Предрасуде сужене свести

Прво ми пуче везица на шортсу, па ми се поквари бицикл. 

Сетих се оне народне -  када треба да будеш ј...н, тада гаће саме спадају.

После много муке привремено поправих бицикл и укључих оба светла јер поче да пада мрак.

Већ сам био дубоко зашао у ноћ када сам руком у најпрометнијој, а полуосветљеној градској улици давао знак да скрећем (касније ће се испоставити да сам већ био скренуо).

Иза мене се моментално зачу заглушујућа бука аутомобилске сирене. Трубила је иритантном учесталошћу. Одмах сам претпоставио да је у питању неки бесни аутомобил са још беснијим власником. Може бити и бесни шофер са још беснијим власником. Тако је. Још када се спусти бочно тамно стакло и када угледах кратко ошишану главу  са дебелим вратом  био сам сигуран са каквом будалом имам посла.

Он мени спомену некакакву сигнализацију, а ја њему споменух све редом мислећи да од мог бицикла очекује бочне мигавце. 

Сам сам себе запрепастио тоном и фондом речи које су  очекивано постале примерене за овакве ситуације.

Стигох да се подсетим како сам престао да уживам у вожњи омиљене дечије играчке од како сам почео да купујем свакаву беспотребну бициклистичку опрему. Изгледа да и бочни мигавци за бицикл постају део стандардне опреме. Куд је кренуо овај свет?

Сиђох са бицикла и видех да ми не ради задње светло!

У ставри ради, али није било укључено!! 

Сада ми би јаснији израз кратко ошишаног лица које је уствари покушавало објаснити како ми не ради задње светло. Човек са дебелим вратом је хтео је да ме на време упозори на моју безбедност. Бесне аутомобиле могу да возе и људи који би да помогну. Затамљена стакла могу да штите само од сунца.

Сетих се да постим, да сам лошак, да сам беспотребно нервозан и пун предрасуда. 

Помислих како је требао да изађе из аута и да ме измлати јер је очито у бољој кондицији, а и да није то што је у праву би му дало додатну снагу. 

Ово је мој начин да му се извиним и затажим опрост, а како је тешко да ће ово чути, прочитати или доживети онда барем себе и вас да замолим да следећи пут имамо разумевања за друге и да им дозволио да нам помогну. Да се стрпимо у соствену корист, па макар и не били у праву! Без обзира какав нам дојам остављају ми смо власници сопствених утиска. 

А и сами видите какви кварњаци могу бито људи попут мене коју се на сва уста хвале како је боље бити наиван, него манипулистати наивнима.