Дарија ме је својим утисцима са пешачења од Чачка до Новг Сада стварно потресла. Толико емоција, људских прича, искушења и лепоте - све сабрано у једном путу!
Видело се колико је у групи било демократичности, поштовања и зрелости, чак и када су се појављивали сукоби - све су решавали разговором и мирно. Ипак најјачи утисак је био о онима који су увек спремни да другима излазе у сусрет.
Припреме - интернет савете, разговор, медециски савет и превентива да спречи жуљеве и како да јој ноге издрже дуге дане хода.
🌄 Доживљај Србије, природе и људи — неописив. Од заласка сунца на Дивчибарама, преко равница Мачве, до изненађења када је схватила да у многим селима живе само стари људи. Све је изгледало као жива слика наше земље - лепа, тужна и величанствена у исто време.
Наравно, било је и изазова. Преговарали су са онима који су више били ту због камере и публицитета, а не због заједништва. Морали су чак и да искључе једног учесника који није поштовао правила. Али баш у тим ситуацијама појавила се солидарност, емпатија и зрелост.
🙏 Посебно ме је дирнуо тренутак када је дошло до расправе око читања молитве „Оче наш“. У групи су били атеисти, муслимани, католици и православци. На пленуму је предложен компромис који су сви прихватили - да они који желе могу мирно да се моле, без театралности и наметања другима. Мудро, мирно и с поштовањем према свима. Православни су остајала на молитви као што су и муслиманима организовоали простор за молитву и исхрану у складу са њиховом вером.
🎶 Имали су и преговоре о музици и песмама - неки су инсистирали само на литургијским, други су желели разноврснији избор. Текстови са вулгарним садржајем нису улазили на листе. Преговарали су чак и о томе ко ће носити заставу и где ће се у поворци налазити освећени крст са Хиландара. Све је решавано тако да се сачува демократски дух и да ниједна мањина не буде дискриминисана док је већини омогућено да задржи своје интересе.
🏡 Спавали су у разним кућама пуне гостопримства. Једни домаћини су је имала чак и просторију за масажу, где су их професионалци опорављали после дугих дана хода. Једном их је угостила наша редитељка која живи и ради у Њујорку. Други домаћини су им платили хотел. Имали су договоре око приоритета - ко ће спавати на бољем месту, како се захвалити онима који уступе свој комфор другима, али и како поступити са онима који гледају само себе.
🕊️ Препознавање менталитета градова и типова људи било је занимљиво и поучно. Свега је било: смеха, умора, шала на рачун „фолираната“ и оних који много обећавају, а мало ураде. Али осећај заједништва и пожртвованости преовладао је.
💪 Имали су дане кад су пешачили и по више од 40 километара. Било је и тешких тренутака - када је група морала да прилагоди темпо да би сви могли да прате. Било је понека суза због неочекиваног напора, али није било одустајања. Све је решавано достојанствено, без вређања и подела.
Све у свему, верујем да ће јој ово искуство много значити у животу. Иако још не сагледава све политичке и друштвене околности, осетила је оно најважније — дух заједништва, искрену солидарност и живу Србију на сваком кораку.
Нема коментара:
Постави коментар