ТрансНародна особа

Замислите душевни бол негога ко је рођен у телу Србина а осећа се као Немац. Нема те невладине организације које га може утешити. Шиканирања која таква особа претрпи на славама, весељима и сахранама принуђена да присуствује манифестацијама примитивног фолкора које је обликовало полусвет његових биолошких родитеља је неизмерна.

Још у XX веку Титовим комунистима је успело да обезбеде толики  ниво  еманципације која је омогућила милонима  да се национално другачије осећају  од својих родитеља по телу. Пре тога и други су достизали  тај цивилизацијски прогрес у домену верских права јер су верујућим душама заробљеним у тела православаца масовно омогућавали прелазак на  исправнију религију. Овде је био фокус на спасавање душе, док се за тело нису баш могле дати гаранције јер је ниво хирушких интервенција у том периоду би сведан само на нож, колац и Србосјек. Идеја је засигурно била прогресивна јер су их ослобађали припадности превазиђених реликта предака.

Но чим су Срби постали мањина међу онима рођеним у телу Србина стекли су одређена права. Данас се  Србину рођеном у телу Србина  признаје прво да се осећа као Србин. Јесте мало непријатно, али су дозвољена девијантна понашања до одређеног ступња. На пример, ако пишете ћирилоцим нико вас неће стрпати у затвор иако сте затуцани реликт. Они који се причешћују на традиционалан начин ће изазвати тек гнушање, сем у случају опасности од појаве инфективних болести, што је ништа у осносу на то када се свештенику пољуби рука. 

У том смислу цивилзовани запад мора прихвата све мигранте рођене у телу некаквих источних народа, а који изјаве да се осећају као западњаци. Поставља се питање који је то осећај и какав тест мораш да положиш да би их уверио у посвећеност својих осећања  и усагласио са цивилизацијским и расним очекивањима. Судећи по тим истим мигрантима, ако имаш новца, плаћаш порез, радиш и ћутиш, поседујеш вештине недостајућег заната онда си довољно еманципован. Они који нису баш на том нивоу се класификују за неку земљу која је у процесу претприступних преговора. Тиме је и Дарвин добио ново прогресивно тумачење -  еволуција и осећајност.

Срећом, не постоје обрнути случајеви, да се на пример неки Немац осећа као Србин јер би се  евентуална таква појава морала уврстити у групу поремећаја. Међутим, масовност тих девијација би покренула питање нивоа до када се неком може признати стаутус са префиксом транс. Ексртемне ситуације када цела једна популација пређе у стање транса нећемо разматрати јер би то постала нова нормалност и спадало би  у обичајна права. Такође, није добор да се транс статус појави у већинском делу узорка јер би тако већина  стекла права позитивне дискриминације намењене мањинама, што би била контрадикторност. Оптимално за управљање ситуацијама  би било да је пола-пола, што постаје норма за транс статус. То је немогуће одржавати на дужи рок јер би сви да буду победници, а када се не зна ко је победник то значи да рат траје. Као на примеру мушкарца и жена где је ситуација увек непријатељска. Готово увек, јер су потребни извесни репродуктивни процеси.  У скалду са нарастајућој појавом индивидуализма ситуација пола-пола из узорка целе популације прерасла је на ситуацију пола-пола на појединачном примеру, што је постало једна од првих транс појава. Разматраћемо и остале транс појаве, тј ко има правo добијања транс статуса. Осим већ утврђене обавеза да то мора бити мањина, поставаља се питање које услове та мањина  мора да испуни. Моралне категорије су немерљиве и најбоље их игнорисати, јер би морали да разматрамо шта са правима људи заробљених у тело убица, лопова, лажова а и питање је да ли је то мањина и колико је њихових права већ увршћено у корпус основних. Узмимо да се на изборима кандидује трансЛоповска партија и неким случајем добије власт, такозвану трансКлепотманску власт. Тада би постојала законска могућност да људи на власти краду колико год хоће,  али за разлику од садашње ситуације поштени део популације који би тиме био у мањини имао би право да се избори за своја мањинска права, Ако би се тако изборили за транс статус по коме не сме да им се краде онда би лопови морали да отимају иземеђу себе што би довело до нових сукоба и губитка њиховох права на поседовање укредене робе. Тиме би постало сасвим прихватљиво да трансЛоповкса партија буде организована као тајно друштво или да ради под другим именом.  Овде се намеће питање шта би било када би се криминалци, наркомани, воајери, манијаци удружили у транс организације и изборили за своја права људи заробљених у традиционалном телу које има савест. Ил још горе шта би било када би се полицајци, наставници, здравствени радници тако организовали и тражили своја права.  Замислимо само једног трансВојника заробљеног у тело припадника страног окупатора. Не само да не би смели да га сматрамо за изадјника већ би му морали испоштовати и право на рад и поседовање војних средстава принуде. У том политичком домену  у нас су најуочљивији трансВладари. То су људи који су себи обезбедили право да увек буду у владајућој парији, а каткад им се деси да су заробљени у телу које је другачије говорило. Опет је проблем шта када постану већина и када  имамо огроман број људи чија је једина идеологија припадност владајућој странци. Опет ће бити неминовност да зарате између себе јер њихова легитимна одлука владаоца постаје неизводљива због недостатка поданика, а већ су се стекли  право да владају. Шта ако они који чачкају нос, пљују и добацују на улици постану трансПримитивци и изборе се за своје право. Кажем, сасвим је прихватљиво само да не постану већина. Но, чим постану већина појавиће се легитимни страх да сада нека мањинска културна група почене да тражи своја права на пристојан и културан живот достојан човека незаробљених ни у каква туђа тела, већ слободна да користе своју главу.

Шта ћемо са шарлатанима заробљних у тело лекара, како им омогућити њихово право да лече друге људе? Шта ако је обрнутао?  Шта ћемо са оним који се у тренутку пандемије осећају да се вакцинисани, а налазе се у телу невацинисаних, а шта ако је обрнуто? Како испоштовати право људи који имау своја права, а заробљени су у неком обесправљеном телу, а шта ако је обрнуто? 

Мој одоговор је  да са транс правима треба ићи до краја. Морате признати да би било врло занимљивије гледати фудбалску утакмицу где сваки од фудбалера има право да се осећа као боксер, па се због тога укине фаул, или као рукометаш па се укине играње руком.  У том случају навијач има право да се осећа као тренер и да га нико не прозива због тога. Можете замислити ситуацију у којој се судија  осећа као навијач. Све би то било занимњиво све док гледоце не прогласе учесницима некаг коњичког спорта по ком ће имати пуно право да их јашу у легитимном циљу остварења олимпијске норме.

Не треба баш претеривати и раднику доделити права послодавца, или презадуженом грађанину доделити банкарска овлашћења, или некога власника капитала натерати да ради. Финасијска стабилност мора бити изнад свега и математике и логике и морала јер чему онда све ово и оволико трансирање, или трансеравање како се већ каже.

А шта као нисам у праву, и шта ако је истински одгвор код мудрога заробљеног у телу некога ко ћути? Ништа страшно , јер је сасвим могуће да је глупост заробњена у телу  некога ко има језик или у овом случају  блог или чак све медије овога света.