Након последњих локланих избора у Србији консултовао сам вештачку интелигенцију у циљу добијања алгоритма за успоставу извршне власти. Ограничио сам је на податке Републичке изборне комисије, научне радове из области социологије и психологије, објављена истраживања јавног мњења, као и јавно доступне закључке фокус група. Потврдило се правило да ће свака опозициона изборна листа добити онолико гласова колико има активиста кориговано са пондером 100 (сто гласача по једном акивисти), док за владајуће структуре важи пирамидална шема која има 6 нивоа хијерархије где сваки члан контролише 7 до 17 (у просеку 10) чланова на нижем нивоу.
Да бих конкретизовао алгоритам користиo сам се апроксимацијама и релацијама које се односе на Србију. Тражио сам одговор у две реченице и он гласи: Да би опозиција дошла на власт потребно је да им 20.000 активиста волонтера који својим непосредним ауторитетом и етузијазмом доносе по 100 гласова, што укупно чини 2 милона гласача колико је неопходно за долазак на власт. Са друге стране, владајућа странка мора да има чврсту и стабилну већину са једним лидером на врху који је способан да контролише структуру по правилима пирамидалног приходовања.
Сасвим је јасно да су непотребна било каква истраживања јавног мњења, медијска пристутност, законски оквир, нити на лидерима опозиционих партија стоји било каква одговорност. Довољан је само одговор на питање: колико имаш сарадника?
Овaј закључак сам обогатио замишљеном ситуацијом за град од 2 милона становника који у буџету има најављено 17 милијарди Еура инвестиција за рецимо неку велику изложбу. Прво смо успоставили пареметре настале на основу резултата истраживања субјективног осећаја корупције који у нашем случају износи 40% до 80% од буџета. При том прорачуну вештачкa интелигенција се позвала на податке о цени ауто пута по километру и поштовање рокова као и број анекса на постојеће уговоре и тако добијене податке ставила у однос са другим контекстима. Добих резултат да је на ту инвестицију минимални износ корупције 9.6 милијарди еура. Ако би као корисници буџетских средстава били оптимисти и претпоставили да ће се десити минимум корупције, а са аспекта функционисања пирамидалне шеме та расподела по вештачкој интелигенцији би изгледала овако:
- на врху пирамиде се налази један члан и он за себе задржава пола (4.8 милијарде Еура), а према нижим нивоима просеђује другу половину
- на другом нивоу је 10ак чланова који себи задржавају 2.4 милијарде Еура и према дну прослеђују остатак. Свакоме по 240 милиона Eура.
- на трећем ниво је 100 чланова који себи задржава 1.2 милијарде Еура (свако ме по 12 милиона) и по утврђеној шеми прослеђују даље.
- на четвртом нивоу је 1000 чланова којима укупно иде 600 милиона Еура (по 600.000 сваком)
- на петом ниво је 10.000 чланова који задрже 300 милона Еура, сваком по 30.000 Еура
- на шестом нивио је 100.000 чланова они задрже остатак од 300 милиона Еура - по 3000 Еура свакоме и њихово је да за те паре обезбеде по 4 гласача јер је 400.000 гласача за толико велики град сасвим довољно да се контролишу управо ова буџетска средства која и доносе обрађени приход.
На најнижем нивоу глас вреди око 750 Еура и ко год није добио толико он је свесно частио некога у хијерархији изнад себе како би му се захвалио на сталном запослењу у буџетској фими са припадајућим привилегијама. Овде нису третирани други приходи у градском буџету, а република није била предмет анализе.
А где је ту опозиција?
Опозицјам мора да рачуна на ентузијасте, незадовољне, револуционаре по себи, нерационалне и инаџије. Међутим, испоставља се да таквих нема довољно и потребно је направити алгоритам како да се они уклопе у ову шему по ком сам основу и даље консултовао вештачку интелигенцију.
Решење се испоствло сасвом једнставним. Елем, није потребна никаква пирамидална шема већ је захваљујући доступним софтверским решењима могуће направити алгоритам који се заснива на дељеној екномији (sharing economy). Ту већ постоје бесплатне платформе доступне на итернету које немају скривене трошкове. Потребно су две претпоставке. Прва, која је и до сада важила, а то је да се остали не узбућују око тога што се у њихово име и на њихов рачун други додатно задужују за пројекте који им нису ни од каквог интереса. Тј, ови пројекти ем што су извор корупције, ем у оном делу где су генерисали реалне трошкове немају никакав општи интерес. Друга претпоставка је да се више од 400.000 гласача удружи око сопственог интереса, а без икаквих посредника користећи се блокчејн (blockchain) технологијом. Решење је да се сваком гласачу обезбеди по 24.000 Еура ако се организују у Електронску Крипто Партију која би уместо програма имала алгоритам за равномерну (неки би рекли - поштену) расподелу корупције од 9.8 милијарди Еура. Остаје да се сачека првих 408.000 чланова који би изашли на протест, оборили постојећи пирамидални систем и успоставли нови линеарно коруптивни где би приходе од мита делили на равне части, а без надређених ауторитета.
Дужан сам додати да је вештачка интелигенција и поред велике вероватноће остврљивости ову идеју предложила као једнократно решење, јер би се у случају успеха онда сви заинтересовали за приходе по основу мита што је у супротности са самим духом корупције коју је немогуће успоставити тамо где је сви узимају, јер она у свом основу подразумева постојање критичног броја незаинтересованих будала.
PS
Ако овај пост достигне критични шер, аутоматски ће се покренути механизам реализацију овог пројекта и то оним редом како сте га лајковали, а по горњнем алгоритму. Ако вам је био незанимљив онда ништа, а ако сте се насмејали онда смо се потпуно погрешно разумели.
