Садржај пријаве коју нисам послао тржишној инспекцији, јер нема смисла :
05 август 2025
03 август 2025
Аутопсија тишине
О тишини све најбоље!
(наставак текста – тиха већина)
Ево сад, кад су напокон и неодлучни проговорили, а тишина коначно отпутовала у царство joj, време је за обдукцију. Није лако, али неко мора да пререже ову друштвену лешину и види шта је унутра.
Док се две мањине цепају– једни урлају „издаја!“, други „победа!“ – на одру лежи бивша тиха већина. Сад више није тиха, ал` је и даље већина.
Њихови гласноговорници – а испоставило се да и они који ћуте имају своје мегафоне – тврде да су ћутали из чисте проницљивости и обазривости. Они упозоравају нас обичне смртнике да смо насели на пропаганду. И да је истина, наравно, у њиховој неодлучности. Неизбежни Грунф ми паде на памет и питам АИ шта би он на све то рекао:
„Интелигенција се мери по броју послова које си успео да избегнеш.“
Онда, онако, узгред, оптуже побуњене да ће баш њихова наивност изазвати сукобе. Ови им враћају истом мером, тврдећи да су управо неодлучни криви за ескалацију, јер – да су и они мирни изашли на улицу – створила би се довољна маса за уобичајену смену власти.
Групе бивше „тихе већине“
1. Портпарол
Ову групу чине гласноговорници тишине који немају храбрости да отворено пљуну по студентима, већ би нежно и неутрално. Ово није ништа омаловажавајуће – нити иронично – јер управо они тврде да у случају фрке ипак треба стати уз режим, као крајње средство нужне одбране државе. Да сам добронамеран, назвао бих их легалистима, али им онда постављам питање:
„Шта бисте урадили када би какав екстремни лудак насилно преузео власт револуционарним методама?“
Ако кажу „ништа“, – „ онда ништа“. Ако кажу да би се тад побунили ја им кажем:
„Па ја то већ сада радим – мени је овај сад управо онај којим вас овај плаши.“
2. Способни
Ову групу чине они који немају политичке импресије и свесно, па чак и поносно, тврде да их не занима ко је на власти – они својим леђима и/или са својих десет прстију, свакако могу и умеју сами себи да обезбеде достојанствену егзистенцију. То су они ретки и прави домаћини којима је дато довољно талената да себе издигну изнад поробљене масе, док иста таласа.
Кад их питам имају ли потребу за солидарношћу, грубо ми одговоре да се ни они сами не осећају подржано. А када објасним да мислим на очекивање да се други са њима солидаришу у случају непредвиђених околности – здравствених, социјалних, правних, образовних – обично застану. И ништа.
Њихово мишљење је немогуће променити, а и непотребно је. Они ће свакако изаћи на на гласање и гласаће против власти, само зато што им је мука да гледају неспособне који се хвале да су „најспособнији“, што врло лично доживљавају.
3. Непобедиви
Ово су рационални, неоптерећени емпатијом, који чекају да се ситуација преломи у нечију корист. На време су се омрсили , а сада су се дистанцирали јер је ситуација нејасна. Једини предуслов им је да су на време прикупили довољно средстава како би сачекали финалну одлуку.
Ово је опрезнија верзија оних који су се већ прешалтали у антирежимске групе, али калкулишући са истом логиком добијају непоуздан резултат.
4. Хроничари
Интелектуалци који детаљно познају нашу историју и подложност манипулацијама. Они имају најјаче аргументе – црпе их из артефаката, ДНК-а и онтологије. Ако томе додају и могућност раскола па све појачају искреном и страхом од националних искушења – њих је тешко разуверити.
Али и зашто би их неко разуверио? Ако су истински отворено и без калкулисања стали уз истину– све им је већ опроштено. Ако пак нису, онда су лажњаци па се поствља питање чему све то, или још прецизније коме све то.
5. Спавачи
Ово су спавачи ма које службе, па таман и свих - домаћих и страних. Остаје нада да и ми овде имамо и нашу службу којој је у интересу да опстане наша држава, ма колико то тешко било замислити. Али, реално, времена су таква да су сви спавачи пробуђени да је ова прича више теоретисање него било шта што можемо да видимо у пракси.
6. Навијачи
Закулисне групе блиске теоријама завера. Кафански експерти којима је дојављено да, шта год ми радили, свакако ћемо бити подкусур у некој глобалној нагодби.
Имају три подгрупе: Трамписти, Еврофанатици и Путинофили. Било би их више, ал челични брат Си не улаже у брендирање култа личности на нашем тржишту.
Завршни налаз
Напомена: Из анализе су искључени узорци лица код којих се одсуство ангажовања могло у потпуности оправдати личним разлозима, друштвеним хендикепом или социјалном инвалидношћу.
Обдукциони налаз сматра се потпуним тек када патолози утврде постојање група које су комбинација две или више других група, па и свих поменутих. Мени није тешко да замислим неког професионалног навијача , филозофа на терену и летаргичног шампиона живота. Све види, све зна, али не мрда прстом. То је човек који би се и у највећем скандалу дремнуо, а при томе се представио као мудрац који је достигао нирвану на трибини, баш у тренутку кад је пао одлучујући погодак.
Омаловажавање, притискање или прозивање било које од ових група у већини случајева је контрапродуктивно. Али је отрежњујуће што, докле год су овакви, управо они одлучују о победнику – и само они могу да дају легитимитет свакој будућој власти, која би искуствено да опет спроводи самовољу.
П.С.
Конзилијум лекара је потпуно сигуран да би обдукција мањинских и сврстаних група донела теже дијагнозе и квалификације. За режимске групе би било најлековитије да се пребаце на судску медицину, како би се ове антивладине држали на превенцији.
То нас доводи до инкогнито седме групе – бивших припадника власти, који чекају да испреговарају статус сведока сарадника како би легализовали добар део стеченог богатства. Иако најмања, ова група је пресудна за коначну дијагнозу.
Назваћемо их: Ексери.
Остаје још само да се види ко и када ће закуцати последњи ексер и у чији сандук.
02 август 2025
Друго стање
Гледам јуче у Чачку, лице по лице, свих 394 који су дошли да одају пошту страдалима пре тачно девет месеци под настрешницом.
Ни у једном лицу нисам видео спремност за обичан, а камоли оружани сукоб.
То су углавном исти они људи које свакодневно срећем. Њихова лица носе трагове животних неправди. Личе ми на оне који су свесни да су остали испод црте због некога са везом.
Кад се шетња завршила, сели смо у кафић на градском шеталишту.
Гледам оне који излазе из просторија повереништва странке на власти. Не знам зашто их пребројавам, али негде око стоте особе схватам – то је неки други свет.
Значајна већина одудара од изгледа грађана које обично виђам: у тим лицима види се нешто притиснуто, трагови присиле и пораза у борби за егзистенцију.
Други део су, по свему судећи, људи с криминалом у лицу и кретањи.
Сваки десети изгледа уобичајено, као нормални људи који су се случајно обрели међу њима.
Они што делују као криминалци прелазе улицу и бахато улазе у хотел „Београд“, који чува полиција.
Очигледно им је ту обезбеђен мир, стабилност, смештај и храна.
У мени нема мржње, само жал за оном већином која живи под страхом, и страх од ових са црним качкетима којима други обезбеђену храну и кревет. Сетих се још једне установе која то исто обезбеђује на рачун буџета.
А за оне што изгледају нормално остаје само једна мисао: истраживање порекла њихове имовине, иако су то очито нижи ешалони естаблишмента. Они виши су одувек били ван домаћих домета .
П. С.
Бројеви су објективни, а осећаји субјективни и под утиском константног остајања испод црте.
Једину наду ми даје студент који је пре неки дан, иако је стекао право да студира на буџету престижног домаћег факултета, уписао самофинансирајуће – само да би померио ту црту о којој сви причамо.
Пријавите се на:
Постови (Atom)