Posle odgledanog još jednog mitinga "Budućnost Srbije" poželeh da i ja dam svoj doprinos vladajućuoj većinu. Muka mi je, bre više od samoga sebe i nepoverenja u ljude sa vlasti. Hoću i ja da budem jednom deo te većine. Hoću i ja da se pridružim zadovoljnima i jedva čekam neki budući miting. Kako bi to bilo u budućnosti verovatno bi se zvao "Sadašnjost Srbije". Najuglednije državne institucije okupile mnogo više od 5 miliona zadovoljnih ljudi na proslavi odbrane ustava i suvereniteta Srbije. Volkswagen zaustavio mašine na dan i pomaže orgnizaciju skupa. Ja sam jedan od nas.
Ponovo se divim angažovanim tekstovima Bore Čorbe i sramota me se što nisam na vreme prepoznao viziju. Divim se izboru muzike svetski poznatog DJ Žeksa i đuskam uz note izvesnog Lukasa. Čudim se sebi kako taj očigledan kvalitet ranije nisam prepoznao.
Prilaze mi ljudi, tapšu me po ramenu i opraštaju mi što sam u međuvremenu glasao za neke druge koje sam držao za ustavobranitelje i sa kojima sa, delio isti sistem vrednosti. Zahvalan sam većini što su mi štitili pravo da budem manjina, a ja zbijam šale na račun sopstvene gluposti. Svi mi se smeju. Sramota me što u ovakve ljude nisam imao poverenje i što nisma učestvovao u ovakvom napretku, al sam ipak srećan što smo bili u manjini i što je većina znala šta radi.
Ljudi se vratili iz inostranstva, dolili nam se mozgovi (valjda je to suprotno značenje od odliva mozgova)
Dobio sam posao u nekoj instituciji na budžetu i ne bakćem se više sa glupim softverima već mi je glavna tema preokupacije filosofski pogledi na izazov kako od neizvesne budućnosti postaje izvesna sadašnjost. Podnaslov - imaginarijum u glavama ljudi kada im se sadašnjost zameni za budučnost. Razmišljam da li budućnost uvek ostaje budućnost ili sadašnja budućnost postaje buduća sadašnjost ili je to, možda tadašnjost...
Milina.
Нема коментара:
Постави коментар