаче, а другом стагнира и тако све док први не примети да понестаје шуме за пројектовани раст БДП и закључи да треба да купи наоружање како би се под изговормом општег добра са овим другим лакше договорио. Своју шуму је посекао и сада му моторна тестера не треба, ал не би да је баци јер се једина продајом стиче бруто вредност. Одлази преко плота и ватрено показујући своје оружије онако успут прича о неминовности раста БДПа и трендовима везаним за исти. Констатује да је поседовање стилског намештаја цивилизацијско достигнуће. Скромни сусед због уметничког дојма који остављају луксузни намештај у комбинацији са дугим цевима купује на рате половну тестеру. Употребљава је да посече онај део своје шуме који је неопходан да би намирио трошак за ту исту тестеру. Сазанје да само добри сусед има сет за оштрење тестере и да мора посећи још по неко дрво како би платио услугу оштрења зубаца који се тупе сечењем те исте шуме. Како он шуме има много, а намештаја мало јасно је шта је по закону понуде и тражње скупо, а шта јефтино. Јасно је и шта је и ко је сировина. Улаже додатни рад и на сопственим леђима осећа раст БДПа. Касније, дивећи се комшијином друштвеном производу, закључује да му се исплати инвестирати у стругару, па наставња вредно да ради. Таман када је остало да још савладе и стилске вештине и достигне високо постављене уметничке стандарде појаљује се оправдана забринутост човечанства за климатске промене. Комшијино овлашћено сертификационо тело за стилски намештај и емисију гасова доноси уредбу о забрани сече шума, оних истих које скромни сусед није ни хтео да сече све док га у супротно нису убедили ови исти. Нама свима остаје да се надамо да је власнику већег БДПа у међувремену почети да расте нови засад брзорастућег дрвећа, јер ако јачи падне то је крај за све у овако увезаним економијама где нема места за скромне, а ненаоружане. Ма, нека га нек побеђује, ђаво га однео.
Испоставило се да је оно што је неупотребљиво статистичарима и соцоиолозима сасвим ваљано политичарима и психолозима. Политичарима да придобију публики, а психолозима да из таквог миљеа пронађу што више дијагностификованих случајева.
PS
У међувремну су се појавиле нове методе и нове теорије које мере индекс друштвеног напретка. Мере се три групе параметара благостања. У прву групу тих параметара спада приступ води и храни као и сигурност неког друштва. Другу групу чине образовање, здравље и одрживо окружење.Трећа група су остварњивост циљева, снова и амбиција. Е, то су тек манипулативне категорије и чим их се стратези докопају жалићемо ми за старим добрим БДП-ом.
Нема коментара:
Постави коментар