Здравствена ситуација у вирусима захваћеној Србији позива на хитну солидарност. Постало је јасно да држава не може да обезбеди праведност и овде не желим да причам о одговрности оних на власти јер је то очигледно. Тражим сопствену одговорност и свих осталих у командном ланцу, ма колико нам у тим ланцима руке биле везане.
Пратим пандемијске информације из Новог Пазара, али никако да испратим шта се дешава. Солидарисао бих се, али не знам како да помогнем. Потежем за друштвеним мрежама и видим да има противуречности и преувеличавања и не знам шта је тачно. Закључујем да су само жртве реалне и да животима плаћамо катасторофално скупу цену, а све осало је јефтино практиковање политике. Као да желе релаксирати ситуацијуу и прикажу да и није толико страшно чим се има времена за уопштене политичко сепаратистичке поруке и расправе по том основу.
Солидарисао бих се са тим сепартистичким захтевима, јер ко не би да се огради од овог лудила, али ме не зову, већ имају своје малене границе и ситне циљеве. Са друге стране ујединили би се са државом преко реке која по истим питањима ништа није боља од ове са ове обале, па ми је јасно да има виших интереса скривених иза ових нижих нелогичности. Како бих и ја да живим у истој држави са истим народом преко Дрине не видим што бих се противио.
Међутим, свако од нас зна како Новопазарски предузетници скривају порезе од државе, а понеки од нас располажу и тачним износима економије која је у сивим, нелегалним каналима. Сви, такође знамо да је то основни разлог што су докторима мале плате, што нема опреме и што је систем неорганозован и корумпиран. Но, никако не бих на њих да сваљујем кривицу, јер знам да Новопазарци нису најгори, а још и имају своје алтернативне солиданре канале. Проблем је систем који им је то омогућио и онај ко га је успоставио сноси одговорност, али сви смо саучесници јер ако ништа друго, онда што ћутимо. Сада, по правилу, креће прича о кокошци и јајету, за коју немамо времена.
Имам конкретан сепаратистички предлог: Хајде да се сви ујединимо, ако ништа, барем око личних интереса.
Јавне институције су компромитоване и остаје једина могућност да правимо своје личне. Како је новац најбоље мерило поверења онда би било поштено да сами бирамо фонд у који сопствени солидарни порез уплаћујемо, али по обавезном закону. Моје предлог је да свако ко има примања већа од просечних да буде опорезован додатним давањима са правом да уплаћује у фонд за који сматра да најбоље осликава његов систем вредности. Ти фондови би се правили по законима постојеће државе, а према сопственим моралним нормама. Онај ко има мање од просека њему је ионако сопствена мука најпреча, а сви остали ће добити величанствену могућност да се солидаришу спрам сопствених могућности. Затим, порез на некретнине у којима не живе чланови породице, повећати таман толико да цена друге некратнине падне да може да је купи неко коме је то прва. Праведност се најлакше мери новцем, зар не? Ко другачије каже, крије своје оригиналне интересе, а обично је то најлакше повиком држ` те лопова.
Конкретно ја бих уплаћивао новац Србима са КИМ који обрађују своју земљу. Нпр, припадници муслиманске вероисповести уплаћивали би у своју верску заједницу, атесистима би се такође омогућило да изнесу своје приритете. Ето мерила где се можемо такмичити, и ето где можемо да будемо конкретни, а не да само ложимо рају и лажемо себе. Држава би имала интерес јер би се тачно знали приходи, а свако ко проневери тај новац имао би осуду и бојкот целе заједнице солидарних људи, коју су ваљда још увек у већини.
Доктори, свештеници, учитељи и војници треба да чине елиту једног друштва и све док то не буде тако нема нама заједнице, нити смо способни за државу, ма како је звали. На пример, ако би морали да бирамо ком учитељу уплаћујемо тај наовац онда би се и знало који је учитељ бољи, мерили би се по успеху сопствених ђака, а не по страначкој припадности. Забранило би се држање приватних часове ван школа, већ само у школама где би та примања била опрезива у корист оних ђака који немају да плате, а на штету учитења чији ђаци морају да похађају приватне часове.
Одмах би све било јасно, јер смо (нажалост) већ дубоко зашли у систем где се новчаним јединицама најпрецизније изјашњавамо. У тако уређеном систему манипуланти разних боја би могли да манипулишу само онима којима то одговара, а не свима редом, негледајући ко је већина, а ко мањина.
Нема коментара:
Постави коментар