Друштвеним мрежама круже узнемирујуће вести о наводним пребијањима грађана од стране страначких фаланги. Многе од тих информација нису проверене, потичу из непоузданих извора, али успешно шире хистерију. Атмосферу додатно подгревају медији које је председник већ означио као експоненте страног утицаја.
Непримећено остаје да му и режимски медији подривају ситуацију, представљајући га као некога ко се радује несрећи. Ти медији се обраћају публици навикнутој на партијску и комунистичку реторику, порукама да је репресија „подразумевајућа и пожељна“, уз пропратно весеље и иритантно исмевање. То не само да подиже хистерију, већ и ствара потенцијалне сукобе са онима који се позивају на Устав и грађанска права. У таквој атмосфери довољна је једна варница за шире немире, што је постало само питање тренутка
Присуство нижих и средњих функционера странке на улици у друштву људи са фантомкама и палицама, уз истовремено одсуство високих функционера који нису у крвном сродству са председником, отвара многа питања. Једино што је очевидно јесте да се крупнији криминалци држе по страни, док ситни живе своје најбоље дане, па док траје.
За објективног посматрача, ако га и има, закључак је јасан – безбедносна ситуација у земљи је ескалирала. Једини који би могао да је релаксира јесте председник, али само ако се уљудно обрати свим странама, делегира одговорност и врати се у границе Устава. Његово упорно обраћање само једној страни, без поверења у било ког сарадника, шаље супротну поруку: да једино ескалација може бити средство за опстанак на власти – што је, за сада, једина тачка око које постоји сагласност. Не ескалација, већ потреба да се остане на власти по сваку цену.
ПС
Промењен је и наратив јер је мантра „ЕУ нема алтернативу“ у јавном дискурсу замењена са „останак на власти нема алтернативу“! То за сада никоме споља не смета, све док се испуњавају захтеви. До када – брзо ћемо видети.
Нема коментара:
Постави коментар