Socijalna pomoć u Srbiji veća od prosečne plate

Naš narod pokazuje zaista veliku solidarnost sa ljudima koji su socialno ugroženi zbog radne nesposobnosti. Na vrlo human način ih formalno zapošljavaju u javna preduzeća, ostavlajući im utisak da ta pomoć nije milostinja već tobož nekava zarada. Dostojno trpe njihovu nestručnost i nemogućnost da bilo šta urade. Uljudno ih tretiraju sa druge strane šaltere, telefona, prećutujući sve njihove propuste, neorganizovanosti i nesposobnosti.
No, nisu svi ljudi u javnim preduzećima socijane kategorije. Ima tu i onih sposobnih i stručnih koji solidarno pristaju da rade sa prvima znajući da moraju da urade ne samo svoj posao već i njihov i plus onaj deo posla koji nastaje takvim bespotrebnim komplikacijama. Lakaše bi im bilo da ove socijano ugrožene kategorije ostaju kući i primaju pomoć nego da im komplikuju procese, ali njihovom požrtvovanošću  i to prevazilaze. Kolege pristaju da rade tri puta više samo da bi ovi radno nesposobni i nefunkcionalni sačuvali dostojanstvo čoveka. To je stvarno za svaku pohvalu.

Ta pomoć je čak i nasledna, pa ako je samo jedan član porodice dobio takav tretman vrlo brzo će i ostali članovi biti u istoj mogućnosti po principu kapilarnosti.

Naknade za tu  socijalnu pomoć su veće od plata koji sami primaju. Nisam čuo ni video ništa humanije. 

Mala nezgodacija je što ne mogu baš svi socijalno ugroženi da dođu do te pomoći, ali kako vreme odmiče ni to više nije nemoguće. Imam utisak da ako ovako nastavimo da će svi biti na tom kazanu, jer ovi što hoće da rade za troje sve češće iskazuju namere da rade za veću platu ili da svoju filantropiju dalje šire duž cele vaseljene, mahom zapadne.