Како je од најављене књиге остао само наслов, мораћу кратку ретроспективу садржаја у одсуству. Времена су бурна, оригинални аутор има преча посла.
Обојена револуција јесте побеђена. Само није она из најаве.
Ево како. Ко, шта, где и зашто већ знате.
Све што су студенти осмислили, власт је копирала: скупове, пешачења, дочеке, песме, фолклор. Најпре и саме студенте у оне „који желе да уче“.
Студенти крену пешке, крену и присталице власти. Прве дочека народ, другима власт организује дочек. Једнима људи донесу храну, другима стигне логистика. Споља све слично.
Мимикрија легитимитета у пуном апсурду: вертикална команда да се направи хоризонтална организација. Све наопако! И онда ми се упали лампица.
Ако је све у огледалу, зашто бисмо поверовали да је баш обојена револуција једина ствар коју су правилно означили?
Моја радна хипотеза гласи: плашили су нас оним што желе да сакрију, а што се већ десило 2012.
Налог страног центра нисам пронашао. За то треба озбиљнија продукција, али у бесплатно доступном материјалу видим све симптоме: ново политичко паковање, преузете институције, спољну прихватљивост и националну мобилизацију. Бирач препозна политику тек кад је спроведена.
Николић победи, Вучић постане први потпредседник Владе, министар одбране и координатор служби безбедности. Премијер небитан. Није могао да постане градоначелник, али добије државнички опис посла.
Бирач гласа за Тому. Држава добије Александра. Свако добије свога бога.
Уклопи се и промена свести, уз позивање на Ангелу Меркел. Грађани очекивали да им држава служи. Требало је променити очекивања.
Похвалиш Мурата - државник си. Други пита за Косово - провераваш му патриотизам. Још само да Обилић достави изјаву да није против ауто-путева.
Док смо окупирани издајом Косова, остатак Србије доведен је у исто стање. Да се не издваја из уставног поретка.
Врхунац револуције - избор Ане Брнабић: власт од традиционалистичке публике затражи да прихвати оно чиме ју је годинама плашила. Прихватила је.
Студенти траже институције, грађани закон. Власт тражи лојалност и око установа ограђује криминални засад. Улаз у државу као у приватни клуб.
Где је узурпација поредак ту захтев за поретком постаје преврат.
Јасно је ко се плашио избора. Остало је да видимо има ли довољно поштеног света. Испоставило се да има. Србија је, збиром чудних околности, сачувала људе који умеју и имају с ким да разговарају. Режим је имао искуства са опозицијом. Са ауторитетом распоређеним као у blockchain-у није. Убише га нове тахнологије.
Прва честитка западног партнера, са прилогом о нашим обавезама. Честитка кратка, прилог обиман. Сувише кисело за наручиоца добро обављеног посла.
Велеобрт је толики да сад гледам РТС инфорамтиву. Нормалан разговор и ван „Слагалице“. Водитељ постави питање, гост одговори, нико не најави атентат. Јасно је ко поставља питања.
Гледалац проверава да није случајно променио државу. А озбиљан аналитичар и даље објашњава да је победила обојена револуција. Разумем га. Ако призна да су грађани нешто урадили сами, мораће поново да учи предмет који предаје.
Међу онима који тако говоре има људи забринутих за порекло имовине. Приватне, не јавне. Али има и поштеног света. Толико су дуго уверавани да се овде ништа не може без страног налога да им сопствена победа делује сумњиво.
Лакше им је да прихвате свемоћ туђег центра него способност свог комшије. Или, далеко било, да признају да су погрешили.
Зато тврдим: студентска листа је победила обојену револуцију.
Добронамернима је једноставније да признају своју лошу процену него да народу оспоравају способност да се ослободи. Још није, али је сад на том путу. И од вас зависи. Нема нас толико да се због старих грешака одричемо једни других.
Довоњно је да признамо да смо погрешили, нарочито ми који туђе грешке стручно обрађујемо. Ево, ја први: до јуче сам тврдио да и учесници „Слагалице“ морају бити лустрирани.
За крај подсећам да се хибридни рат води и изнутра.
П. С.
Наслов је у једнини јер лично доживљавам заједничку победу. Ако ми то прође, у следећем тексту објаснићу зашто нам у овој осетљивој фази нису потребне поделе, него поверење у мене.
Упалите лампицу док сам још блогер.
0 comments:
Постави коментар