Истраживачко новинарство

Б92: Десимир Ћировић, програмер у поодмаклим годинама (38), упркос томе што је имао напорну радну недељу и није активно тренирао годинама, успео је да у баскету победи много млађег од себе активног спортисту из селекције Борца (прва српска лига).
Курир: једанестогодишнји дечак је остао зачуђен и изненађен на шта су све спремни "матори комлексаши" не би ли барем формално победили у обичном уличном баскету.
СОС канал : данас нисмо забележили никаве спортске активности у Србији па ћемо приказивати утакмицу када је Црвена Звезда постала шамион света.
Спортски журнал: данас смо добили неки извештај из Чачка, ал пошто нисмо знали шта је то (и сме ли да се) Чачка нисмо ништа објављивали.

Десимир на свом блогу: Данас сам помогао маломе комшији да сазри. И поред воље да га пустим у баскету, како два пута није искористио шансу решио сам да га казном научима како живот може бити суров.
Пропратни кометр на јутјубу: види овог маторог, шта си задригао, ма пусти дете

Мали комшија родитељима: "онај матори комшија није нормалан"
Мали комшија девојци:" ала сам одрао старијег комшију у баскету"
Мали комшија другарима: "бип, бип, комшију ..бип"

Тањуг:данас у Чачку племенити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди
РТС:данас у Чачку племенити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди
ПИНК:данас у Чачку племнити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди и да је се "баш примио"
ПРВА: Ексклузивно:данас у Чачку племенити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди
Политика:данас у Чачку племнити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди
Новости:данас у Чачку племнити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди
Блиц: у договору са Ђиласом, данас у Чачку племнити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди

...феудализам,капитализам/комунизам,лихварски илузионизам.

Када сам био млад неретко сам се чудио старијима како не умеју да среде косу и како сви имају сличне и уобичајено ружне фризуре. Сматрао сам то генерацијским јазом. То је трајало све док себе нисам "заогледнуо" и на мојој глави препознао разлог мојих пређашњих чуђења. Једина разлика је то што сада имам искуство - са ово мало длака на глави тешко је шта друга направити. Тога се (никако) раније нисам сетио, јер такво нешто нисам осетио на својој кожи, па сам све свалио на питање стила. Тако и сада умем да дефинишем све раније поретке у којима су људи живели. Предмет мог занимања је постало то како ће деца у школама проучавати овај садашњи период (након направљене историјске дистанце). Наравно историја ће бити и тада у служби васпитања и контролисања, али ће засигурно нови власници живота и смрти хтети да прикрију своје тренутно деловање и прогласити овај период неким научно-жаргонским термином и све ово дефинисати у једној реченици. Тадашњи живаљ, а наши потомци ће се чудити људима овог доба у истој оној мери као што се ми чудимо робовима, сељацима – закупницима и јефтином пролетеријату. Овај период ће бити проучаван у духу лихварства, а главни термини ће бити зајмодавци и зајмопримци. Без обзира што ће се прећутно знати ко су чији наследници људи неће моћи да верују како су зајмопримци били глупи и поробљени ("позајмопримани"- примили се на позајмицу). Почећу на свом примеру- скоро сам био у ситуацији да разматрам подизање кредита и слава Богу био сам у ситуацији да одустанем. Овим не осуђујем оне који су узели кредит, јер их је очито мука натерала. Хајде да занемарим шиканирања, непрецизну и нејасну регулативу. Нисам могао да нађем одговоре на проста питања, а питао сам стручне, учене људе и ником ништа није јасно "све се узима здраво за готово". Оно нашта сам наишао је невероватно просто и чудно. Прво само 3% зајмова је покривено штедњом, са тенденцијом наглог пада. Осталих 97% је поверење да су приватни власници банака поштени, несреброљубиви и успешно одолевају искушењима које доноси новац. Није фора у ситним бакама са којима ми сви послујемо, оне су увек нус продукт и прве страдају у кризама. Фора је у оним банкама које њима "позајмљују новац". Ово је тренутак илузионизма. Велике банке уопште немају новац већ дају ништа, односно гаранцију да је хипотека коју је узела мала банка уреду. Зато ове велике банке и неитересјуе исправност хипотеке, јер ионако ништа не нуде заузврат, па може да се предува балон. Када се предува балон потребна су владе држава до све ово одрже новцем порезника и то је једини разлог што владе постоје.У времену електронског новац, када се ни парип више не појављује (нема потребе за штампом) врши се само трансфер, па је илузија још ефектнија. Оног тренутка када подигнете кредит ви повећате капитал банке за јемство ваше хипотеке (непокретности), или вашег будућег рада. Једина мерљива вредност је имовина која хипотекама полако прелази у власништво илузиониста. Вишак вредности се прави само радом и природним богатством ( Божијим даровима). На овај начин и једно и друго са сада обећава банци на основу чега настаје нови новац, а банка на то узима провизију. Та провизија од нечега над чим није власник (илузија) је управо центрифугална сила. Нека је и она мала  опет је превара и колач се ломи у корист нерадника и тако у круг по круг до новог светског поретка. Ево примера: потлачени оде да подигне кредит за куповину стана. Може да обећа или свој будући рад, или дедовину. Све једно је да ли потомку одузимаш могућност или наслеђе.Тог тренутка настане новац.  Новац настаје од  овећања потлаченог. Један део иде у осигурање и обезбеђење од тренутних навала штедиша и ту не треба пуно новца ( просек је 3%). Остало је илузија. Илузија легне на рачун потлаченог, а како је кредит наменски он се одмах пребаци продавцу стана. Продавац стана је или лихвар или предузимач. Ако је предузимач није имао кеша за покретање бизниса већ је морао да узме кредит. Чим је новац легао на његов рачун он га је пребацио свом добављачу. Добављач је или лихвар или предузетник или радник. Предузетник и радник су ионако подигли кредит и дужни су лихвару. Све се  на крају заврши код лихвара овог или оног. Ко је лихвар, је главно питање.Што то не могу да буду сви становници ове кугле, питање је менталитета, васпитања, искушења, околности. Лихвара је мало и они су центар ове центрипеталне силе. Чак су и владе у систему усисавања. Логично је питање што владе нису у центру и што се оне позајмљују од приватних банака. Опште познато је да су и најбогатије државе зајмопримци (потлачени).
Владе би могле сама де контролишу новац, да буду зајмодавци и преко пореза да регулишу равнотежу. Међутим, то би било идеално друштво и не би имало места за лихваре, а они се све питају.
Уместо закуљчка ево једног мог размишљања у правцу постајања , Боже ме опрости лихвара. Сасвим је могуће да одем у банку да подигнем кредит од 10.000 Еура. Толико је максимално колико могу да их "нав`атам". Са тим новцем оснујем "Банку великог илузионисте". Овде, намерно пренебегавам законску регулативу да са тако мало пара не може да се оснује Банка, јер се само лихвари смеју ухватити у лихварско коло. Са тим новцем могу да дам кредит у висини од 100.000 Еура. Наравно дам га жени,а она као хипотеку стави новоосновану банку (Банка жене великог илузионисте) коју ће основати са тим новцем. Она већ може да да кредит од 1.000.000 и то наравно Банци великог илузионисте. БВИ сада дели 10.000.000 Еура својим комитентима по некој провизији. Остаје ми да само ангажујем сва средтва и рецимо да ми провизија буде 1%. То је 100.000 Еура на годишњем нивоу, што и није тако лош бизнис.  Oвде је само питање среће, односно ако сам баксуз да налетим на некога ко је доста зарадио и хоће да подигене новац. Ово је мало вероватно у време овакво намерно направљене неликвидности. Други начин да "пукнем" је  ако ме неки велики лихвар провали, па ти пошање рекет у виду обезбеђења гаранције, па мораш да плаћеш његово ћутање да немаш никакву имовину већ само новац. Ови задњих неколико реченица је (наравно) предувано, али само зато што сам ја у питању. Да је неко други, за кога се има опште прихваћено поверење које се подразумева све би било на свом месту.

Мерљивост учинака у јавним предузећима и државној управи- Нацрт студије о могућношћу да систем поправља самог себе

У последње време, захваљујући послу којим се бавим, доста учим и радим на пословном обавештавању, системима за подршку одлучивању ... Невероватно је колико у овој литеретури има примера из државне управе. Запрепашћујуће је како се могу мерити учинци појединаца, делова система и целог система и КАКО СИСТЕМ УСПЕВА ДА ПОПРАВИ САМОГ СЕБЕ. Иначе, применом ових дисциплина  привреда  Јапана и САД-а су крајем 90-их година успели да повећају друштвени бруто производ у десетинама процената (неке  студије кажу и дупло). У Европи се касни са овим. Али на жалост дисциплина знатно занемарује људску страну (постоје захтеви за подизањем норме учинака до границе издржљивости која се може и прећи) и у том смислу незаслужује безрезевне подршке. Овде бих изнео неке моје идеје и закљчке бавећи се овим.

ОПШТИНСКА УПРАВА:

Број запослених се одређује на основу броја становника и броја запослених у привреди. На основу тог коефицијента и просечне зараде у привреди одреди се укупан фонд зараде. Председник општине може да запосли колико год хоће, али фонд остаје исти. Када почне да запошљава своје људе, плата запослених се смањује и они имају механизам да се побуне, јер имају лични разлог (смањена им је плата). Једном месечно се на огласној табли (веб страници) објаве резултати колико је који шалтерски радник примио и обрадио захтева. На основу тих резултата деле се стимулације радницима. Општине са најбољим коефицијентом успешности на крају године добијају посебно повећање плата из републике, а осталим општинама се задају њихове квоте ... Овде је проблем са тим да неке општине имају лошу инфраструктуру, међутим и то може да се измери (удаљеност од аутопута, природни ресурси...) и таквим општинама се дају субвенције из републике за инвеститоре.

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА

Мерило њиховог успеха је добит на крају године. Да би ово успело преко јавних предузећа не би смела да се води социјална политика. Цена или мора бити тржишна или добит да се мери по тржишним ценама. Она предузећа која немају добит, просечна плата не сме бити већа од просека привреде у републици. Такође у оваквим предузећима управни одбор не добија никакву накнаду (односно чланови управног одбора добијају јавну дисквалификацију ако им је резултат гори него претходне године и забрањује им се рад у јавној управи и државним предузећима). У овим предузећима рачуна се укупан трошак за зараде и ако је он велики смањује се (постоје мерења), а сами запослени одлучују да ли ће бити отпуштање или смањење зарада. Предузећа која имају добит раде студију позиције на тржишту и ако су повлашћени само мали део сме да се подели радницима,  односно ако нису запослени добијају или новчану сатисфакцију или деонице истог предузећа (акумулација капитала). 

СУП,СУДСТВО И ТУЖИЛАШТВО

Саобраћајна полиција. За сваког полицајца се јавно објављују резултати- број излазака на терен, број снимања саобраћаја и број писаних казни. Ти се резултати упоређују и они са најбољим добијају новчану надокнаду и могућност напредовања у служби, они са најгорим коефицијентима губе право рада на терену. Ови резултати са приказују и на нивоу општина и полицијскух управа и на основу групних резултата добија се који начелник напредује у служби. Ово исто важи и за судство и тужилаштво. Мери се број предмета, тужби, дужина трајања поступка и пресуда. Подаци се јавно објављују и само они са најбољим резултатима напредују (у смислу озбиљности предмета који добијају, а самим тим и зарада)

МИТО И КОРУПЦИЈА

Сва јавна гласила са националном покривеношћу морају да имају новинаре истражитеље. Они добијају статус службеног лица и организује се за њих посебна  полицијска служба која је одговорна не министру већ органу који бира скупштина (мора да има већину опозиционих странака). Ови заједно истражују сумњиве случајеве и о томе праве емисије. Наравно плаћени су од стране телевизије, а РРА објављује резултате њиховог рада чиме се зна који медијии раде за кога. Наравно ови новинари имају огромана права и привилегије, али сва истраживања, намештаљке уредно пријављују овом полицијском органу. Имају право да остану анонимни, да се лажно представљају, да користе шпијунску опрему ... Све своје акције морају да пријаве овом полицијском органу

ОБРАЗОВАЊЕ

Школа добија фонд зарада по броју ученика и директор одлучује о висини зараде. Укупна средтва за фонд зарада морају одговарати просечној заради у привреди по квалификацији. Израчуна се број факултески образованих порфесора и осталих запослених и то се стави у однос према истом образовању у привреди. Сеоске школе морају да имају коефицијент као да има минимум 30 ђака без обзира на број ученика. На крају сваког полугодишта ученици раде тест. Медутим, то није тест за оцену ђака већ наставника. Стандардном девијациом (избацују се најбољи и најгори) бира се резултат успеха и то се пореди по наставнику, школи, јавно се објављује и кефицијентом утиче на висину фонда зарада. Сви ђаци имају право на бесплатно образовање, међутим рачуна се новац који је држава уложила у њих и када нађу посао у струци враћају тај новац (од укупне зараде одузме се минималац) и из тих износа се издваја  20% док се све ненадокнади. Они који нађу посао у иностранству, а немају доказ да су покушали да нађу сличан посао у Србији враћају тај новац.

ПОЉОПРИВРЕДА И ПРИВАТИЗАЦИЈА

У свакој општини се формирају три задруге. Сваку од ових задруга формира политичка парија или невладина организација која скупи одређен број потписа). Оне три задруге које су скупиле највише сељака остају, а остали се прикључују њима. О трошку државе плаћају се три агронома и сељаци у сваком тренутку имај право да се одлуче за кога ће да раде. Задруге организују, набавке (јефитија цена), продаје (бољи услови), примену мера, проналажење тржишта,обуку и на основу резултата (ивоз продаја ...) добијају своју плату. По овом принципу се формирају и приватизациони фондови. Свака странка може да се докаже у овом послу и грађани бирају којим ће дати своје акције. Нема продаје неколико година, а онда грађани на основу номиналне и стварне вредности на тржишту и инсвестиција фондова знају како су прошли, а самим тим и знају колико која партија има стручњака.

ЗДРАВСТВО, ПОРОДИЦА,ПОРЕЗИ И ПЕНЗИЈЕ.

Наравно, по овим принципима мери се успешност болнице, доктора, број прегледа, операција, исход... Сви имјау право на основно здравствено осигурање и пензију (не само запослени ...). Пензија је социјална категорија, то значи да је свима иста пензија. Наравно ово значи да у платама нема допринаоса (само порези). Ово би поспешило  да нема више рада на црно. Само запослени са већом од дупло просечне зараде плаћају степенаст проценат пореза (што већа зарада то већи проценат). Исти овај проценат се примењује и на добит приватних предузећа тако што се за олакшавајућу околност узима исплаћене зараде својим запосленима. Другим речима, ако власник нема пријављен патент или неки изум његова добит не може да буде у несразмери са примањима запослених. Оног тренутка кад се почне примењивати овај закон о пензијама (нема више доприноса) мора се повећавати ПДВ, акцизе ... То је и праведно јер они који имају добра примања не добијају јефтину робу, а они са лошијим примањима морају  имати социјалну надокнаду (за минимални износ струје, хране ...)  Повећава се знатно и порез на имовину. Ови порези се рачунају према броју чланова породице. Свима онима који имају имовину већу од милион ЕУРА и ради се попис имовине и плаћеног пореза до сада и на разлику се примењује једнократни порез (као на зараде радника). Они који су до сада плаћали доприносе за пензију, рачуна се колико је то новца  и када добијају пензију осим оног фиксног дела добијају надоканду у уплаћеној сразмери.

Има тога још много. Битно ми је само да се провери правац са еминетним људима из свих ових области.

Размишљање једног савременог српског вола ( развојни пут неоствареног родољуба)

Док је Домановић писао о свом волу у трећем лицу, ја бих о овом, новом, могао у првом, а све у жељи да се сам себи обратим.

Овај мој во је  доста истрошен и ни мало није  мудар као онај са почетка двадесетог века. Наиме, крајем тог века овај мој је хтео да гласа за Драшковића Вука и није мого себи да опрости што је те 1991. био малолетан (за мало пунолетан). Био је спреман и руку  да да Вуку ( не зато што волови имају само ноге већ зато што се то тако каже).  Једом реч`ју још је био јуне.

Од Вука немаде никаве вајде, јер рикањем се ништа не постиже , осим што се растеже и одлучи се за Војислава, ал` на жалост погрешног то јест Коштуницу. Изиграва са Коштуницом инелектуалца кој презире масу.  И тако ... опет ништа,  ни од овога никаква дела.

Бијаше овај мој во и студент и потписа међу првих сто студената јавни протест против режима. Пасаше тада траву  у друштву тада боранија , а касније врло виђених и врлих Чедомира, Ксенија ... Напаса се тада мало и појави се "Отпор" и песница. Јес` да во не може да стисне исту, ал` добро повуче тај јарам.  Био спреман и живот дати, јер (како је тада мислио) није видео никакву разлику између живота испред и изе решетака. У малом граду је бијо један од тројице оперативаца који су јавно деловали. Нећете веровати, ал` био је професор са мајцом отпора који је повео ђаке у демонстрације у малом граду. Шиканираше га тада остали професори све до 6.10.2000. године када онај који га највише шиканирао не прогласи да су заједно повели отпор у том малом граду (чак шта више).  Тај запосли жену као председницу суда. Снађе се човек, а во одби да буде директор СДК, јер признаде да је само во. То што су кљусе поставили на поменуто место никога није занимало. Десетог октобра те 2000. знао је во за велику превару у коју би увучен, ал` во је во, ал` брат је друг,а друг  је господин.

.

.

.

 Бијаше во разочаран, али и даље потајно служаше Коштуници све док ова будала не врати "мандат народу".

.

.

.

Појавише се Двери. Вероваше у Двери иако му се други смејаше. Знао је во да је на добром путу чим је у мањини и чим се о томе не говори. Није га поколебала ни глупост коју је написоа један од старешина двери: "Следећи пут када покушају да украду макар један наш глас, поломићемо им руке и на њих ставити букагије. Ово није ни претња, ни жалопојка, није ни хир доконих људи који политичаре, ово је морање и обавеза свих нас поштених људи у Србији." 

Во тада зарика : " Mорам приметити да је ово први став изнет од стране Двери са којим се  не слажем. Претње типа "следећи пут" су на нивоу предшколаца. Такође, позив на насилне методе треба упутити само у крајној нужди, а овде је то контрадикција. Шта! Треба да ћутим до следећег пута да бих некога измлатио. КАТАСТРОФА. Мени ово личи на удбашку терминологију. Као неко ко је искрено све време уз Двери очекујем објашњење оваквиг збуњивања. Ил` се има идеја, ил` се нема. Претње, а поготову наслине, нигде не воде... Двери су тренутна једина снага која може да изведе промене, а ако се ни овде нема одлучности бојим се ће се ово завршити неконтролисано."  Једном речју (во не зна да броји):

КОЈИ, БРЕ, СЛЕДЕЋИ ПУТ!

Овде је мeсто да се подсетим  шта сам једном помислио: Ако ме и Двери израде, то може да буде утеха за све моје поразе. Познајем пар вођа Двери, па ћу да им пљунем у фацу или  под прозор.

.

.

.

Наставиће се или неће.

Кохабитација

Један зна енглески, а други српски.


Са једном ћеш да пропаднеш, а на другу не можеш да се наслониш.

Ако Тадић буде премијер, а Дачић потпредседник ...

... онда би било логично да Станковић буде министар здравља,  Јадранка Шешељ министар науке и спорта, а Глишић министар европских инеграција. Имали би и министра радника и сељака ( заборавио сам му име - председнички кандидат из партије радника и сељака). Наравно Коштуница би био без портфеља, као и увек. Муфтија би био министарство одбране или дијаспоре. Овде има заговорника и за министрство економије и финансија ("не би ли бар Алах помогао кад Бог неће"). У том случају Чедомиру би добио министарство за Косово и Метохију. Госпођа која није прешла цензус би добила министарство мањина.  Ово би се звала Влада "Утјеху дај те ми утјеху". 

... у по неки динар

Има ли заинтересованих да се кладе:
1. Нико више неће поменути крађу на изборима
2. Влада се неће формирати до августа
3. До тада ће бити разних девалвација, економских немира , а и других
4. Тадић и Николић ће невољни и изнурени изаћи и рећи да зарад "спаса Србије" морају да направе коалицију СНС И ДС и да "извуку Србију из амбиса"
5. Биће доста лоша влада, а онда ће се појавити човек из демократске странке који ће да оплете и по Тадићу и по Николићу, постаће нови председник демократске странке и тражиће нове изборе пре краја мандата.
6. Добићемо новог Тадића.

Једино ових 6 тачака могу да објасне моју "теорију завере" да ништа ово није случајно.

Трчање пред руду

О овоме доле постоје докази на мом фејсбук налогу:
1. Прогнозирао сам да ће 500000 људи у другом кругу бити мање него у првом кругу избора. Било је 600000 мања излазност у другом кругу.  То је око 20% бирача у односу на први круг.
2. Успео сам да погодим да нико то неће ни споменутина јавним медијима јер су једино Двери позвале на бојкот.
3. Пар сати пред крај избора успео сам да погодим да ће Николић победити (чим су као грешком из ЕУ честитали Николићу било ми је јасно да је стигла порука да сад може он да мало "крадуцка", а да Тадић не сме да зуцне)
4. Успео сам да погодим да Николић у првом обраћању неће ни поменути крађу из првог круга.
5. Све ово ће се доказати тек када се буде заташкала прича из првог круга : Ја теби ти мени.

Ако дође до понављања првог круга (у које ја лично не верујем) онда сам стварно погрешио без обзира на прве четри тачне претпоставке. У супротном  ћу своје политчке анлизе убудућности дебело наплаћивати ;).

Ђоковићи решили да плаћају порез Србији, или ти решили су да и ја будем спонзор Новаку !?

Тешко је данас наћи човека у Србији који сме нешто рећи против Ђоковића. То има и свог смисла. Човек је најбољи спортиста на свету, а ћале му води једно од јачих фирми у овом региону. Поштовање за то и за то што Новак повремено подигне нашу заставу на гледаним догађајима, а и за освојен куп (Србија једн од тринаест земаља на свету). Међутим , истине ради нико не сме ништа да каже када не игра за репрезентацију јер је уморан од турнира. То свима изгледа логично, тамо зарађује новац , а за репрезентацију ништа. И то би имало смисла све док није почео да подржава режим. Оног тренутка када подржиш режим онда твоје родољубље превазилази лични интерес па би било логично да следећи пут играш за репрезентацју, а да одмараш у приватним мечевима. Такође, до сада сам разумео Ђоковиће што плаћају порез некој другој држави, а не Србији јер је логично да нико нема поверење у овај режим. Јавном подршком режиму било би морално да се и порез плаћа Србији (сем ако нема наког друго дила). Заиста ми  није јасно како неко може да буде родољуб и  да подржава режим, а порез да плаћа другој држави. Знајући Срђана Ђоковића као успешног бизнисмена остаје да се закључи да је добио нешто, а знајући да понуду даје  неко ко ништа лично не губи очекујем да ће рачун бити и мени испостављен. Нек нам је на срећу потписан уговор (мене нико ништа није питао , ал нема везе јер нашем провинцијалном духу довољно је да чујемо Новака како вергла разне језике и повремено диже тробојку). Уздравље!

РТС потврдио да је било крађе на изборима - ко има очи нека види ...

До данас сам претпоствљао да је било крађе на изборима. Као бившем активном отпорашу (већ сам се покајао за то) тешко ми је да некоме верујем потуно (па и дверјанима). Међутим, данас сам добио потврду од РТСа (стари добри РТС). Наиме, на сајту Двери видео сам слику са протеста (птичија перспектива) где се види велика маса људи (Двери кажу више од 10000), а на РТС кажу 2000 и прикажу ту исту слику само из жабље перспективе где све види само први ред дверјана. Мени је то довољно да закључим ко је за ово у праву, а онда дедукцијом и аналаогијом ко је у праву око крађе избора. Ово поштен човек не може да прећути ...

Међутим, као отпораш нисам имао шта да изгубим и борио сам се до краја. Из данашње персепктиве био сам јако храбар и веома глуп што сам то радио. Овога пута сам кукавица и калкулант јер осим вербално нисам у стању да ни на који други начин тренутно подржим Двери и њихов праведан протест, јер кога су змије уједале тај се и гуштера плаши. Оно у шта сам сигуран је да ревелуцију диже или довољна количина новаца или довољна количина оних који немају шта  да изгубе. Како Двери немају довољно новца питање је колико је оних (као ја 2000.) који немају шта да изгубе.  Оно чег ме је страх је да они који немају шта да изгубе не могу ни да се контролишу и како ће се све то завршити. Истиниљубље и правдољубље тера човека да подржи дверјане, али ...

Поставља се питање колика је диктаура у нас и докле су службе стигле да се инфилтрирају у Двери. Без обзира на људе међу дверјанима постоји неки флуид добре воље и енергије (барем ми тако изгледа) који правазилази сваког понаособ, а и суму свих. Ја сам мишљења да и ако би служба нахватала неког из врха Двери да би то било узалудно јер је идеја јача и да би срам у дверјанској средини одрадио своје.

... ако би се и двери избориле за своје, опет се поставља питање шта даље и ту је мени главни проблем. Имамо ли снаге да се као колектив поправимо, покајемо и покренемо на добро или ћемо опет да се свађамо, делимо и уништавамо.

На овом месету ми опет одзвања молитва св. владике Николаја "

...Не тражимо да нам даш ни богатство, ни славу, ни освету над непријатељима нашим, него те молимо за неколико ствари сходно Твом Еванђељу: Прво Те молимо, даруј нам крепости и снаге да Тебе не издамо и о Тебе се не огрешимо; Друго Те молимо, даруј нам Духа Твога Светог и Мирољубивог да се у Теби сви сјединимо у мишљењу и деловању.О, Господе Исусе Христе, Боже наш, ослободи народ српски од сваке нечистоте телесне и душевне, од власти безбожника и слугу туђина, од лажи и смрти,од неслоге и мржње и свакога зла ..."

Када свако од нас, а посебно они који немају шта да изгубе буду имали ово у себи ето нам спаса ...

Боже помози!