Sadašnjost Srbije

Posle odgledanog još jednog mitinga "Budućnost Srbije" poželeh da i ja dam svoj doprinos vladajućuoj većinu. Muka mi je, bre više od samoga sebe i nepoverenja u ljude sa vlasti. Hoću i ja da budem jednom deo te većine. Hoću i ja da se pridružim zadovoljnima i jedva čekam neki budući miting. Kako bi to bilo u budućnosti verovatno bi se zvao "Sadašnjost Srbije". Najuglednije državne institucije okupile mnogo više od 5 miliona zadovoljnih ljudi na proslavi odbrane ustava i suvereniteta Srbije. Volkswagen zaustavio mašine na dan i pomaže orgnizaciju skupa. Ja sam jedan od nas.

Ponovo se divim angažovanim tekstovima Bore Čorbe i sramota me se što nisam na vreme prepoznao viziju. Divim se izboru muzike svetski poznatog DJ Žeksa i đuskam uz note izvesnog Lukasa. Čudim se sebi kako taj očigledan kvalitet ranije nisam prepoznao.

Prilaze mi ljudi, tapšu me po ramenu i opraštaju mi što sam u međuvremenu glasao za neke druge koje sam držao za ustavobranitelje i sa kojima sa, delio isti sistem vrednosti. Zahvalan sam većini što su mi štitili pravo da budem manjina, a ja zbijam šale na račun sopstvene gluposti. Svi mi se smeju. Sramota me što u ovakve ljude nisam imao poverenje i što nisma učestvovao u ovakvom napretku, al sam ipak srećan što smo bili u manjini i što je većina znala šta radi.

Ljudi se vratili iz inostranstva, dolili nam se mozgovi (valjda je to suprotno značenje od odliva mozgova)

Dobio sam posao u nekoj instituciji na budžetu i ne bakćem se više sa glupim softverima već mi je glavna tema preokupacije filosofski pogledi na izazov kako od neizvesne budućnosti postaje izvesna sadašnjost. Podnaslov - imaginarijum u glavama ljudi kada im se sadašnjost zameni za budučnost. Razmišljam da li budućnost uvek ostaje budućnost ili sadašnja budućnost postaje buduća sadašnjost ili je to, možda tadašnjost...

Milina.

Фер и поштени избори у Вароши и чему све то

Лако је у великом граду мангуп бити. 'Ај'  пробај, ти то у малом граду где те сви знају, па брукаш и себе и фамилију и претке и  девет колена после себе. Ту ће ти уши са потпуном подршком целе месне заједнице да извуку и рођаци и комшије и наставници и бивша учитељица и будући домар и чистачица из супротне смене. Свако нормалан брзо одустане, ал`  то не значи да сви одустају. Они најупорнији заврше у политици јер су навикли да срамоту не доживљавају лично. Међутим, има ту и поштеног света. Чак и у владајућој већини. 

Ја бих овде о једном таквом случају из једне Вароши. Знам  једног доброг и поштеног човека, кога поштујем као брата рођеног. То је уједно и једини човек кога лично знам а да је без проблема признао да поржава овај режим. Тај исти режим је захваљујући оваквом човеку и имао неко поштовање од мене. Тај, бре, никог није слагао, све је поштено зарадио и од тешког рада, а са осмехом на лицу и без роптања, а уз све то је тридесетогодишњак са троје деце и дивном женом. Поштено се кандидовао за локалног одборника, на свом изборном месту је победио са бројем гласове који је био чак већи о од председничког кандидата из те исте владајуће странке који је и сам ту убедљиво победио. Мислим да је имао преко 70% гласова у изборној јединици где живи. Ко мисли да је то лако не мора да покуша, нека барем замисли некога ко то може. Ја не знам више таквих. Мислим да је имао 7 пута (700%) више гласова од другопласираног и ја сам му лично на томе честитао, иако ми резултат његове странке ни мало  није мио био. Тако сам ја доживљавоа демократију. Био сам ја зимус у тој Вароши и сазнадох да је на најбитније, најутицајније и најплаћеније место у целој Вароши , на место директора јавног предузећа поставњен управо ... лик који је имао 700% мање гласова. Паѕи сад ово - на предлог владајуће странке, од које је иѕгубио! Знам да тај није имао никаквог раднога искуства ни неких стручниј заслуга јер се у Вароши све зна и помислих како почеше  да претерују са демократијом  и да људе из опозиције са тако малим утицајем постављају на тако одговорна места. Би ми ипак чудно, па зовнух мог поштењачину да га иронично питам шта ли је он тек добио као неко са 7 пута већим утицајем. Јунак моје приче рече да ништа није добио, да није ништа очекивоа, да је задовољан платом од 200 еура, да му није проблем да остатак прихода зарађује на стругарама и као дрвосеча, да је Богу захвалан што му је дао снаге и здравља. Како ме само понизи. Питам у неверици, да ли му стварно није криво што је неко из опозиције добио више од њега. Он ми смирено рече да тај први после њега више није у опозцији, већ да је прелетео у његову странку. Тај неки је био одборник прво опозиције, а онда се досетио тог  захетва да пређе у позицију.... Па, како се ти осећаш, питах победника на гласњу. Он рече није битно како се ја осећам већ је битно да су мој гласачи преварени и сад ми се смеју и нећу се више никада кандидивати. Би помало непријатно, а мене и страх кад помислих шта следећи интересент на ту позицију мора да уради да би је заслужио.

Ал` ово није прича о томе прелетачу, ни о опозиционој партији која га је кадрирала,  ни о владајућој  странци која има интереса да их такве прими,  ни о гласачима који су се са тим саживели , ни о тој јавној фирми, ни о њеној будућности, ни о радницима који раде у тој фирми и који немају ништа против, ни о онима кој ће све редом да тапшу по раменима и моле за ухлебњеље по сваку цену, ово је ипак прича о људима који заслужују поштовање  без обзира са каквим су се (полу)светом ухватили у исто коло.

Bolesnik, Pinokio i fašista - Povratak u budućnost Srbije

Zbog povišene temperature, što lične što sveopšte reših ovaj vikend da ispratim sve dostupne medije sa nacionalnom frekevencijom. Ispade da se jedino iz bolničke postelje mogu razumeti. Gotovo dvadeset godina ne pratim dnevnopolitičke programe i bi logično da počnem od toga. Samo da ne bude ponovo o Slobi i Miri. Slobu niko nije ni pomenuo, a o Miri su bile samo zadnje vesti i po hronologiji ovog vikenda, a i po njenoj životnoj hronologiji. Vulin je se ni mrtve nije odrekao, svaka čast na doslednosti. Čak šta više ne sećam se da je u to vreme bio ministar vojni, ma čak ni vojnik. Dakle, i napredovalo se. Dačić nas vodi u EU a šalje telegram saučešća porodici u Rusiji. Bilo mi je fenomenalno odkuda  zna adresu. Ovi naši domaći mangupi su napokon prevazišli ove sa zapada. Ne znam da li se ko setio da  njima pošalje telegram saučešća. Baš bi bilo uviđajno da je Toni Bler poslao telegram Dačiću, Klinton Tačiju,  Čedo  Šešelju, a Čanak Čedu... Jer ipak niko od njih ne bi bi imao toliko pratioca da nije bilo Mire.

Udarna vest je bila o nekom fašisti iz  Čačka. Mislio sam da je lokalna vest, pa sam proverio da li je nacionalna frekvencija. Ne jedna, nego sve REMove frekencije su me razuverile, jer su imale totalno istu priču. Meni je to zvučalo neverovatno i počeo sam da se brinem. Ma ne to što su sve frekvencije na istoj frekvenciji već od kuda fašista u Čačku?! Kako sam u međuvrmenu video da  su i ustaše polažole venac u Jasenovcu, to mi je postalo prihvatljivo. Sećam se kako sam se ranije čudio od kuda komunisti u Čačku.  Ovaj fašista mi je zvučao baš misteriozno. Zove se i preziva isto kao jedan moj komšija, bibliotekar iz Čačka za koga sam svojevremeno glasao jer je ostavljao utisak još neiskvarenog i porodičnog čoveka. Čak šta više i isto izgledaju. Ali, samo bi budala mogla da pomeša ova dva imenjaka Obradovića jer ovaj moj komšija je intelekutalac sa knjigima punim divnih poruka o hrišćanskim vrlinama. A u ovo vreme sve je dostupno na internetu i može da se pročita pa niko nije lud da veruje frekvencijama više nego svojim sopstvenim očima i ušima.  Elem, taj fašisa je okupio jedva stotinak ljudi u Čačku i zajedno sa nekim tajkunima organizovao 7423 ljudi u Beogradu. Izgleda da su mnogo opasni jer su svi brujali samo o tome. Poslanici i odbornici u svim gradovima su se samo-mobilisali da čuvaju svoje fotelje, al bukvalno. Hteli su i da štrajkuju glađu, al im je valjda neko rekao da bi to bilo prvi put da neko tako brani vlast u modernoj istoriji, pa su je odložili za dve najviše tri godine. Ja sam se zabezeknuo od kuda stotinak fašista u Čačku, ali sam onda od ministra policije saznao da ih je bilo malo pa mi je laknulo. Medjutim, zbunilo me to što je predsednik lično hteo da im se obrati, ali ih nije bilo dovoljno pa sam se tek zbunio jer sam zaključio da je predsedniku potrebno mnogo više fašista da bi im se obratio iz prvog lica. O tom Bošku fašisti Obradoviću predesdnik je pričao pola sata. Setih se da je ovaj Boško bibliotekar Obradović svojevremeno tražio duel sa predsednikom. E tako je to u životu - kada nećeš dijalog sa Boškom dobiješ monolog bez (a, o) Obradoviću. Ma ne samo predsednik već i mnogi minsitri, poslanici, ma svi, čak i neki zamenici gradonačelnika pričali su šta je Boško rekao, šta je Boško mislio i šta su Boškova uverenja. Samo od Boška nisam moga da nadjem ni jednu izjavu o tome šta je on rekao, mislio i šta su mu uverenja. A nije da nije hteo. Čak je samoinicijativno išao u RTS i nisu mu dali.  To je sigurno ovaj fašista,  jer ovaj moj komšija nije drvoseča i ne nosi sa sobom testeru. Mada i ovaj nije drvoseča jer ne znam ni jednog drvoseču koji nos električnu testeru, a i da je nosi poneo bi kabal za struju. Ovi fašisti su baš glupi, jer da je imao strujni kabl možda bi ga i uključili na elektronske medije.

Saznao sam da predsednik sprema odgovor i da će dovesti svoje ljude i da samo pomaljanje njegovog nosa može da dovede više ljudi nego što je bilo fašista. Opet sam se zabrinuo ko su sad pa tih više od 7500 ljudi koji bi se pojavili samo da bi videli predsednikov nos. Time bi predesdnički nos mogao da postane poznatiji od Pinokijevog (ne Pinočijevog kažem Pinokijevog). Meni je potpuno jasno da predsednik ima većinsku podršku, al ne kapiram što se takmiči u ovoj igri i kako to da nije zabrinut što je priznao da će fašisti u Srbiji preći cenzus. 

Što dovlači toliko ljudi, samo iz Jabladničkog okruga biće više pratioca nego fašista.  

Što, brate, ne pusti ovog fašistu na nacionalnu frekvenciju da narod lično čuje koliki je fašista. Možda nema poverenje u sposobnost procene naroda i možda narod stvarno voli fašiste i šta ćemo tad? Šta ako fašista zavede narod svojim govorom. Zato je bolje da mu spremi TV duel i "potpuno ga raskrinka" da vidi narod sa kakvim fašistom ima posla. Našeg predsednika nije sigurno strah, nego ne kapiram šta je razlog.

Nije mi loša idaje, samo mi malo krivo što će fašista da dobije dijalog. Al ako su mogli i teroristi i  separatisti , pa što ne bi mogao i jedan običan fašista. Možda tako nekad stigne red i na ovog mog komšiju koji se ipak prvi setio da traži dijalog. Mada mislim da bi bilo još efektnije da Vidimo TV duel ova dva Boška pa kom opanci kom obojci. Pa ko bude bolji u veliko finale.
A do tada ja ću se držati ovog mog komšije profesora srпskog jezika, što je sigurno sigurno je, ko će ove ostale da pohvata jer mi ne pada namapmet da se više kačim na nacionalnu frekvenciju i da još nekada ovako protraćim vikend, kad je svakom normalnom sve jasno.

Prebrojavanje - Mi i vi protiv vas i nas

Uveliko se prebrojavaju ljudi na ulici, a to se nikada ne zavrsava samo na brojevima. Kao da nismo svesni da smo svi zajedno ionako ostaci od pređašnjih deljenja. Prebrajamo se na jedne i druge, nas i njih. Kako nema ko da prebroji ove treće osećam potrebu da i ja sam sebe prebrojim i ostavim trag što sam morao biti neodlučan  u ovim odlučujućim okolnostima.

Dakle, ja sam opredeljen, ali neodlučan da izađem na ulicu. Da stvar bude gora ima među neodlučnim čak i onih što veoma često zauzimaju stav kao da su nešto bolji, pametniji, mudriji... Smešno. Jednostavno treba da se prizna da smo podlegli raznim mutibarama koji ovde mešetara toliko da se više ništa bistro ne vidi. Ponekoga je strah i krvoprolića. To prebrajanje žrtava niko normalan ne želi, što opet ne znači da nema ovih nenormalnih. Čak šta više, ima ih kolko hoćeš i kao da su našli najplodnije tlo i najbolje vremenske prilike da izrastu svuda i to baš sad i baš ovde. 

Ima samo jedna stvar koja mi je jasna - Opzicija ima potpuno pravo na proteste. Samo glup čovek može da nasedne na medijske provokacije tipa fašista, tajkun i te mantre. Ako vlast ima dokaze, a nije ih strpala u zatvor pravno gledano je izgubila legitimitet da sporvodi svoju legalnu vlast. No, biti glup je isto demokratijom stečeno pravo - Imaš pravo da budeš glup kolko hoćeš i to ti niko ne može zabraniti. Samo, im ( nam) se mora saopštiti da su i oni (mi) za svoje postupke odgovorni.  

Za razliku od opozicije ja imam razumevanje i za ove koji podržavaju vlast na ulici.  Moje jednino pitanje je zašto vlast toliko insistira na tome, zašto peni sa grubim rečnikom i što ih je strah da ih puste u dnevnik i odgovore na prozivke! Zašto izvoditi svoje ljude, zašto zakupljivati tolike autobuse, kada je na izborima  bilo jasno koga ima više.  Ali pravda nije u sili brojeva već u istini argumenata. Da vlast dobije sve glasove na izborima,  istinu to i ne zanima. Tu je jedini problem kako ostati normalan, kada je većina uvek imala tu privilegiju da pripada normalnima.
Kao pripremu za sva ova predstojeća dešavanja zadnjih par dana sam pratio i jedne i druge medije. Najači lični utisak je da su i jedni i drugi Čačane opisivale na isti način - zaostali, zatucani, malograđani, nazadni ..  a kako ja nemam takav utisak onda mogu samo da kažem da je to ujedno i dobar pokazatelj koliko smo se saživeli sa totalitarizmom. Muka mi je od nekih opozicionih prebojavanja na krezube, na sendvičare, ove iz unutrašnjosti, zatucane... Ali mi je još veća muka od ovih koji su dolazak na vlast iskoristili da kradu i otimaju tudje i naše, da zastrašuju i prete otimanjem posla i poslednjeg parčeta hleba. Najveća muka mi je od ovih koji su se iz interesa  i dobili pozicije, a da ništa ne moraju da doprinesu, sem što su u situaciji i da mogu i da ukradu čega se i ne libe. Naravno, medju njima ima i onih koji su zastrašeni i u tom strahu od gladi pristaju na sve samo da ostanu na poslu. Ujedno oni su i najveći gubitnici jer su toliko zaplašeni da pristaju da rade najgore poslove po pravilu za najbednije naknade. Za njih tražim razumevanje, jer je svako od nas mogao biti na tom mestu. 

Među ovima što protestuju protiv vlasti ima mnogo onih koji žive bolje od ovih što protestuju za vlast i nad tom činjenicom treba da se svako zamisli. Ovog paradoksa me je i ujedno i najviše strah, ako je već moglo doći do njega, pitanje je  šta će nam usijane glave tek pripremiti.

I još jedna stvar - svu odgovornost za ova dešavanja  mora preuzeti vlast jer je ta prebrajanja mogla da zaustavi prostom dozvolom da ljude iz opizicije čujemo i vidimo na medijima. Ako je neko fašista to se lako vidi, ne mora da se hiljadu puta ponovi, sam ako hiljadu puta izgovrena laž ne postane istina

Priznajem, jesam zbunjen i razočaran u sebe što me nema na ulici, ali posle mog otporaškog diletantizma sve sam sebi spreman da oprostim. Ono što znam u čemu se razikujem od šetača je to što mislim da izdaja Kosova treba da bude centralna tema. Na toj temi je zajahano, a na toj temi mora da se i sjaše. Osim toga Kosovo je deo našeg identiteta i u tom smislu nisam zainteresovan ni za kakvu novu vlast kojoj Kosovo i Metohija nije merilo svega.

PS.

Svako ko misli da ga nije strah i da živi u slobodi neka proba prostim lajkom da podrži neki stav koji nije vlasti po meri. Tek onda će razumeti kokoliko su očajni svi koji svoje lajkove morali lično da iznose na ulicu. Sa druge strane, ovi što podržavaju vlast nisu ni imali nikakav izazov sem po nekog interesa. Neko za platicu i crkavicu , a neko za mnooogo više.

Želim nam svim mnogo sreće, strpljenja i razumevanja za druge, a pogotovo za sunarodnike, braću i komšije.

Ko laže taj krade, ko krade taj je nekada išao u zatvor, a sada ovaj ko ne krade ide na obuku o trošku države

Nije samo obuka, već sve ostalo je o trošku države. Dakle, ako ti treba 5 izvoda iz matične knjige rođenih i jedan iz knjige venčanih to je negde oko 10% pročečne zarade. Banke uzmu oko 10%, a ostalo ide u budžet, a budžet ide u nepoznate svrhe. Međutim, ljubazni ljudi na šaltru su nekome svome rekli da to može da se izbegne tako što slažeš i kažeš da ti ne treba za vizu već za nešto druga. Naravno ti svoji imaju druge svoje i tako u krug do svih svojih. Prosto je, državni službenik te nauči da slažeš i opa, eto para, ništa lakše. Ima i ovih ograničenih što nisu spremni da na to pristanu. Te glupake na šalteru prvo pitaju za šta će im izvod. Verujte mi, svakako treba izbegnuti odgovor tipa to je moja privatna stvar, jer će momentalno doći do nesporazuma jer je pojam privatne svojine još uvek neobjašnjen u državnim priručnicima. Ako kažeš za vizu, svi oko tebe će te pogledati zbunjeno. Biće neko iz konstantno prisutne publike ko će ti migom pokušati da objasni da postoji čarobna lozinka i baš će biti razočaran ako ga ne ukapiraš. Čak će i teti, preko puta , biti malo neprijatno što si toliko neprilagođen. Nije to ništa, šta se sve dešavalo mojim precima, odeš platiš i vratiš se ponizno. Problemi tek nastaju - teti preko puta zaista treba neverovatan broj otkucaja na tastaturi da dobijem te izvode. Kao da je lično kucala biografiju svakog od mojih ukućana. Za izvod iz knjige venčanih sam mislio da je u pitanju baš neki roman, nadam se ljubavni. Takve stvari ne idu bez grešaka (mislim na izvod, a ne na venčavanje).  Mora ispravka (mislim na izvod, a ne na sam čin venčavanja). Baš sam ispao glup kada sam rekao da ima greška (mislim na izvod, a  ne na čin i posledice venčavanja) nadajući se da recenzija može odmah. Ne može, moram da sačekam par dana ... Pitam uplašeno, treba li još jednom da platim, a oni mi opušteno odgovore, ma treba, al ti reci da ti treba za .... i tako i ja saznadoh za lozinku iz prve ruke i razočarah se želeći da to ostane mit ili barem urbana legenda.

Ostaje još da se pitam ako je ovako lako zaraditi tolike pare za par minuta u kontaku sa državom, koliko zarađuju tek ovi što su stalno u kontaku sa njom. Nije ni čudo što se toliko otimaju oko tih pozicija, jer pitanje koliko će dugo još tako da postoji država koja vaspitava svoje građane kako da lažu, jer mi odavno znamo šta rade oni koji lažu.