Ко то руши коалицију дугиних боја

На почетку беху црвени. Побише, похапсише и опљачкаше, па у миру владаху пола века. Када је први пут пригустило, направише црвено-црну коалицију са ликовима који су глумили четнике из партизанских филмова. Кафанско-национална реторика брзо се излиза, па се удружише са жутима који су дали европски легитимитет за даљу отимачину. Комбинација свих боја постепено се кретала у правцу папазјаније налик LGBTQ++ застави. Злуради би рекли да, након продаје народа, издаје државе и поклањања ораница, ништа друго није остало сем гузица. Такви би цео век провели у миру да их борба за сопствену гузицу није довела до тога да су преостале само сопствене гаће за скидање.

То нас доводи до првог питања: да ли ћемо толико понижење прихватити као сопствени народни идентитет или ћемо се усправити и подићи гаће!? Није да неће бити скупо. Они који су ове довели на власт, сада када су им тако моћнима скинули гаће, и даље их одржавају. Деле кредите шаком и капом, све док има шта да се отме. Источна челична браћа овде раде оно што у својој домовини регулишу смртном казном. Православна браћа ратују на својим границама и у тоталној су дефанзиви и не падамо им на памет, а и када паднемо онда  отворено подрже оне који су прикривено против њих. Све у свему, нема ко да их руши.

То нас доводи до другог питања: зашто студенти протестују!? Одговор је прост — зато што нема ко други. Не да нисам поносан на студенте, већ мислим да свакога ко подстиче студентске протесте треба да буде срамота што друге користи за решавање проблема које је  сам направио. Ако вам власт није по вољи, сами се организујте и побуните. Али, авај, нико се не одриче свог парчета плена. Ни они који су га освојили буџетско-страначко-родбинским привилегијама, ни они који до плена стижу преко невладиних грантова. А ми, трећи, традиционално смо испод цензуса. Власт је све поткупила, осим студената, јер су још неискварени. Гледајући из историјске перспективе ова студентска борба за циљ има обезбеђивање парчета отетог плена за вође протеста. Ова констатација не руши садашње студенте, већ оне некадашње. Проблем је што ће и ови садашњи брзо постати некадашњи.

То нас доводи до трећег питања: одакле више плен!? Док су комунисти били актуелни, плен се обезбеђивао обезвређивањем рада сељака и социјалним давањима финансираним позајмицама од капиталиста. Са отварањем граница, број будала се нагло смањивао, а  егзодус је постако толико велик да будала готово и нема. Оно мало преосталих сељака успевају само да себи обезбеде слободу и храну, наравно уз велику жртву. Остали живе толико луксузно да пристају на све само да потраје. Сви осећају да то не може дуго, али су задовољни што је и оволико трајало. Колонијалисти ми уопште нису јасни. Они су нас толико понизили и опљачкали да истог момента можемо у дужничко ропство, а они и даље позајмљују. Ниво пристиглих рата у односу на буџет давно је прешао сваку меру.

То нас доводи до четвртог питања: до када ће ови владати!? У наредном периду се очекује пљачка за органиѕацију копије EXPO 2027. Ако се зна да је Осака за оригианлини EXPO 2025 уложила 2 милијарде долара, а да ми већ стижемо до цифре од 20 милијарди за претпоставити је да ће се у приватне џепове прелити 19 милијарди долара и да ће мо за милијарду долара добити најмодернију верзију Потемкинових изложбених поставки. Ако не знате колико је 19 милијарди, то је укупна сума која би омогућила да се свакој чачанској породици подели по милион долара или свакој српској породици по 10.000 долара. Ово ће бити само кап у мору пљачке. Национални стадион би, уз то, могао постати споменик давно сахрањеној српској колективној свести.

То нас доводи до петог питања: ко ће да их руши!? Могли би сви, осим нас који смо их већ безуспешно  рушили због издаје Косова. Нисмо имали критичну масу јер су остали одлучили да се стрпе док их неминовност догађаја не сустигне на личној основи. Бахатост и корупција ових дана су се потпуно оголиле у бетонским "инвестицијама" које угрожавају животе, а примарно служе као тендерске пљачке. Лов на вештице је почео. Некадашњи плашљивци сада се толико осећају сигурнима да се неки  више не крију иза лажних профила. Постало је дегутантно ударати по власти која се сама заглавила у блату као магарац из народне узречице.

То нас доводи до шестог питања: како ће их рушити!? Сценарио ће бити спектакуларно јефтин, баналан и приземан, у складу са тим како су и владали. Вероватно ће неком од блиских људи дојавити да му је мали плен, а у међувремену ће заврнути славину позајмица. Сви знамо како се завршава незадовољство око поделе плена у мафијашким филмовима. Нови бос ће бити онај коме су прави владари дошапнули да му припада више. Вулгарнији сценарио би, на пример, био да нам на два дана забране увоз струје, а у оскудици енергије за медије  појавила би се и оскудица контроле власти. Било би довољно да неком новинару доставе питања која би поставио локалним моћницима. Један сет питања могао би бити: „Од када је врх власти побегао из земље, шта имате да изјавите у своју одбрану, а на њихов рачун?“ Или, на пример: „Како реагујете на то што је врх власти управо вас оптужио за све коруптивне радње у Србији?“ Дакле, власт не мора да сруши неки трећеразредни службеник стране обавештајне агенције. То може бити и неки домаћи шаљивџија.

То нас доводи до седмог питања: ко ће бити нови људи на власти!? То је тешко знати јер колонијалисти имају више заинтересованих домаћих постава и ово је обрачун у њиховим редовима. Вероватно ће бити неки сценарио сличан рушењу Мила Ђукановића, где је  на реторици против Мила дошао  неко исти такав, а да при томе са Миловог рачуна динара није фалило. Испаде да је Мило историјски преседан колонијалног управљања. Западни моћници су безобзирно отели стотине милијарди руског новца, чији је трезор нуклеарно обезбеђен. Руси нису ни писнули, а Мило је сачувао свој крвави плен. Можда и није, него кукавац нема коме да се жали. Ови наши су бирани да буду толико сујетни и глупи да стварно мисле да ће успети да сакрију свој плен од белосветских мангупа. Ако их ми нећемо никада довести у ред, остаје да се тешимо замишљајући њихов израз лица кад схвате да су их заврнули неки лондонски банкари из подружнице у Дубаију.

То нас доводи до седмог питања: шта би било кад би, случајно, дошли поштењи људи на власт!? Настао би потпуни хаос. Поштењи људи би инсистирали да се са власти скину сви одговорни сарадници, а то би значило и директну одговорност за европске саучеснике. Србија би требало да одбије враћање дуга свим онима који су учествовали у коруптивним радњама, а то би угрожавало европске, америчке, руске и кинеске интересе. Свако би хтео да нас за два сата затре, што су и ови са истока урадили у тајности, а ови са запада са задовољством као пример другима. Они који прозивају СПЦ споља морају да знају да је оправдан став цркве да се не меша у политичка питања, јер на примеру литија у Црној Гори видимо како су злоупотребљени. Они који прозивају СПЦ изнутра морају да знају да када би се испунили захтеви да се баци анатема на сваког ко издаје Косово, ко пљачка сопствени народ, ко закида од сиротиње, ко застрашује владајући политичким структурама, ко манипулише простим људима, да ће исте мере важити и  за  оне који кваре омладину, за кладионичаре, за пијанце, швалере, за оне који страствено негују своје тело. Не желим да релативизујем, али не желим ни да судим. Вернима је већ преко главе да их стално држе за будале које верују да се неки лик узнео на небеса и да су због тога подложни маниулацији  сваке будале. Постоји јасна свест да, осим оних "крезубих" који су присиљени да гласају за власт, иста одговорност лежи на "свезубима" који, све прозивајући актуелну власт,  би сад да они то исто раде. Неко је увек лакше оправдати онога који верује у глупости које му сервирају Информер и Пинк, него оне који се убеђени да су паметни, па на том таласу верују глупостима које сервирају НАТО медији. На основу тих наступа лако је направити пресек тренутне политичке ситуације - образоване хуље се много љуте на простаке што дозвољавају да их уместо њих воде необразоване хуље.

То нас доводи до последњег питања: па је ли могуће да смо ми најгори!? Ма какви! Мислите да су бољи владари Француске, Немачке или неке европске земље? Руси, са све Путином и нуклеарним погоном, сабијени дубоко у своје двориште. Нама да је једна нуклеарна глава ником не би пало на памет да се толико спрда са нама. Не рачунајући Kину и Индију као древне цивилизације, на остатку поробљеног света се за сада могу уочити само турски и поједини арапски владари, али кад видимо по коју цену и како се Израел и према њима односи, остаје само похвала на рачун Американаца и Јевреја. Из те перспективе, ми се чак и добро држимо, сем што смо склони да сваки положај, па и колонијални, банализујемо, па све то изгледа јадно и испод границе пристојности.

Read More

ERP интегратор - преводилац са корисничког на програмерски језик

У изреци "Ако брег неће Мухамеду, хоће Мухамед брегу!" свако, и од корисника и од програмера, тачно зна шта се на кога односи. Свима је јасно да је проблем до оног другог, а и када се око нечега сложе, обично се констатује да је по среди био неспоразум. За двадесет девет година искуства као програмер стекао сам двадесет осам година искуства у ERP домену и то ми оправдава нескромну потребу овог поста, а то је да заинтересованим предложим да раде оно што најбоље знају, а остало да препусте другима, неометано комуницирајући помоћу online интегратора.

Историјска перспектива

Идеја је настала из позиције консултанта на привременим (тридесетак лета) програмерским пословима. Требало је сачекати разна поклапања технологија  да би се кончно конкретизовала. Искуства сам стицао радећи у невероватно продуктивној фирми која је у једном периоду са петнаестак запослених и техологијом у том тренутку старом двадесетак година испоручивала решење за више од хиљаду и триста клијената, од којих су десетине биле рангиране као велика предузећа. Имао сам среће да радим и у фирми која је двадесетак година пре других имала визију да прави web ERP решење као такво да га испоручује највећим регионалним ритејлерима. Окушао сам се као самостални предузетник и то није ишло, али из тог периода имам најкориснија искуства. Ваљда се тако каже за неуспех. Био сам кратко у страној IT корпорацији на пословима outsourcing-а чисто да видим јесам ли нешто пропустио. Видео сам да нисам.

Промотерска перспектива

Свесни смо да су ЕRP решања због своје обимности несумњиво legacy, оптерећена организационим проблемима везаним за надлежности, одговорности, управљањем ресурсима, а пре свега временом за onboarding новозапослених. За превазилажење тих изазова потребно је дефинисати термин "минимум бизнис логике", или оно што је у програмерском речнику позанто ако  nano service architecture. Тиме ће познаваоци домена склапати  коцкице, а програмер их правити и то на основу јасне и кратке спецификације без потребе да разуме шири контекст. То уједно омогућава развој специфичности, а да се не гомилају проблеми са верзионисањем и имплементацијом, као и избегавање огромне количине параметара које више нико не зна да одржава, а који се често контрадикторни. Већ се одомаћила изрека: "Једно сте поправили, а друго покварили",  а што се јасно види у јавним статистикама о покривености тестовима за ERP решења. Специфичност која се једном уведе постаје одговорност онога који је увео, а да не оптерећује остатак система.

Корисничка перспектива

Сасвим је легитимна потреба да замените програмерску кућу, али да оставите постојеће софтверско решење! Заменом дела софтвера не желите да се излажете стресу имплементације новог, већ да задржите оно што вам је одговарало, а да од других добијете измене или допуне. Желите да добијете више понуда за сваку дораду, а не да вашег добављача сумњичите за злоупотребу ексклузивности.

Консултантска перспектива

Имате довољно знања да решите изазове сами, али док све нацртате програмерима могли сте и сами да завршите курс програмирања. Са програмерима избегавајте дуге састанке (они их још више мрзе од вас), већ им припремите потребно и доставите захтев са јасно дефинисаним улазом, минимумом логике и очекиваним врстама излаза. То ионако нико не може боље да тестира од вас самих и ако прецизно напишете захтев, имате право на рекламацију. Увођење нових поља, ентитета, релација, генерисање извештаја, погледа, права, пословних процеса, дизајнирајте самостално и како је вама најлакше да одржавате систем. При томе користите постојећу логику једне или више везаних акција која представља минимум логике. Користите оно што имате, ако немате, наручите конкретно решење за које можете добити процену на нивоу сати, никако дана, недеље или чега већ. Једном добијено решење уведите на што више места због обрта капитала са којим располажете. Што други да монетаризују ваш капитал?

Предузетничка перспектива

Нагомилано искуство и социјални капитал из свог домена можете одмах конкретизовати, без да развијате скупа решења од почетка. Са својом екипом консултаната и по потреби програмера, моћи ћете да развијете сопствено решење као потпуно независни модул или само компоненту. На сопственим или провајдерским серверима инсталирајте  лиценцирани интегратор и обогатите га оним што је специфично за нишу коју покривате. Једном ангажујте програмере да имплементирају јавно доступан интерфејс и постаните интегратор са неким од великих играча или, ако преферирате sharing economy, увежите се са другим сличнима и направите велики систем.

Корпоративна перспектива

Да не бисте завршили као велике компаније у аутоиндустрији, морате се прилагодити променама на тржишту. Имплементирајте протокол и омогућите да ваши корисници уживају у привилегијама сарадње са вама у оним пословима где сте нагомилали експертска знања, а вама неисплативе послове препустите другима. Ако сте толико добри, нема разлога да вас буде страх да сте лако заменљиви, а ако нисте, то вас свакако чека.

Национална перспектива

Искусто нас учи да нисмо направили предуслове за барем једну велику домаћу ИТ компанију са сопственим глобалним производом. Немогуће је направити компанију SAP капацитета,  али то не спречава  велики број мањих учесника да направе јединствени систем који ће као један производ бити конкурентан највећим светским играчима.

Програмерска перспектива

Потребе за програмирањем никад неће нестати, што нажалост не важи за програмере. До сада је развој технологија и знања иснистирао на инжењерском приступу. Прве лекције које смо учили биле су о структурама и алгоритмима. Појавом широко доступних Large Language Models, које из маркетиншких разлога називају интелигенцијом,  престала је потреба за јасним и прецизним структурама. Промт полако смењује све ригидне, чврсте и прецизне форме комуникације својствене свим пословним апликацијама. Наравно, остаће потреба да се одржавају и обучавају такви системи, али то ће захтевати научно образовање, па се поставља питање шта са инжењерским позицијама. Кодери свакако већ сада нестају, што се види по потражњи за јуниорским позицијама на званичним статистикама.

Тренутна перспектива

За потребе фирме у којој сам запослен, имплементирали смо ове идеје. Раније стечена искуства, знања и конкретан код су се идеално уклопили у производ који је брендиран као Beyond 360. Њихово постојеће front-end Angular решење, као и систем ауторизације, дозвола, улога у кастомизацијама за управљање динамичким корисничким пољима и табелама, био је идеалан кандидат за визуелну страну овог адаптера. На back-end страни је имплементиран интерфејс који је тема овог поста, а који омогућава веома брзо увођење нових ентитета, релација и бизнис логике. Све то је подржано системом извештавања које може да креира свако ко познаје основе SQL језика. Дефинисањем једне класе за опис структуре ентитета систем је у стању да кориснику прикаже све CRUD операције, а програмеру омогући посебне акције које су носиоци "минимум бизнис логике". Највећа предност је што ће свако ко имплементира овај интерфејс моћи да има сопствено решење било са једне или друге стране.

Футуристичка перспектива

Једна од сигурних ствари које ће се десити је да ће се систем извештавања са SQL упитима заменити промптовима који ће на основу унете реченице извући конкретан одговор. Није тешко предвидети будућност у којој ће се посао књиговодства заменити са гласовном поруком којом се систему саопшти да уради завршни рачун. Кажем, све ригидне структуре ће бити замењене, а нема ригидније структуре од шифарника контног плана. Све се убрзано мења, а конта који су настали још у XV веку одолевају времену! Будући, а и садашњи мали власник бизниса ће, када се ослободи од свих бирократских задатака, на крају рећи: "Увези ми фактуре са е-портала, провери цене и количине, онда прокњижи извод, провери стање и ако имам довољно новца, плати добављачима и, наравно, теби за услуге. Ако шта остане, плати раднике, а ако нема довољано, провери расположење запослених  и констатуј да ли има потреба ѕа корекцијама плата, па се ангажуј да ми пронађеш најповољнију понуду за кредит." Јасно се закључује да нема будућности за front-end апликације и UX/UI дизајнере када ће све те послове преузети промптови вештачке интелигенције. 

Лична перспектива

Свестан сам да у овом тексту нема ничега новог што свако из своје области није већ знао. Такође, знам да и други раде или су већ развили слична решења. Нема овде никавих патентних права, само се поставља питање како то да се до сада нисмо интегрисали. Постоји барем један конкретан производ - уобличен и спреман, чека га још много изазова и дорада, а ово је само позив да сарађујемо. Остали софтвери лако могу да имплементирају договорене интерфејсе којима се отварају за сарадњу са другим решењима. Сваки испоручилац, било да је са front-end или back-end стране, не поседује ексклузивна права. И са једне и са друге стране постоје технологије које подржавају ову архитектуру. За почетак је договорити стандарде комуникације, а онда свако по своме. Нешто као open source, само што је open ѕа друге, а source само за власника.

Интерфејс перспектива

На front-end делу идентификовати прекидне тачке за позив неке од опција. На back-end делу имплементирати интерфејс за основне CRUD операције, као и приступну тачку према сервису који је носилац минимума бизнис логике (nano service). Сваки од тих сервиса појачати идентификатором интегратора, ентитета и опције.

Read More

Несрећа и казна

Ужас кој нас је затекао испод настрешнице новосадске станице превазилази наше способности да се саосећамо с личном патњом и очајем које пролазе најближи настрадалих. Но, ова нас ситуација  тера да се запитамо о одговорности свакога од нас, како појединачно, тако и колективно.

Први утисак је да смо се оштро поделили: једни криве несрећан сплет околности, а други указују на организовани злочин. Ипак, сви су подједнако неспокојни, без обзира на то да ли су забринути за председника или због њега. Неке људе брине како је председник изгледао при обраћању, док се други необраћени плаше за своје личне изгледе.

Преовладава утисак да смо се толико саживели с општим страдањем да то више и не покреће емоције. Неки у томе виде своју шансу и појачавају осећај свеопште одговорности. Промовишу се ставови да смо сви криви, а у правном смислу, тамо где су сви криви, нико не би требало да одговара.

Искуствено се намеће закључак:

Појо вук магарца!

Али, али!

Колико год да ова народна мудрост релативизује ситуацију, ипак магарцима није баш толико свеједно. Не може ни магарац да буде толико глуп да не види да понестаје оваца за шишање, а природна је потреба вука да огладни. Вучја ћуд није баш толико питома и шта ће бити даље, нико не зна, па сада сви са зебњом чекају ко је следећи, а оваца понестаје! Побегле су или су се уортачиле са магарцима или са вуковима, што је свеједно за њихове изгледе.

Магарци су се у складу са својом традицијом излетели са констатацијом да настрешница чије је урушавање однело толике животе није била предмет реконструкције. Дакле, једино је јасно да је реконструкција непосредни узрок трагедије, и ко год је учествовао, је тиме преузео одговорност, без обзира да ли је нестручно извео радове или, још горе, ако је потрошио толике новце, а није је реконструисао. То није само непосредни узрок саме катастрофе, већ и очекивани повод за многе друге. Највише су забринути власници инвестиционих станова који се секирају за своју некретнину плаћену баснословном сумом лако стеченог новца, и то упркос ситуацији када су непосредно били упознати с каквим ликовима се упуштају у грађевински подухват. Они паметни ће кренути с продајом инвестиција, а глупљима остаје нада да  више никада неће бити земљотреса.

После њих, сви редом страхују било за квалитет реновираних школа, болница, а и ево очигледне ситуације када сваки тендер постаје сумњив. Ми већ сада знамо да живимо у срединама које нису у стању да организују одлагање смећа, где је службена тајна квалитет воде коју пијемо, или ваздуха који дишемо, или где је само питање тренутка када ће се урушити неколико пута реновиран надвожњак (нпр. онај у близини машинске школе у Чачку).

Ми живимо у времену и простору где је промоција лаке зараде на рачун оних неупућених и хендикепираних достигла свој врхунац. Послодавци закидају државу, држава раднике, ђаци бију наставнике, са војском се и млакоње спрдају, монополисти отимају од сељака, а потрошачи ту исту робу плаћају најскупље на свету. Шумари су се уортачили са стругарама, полицајци са криминалцима, криминалци са извозницима, цариници са увозницима, најбољи аналитичари раде за кладионице, доктори за фармацеутске куће, а најквалитетнији технолози за дилере дроге.

Тамо где све послове дели странка на основу капацитета капиларних гласова, најбоље би било да нико не долази на посао, али и такви су се нашли да паметују. Испоставља се да су најплеменитији они запослени у јавним предузећима који не долазе на посао и не сметају ово мало преосталим радохолицима и зависницима од одговорности. Потпуно је јасно шта ће бити с народом где су судије плаћене да окрену главу. Народ који нема капацитете да се солидарише са својим сународницима, које истребљују с територије на којој миленијумима живи, више није народ и сад је дошло време наплате.

Неки би рекли да историјске околности, а неки да Бог, пред велика страдања даје време изобиља. Ми смо га провели у позајмљивању од будућности да бисмо лечили садашње колонијалне комплексе и тако понижени смо се нашли на раскрсници. Да се исповедимо једни другима, покајемо и поправимо или да наставимо истим темпом. У случају прве варијанте, нек нам је Бог у помоћи, а ако кренемо другим путем, било би најбоље да се што пре уортачимо с вуковима, имајући на уму да је ту превелика конкуренција. Док је било оваца, мудром вуку је требало што више сарадника како би имао што мање сведока својих покоља, а каква ће нова реалност бити зависи од ћуди гладнога вука. У том случају иоанко није до нас!

ПС

Сви смо/су криви!

Read More

Исповест дигитално искомпромитоване личности

Дигитално компромитована личност је прелазан облик из аналогне форме живота у дигитални налог. У прилог очигледности ове тезе позваћу се на познати случај у ком власници налога на апликацији која прати њихове физичке активности ангажују друге људе да трче уместо њих како би имали бољи дигитални скор. То сазнање је за мени био еволуцијски скок, не само што се ја нисам први тога сетио, већ зато што чак нисам ни имао такву потребу, иако сам имао споменуту "страва" апликацију која ми је постала потпуно неупотребљива, након што сам  се пре две година поломио са бицикла управо јурећи рејтинг. У моје време (пре него што сам се поломио) онај ко је хтео да превари човека обично се користио технологијом, а сада морамо да се суочимо са новом реалношћу где онај ко жели да превари технологију мора да се користи човеком. Проблем са новом семантиком није у томе што субјекат наједарад постаје објекат, већ у искуству да се тада дешава и обрнут процес у ком објекат постаје субјекат. Тако проглашени ентитету су по правилуо постајали идоли којима се ваљало клањати.

Одавно ја добијам поруке да сам искомпромитовао свој дигитални потпис. Гугл ме са поносом редовно обавештава колико сам километара прешао, где сам све био, шта сам некада радио, а и шта би требало сад да радим. Ништа страшно, штавише симпатично. Чуо сам и ја раније људе који тврде да их Интеренет прислушкује и покушавао да објасним да за тим нема потребе. Када те и не би прислушкивао, а у зависности од тога где се налазиш, са ким си у близини, шта од канала пратиш  и шта твоји контакти непосредно пре радили и куповали, Он зна о чему сте причали и не видим разлог да себе још оптерећује непотребном количином аудио садржаја насталог прислушкивањем. Онда се појавила Вештачка Интелигенција која је прешла игрицу. Из оправданих потреба на послу и неоправдане радозналости интезино користим ВИ. У мом сличају одушевљење њеном употребном вредношћу је превазилазио страх од очекивања да ће ме превазићи. Чак сам бивао  срећан када сам је нечему научио јер ми је враћалa много већом мером. Видим и сам да ће ти алати преузети од нас велику количину посла,  ал` сам се тешио тиме да су то досадни послови који нас ионако смарају. У мом случају нема ту неке велике штете осим у констатацији да огромна већина програмера проводи огромну већину времена у обавњаљу огрмно досадних активиности. Некако је и поштено да револуција поједе прво своју децу,  у овом случају своје очеве. Раније сам морао да прочитам брдо стручне литературе, да одлгедам разне рекламе које одвраћају пажњу, а сада у алату који користим на послу имам фокус на  конкретан проблем и одговара ми диреткто у окружењу и стилу који је мени најпријемчивији. Имао сам и ситуацију када колега није могао да ме разуме и након што сам у  промт унео моје немушто објашњење и замолио ВИ за помоћ, колега је успео да разуме њено тумачење . Имам алат који другима боље интерпертира самога мене - фасцинатно, зар не!? Тако би и остало да без икаквог видног повода на пословном налогу на промт о уско специјализованом техничком питању нисам добио одговор који је у себи садржао листу од пет имена чланова моје уже породице. Забезекнут, али традиционално и упорно наиван, тражио сам објашење које ме је тек престравило. Испоствило се сам те податке добровољно раније унео  у некој давној сесији где сам је у намери да се нашалим  на  рачун сопствен заборавности замолио за ургентну помоћ при избору поклона за супругу. Наставила је у стилу градација из филова страве и ужаса, где је констатовала да више неће користити такве податке како ми то може изазвати даље непријатности. Одмах сам је питао да ли зна имена чланова моје породице и добио одричан одговор. Покушао сам то исто на другом урећају, мрежи, налогу, и ИП  адреси и сви су били једнозначни -памћење личних податак није у складу са мисијом коју има. 

Овај ниво дволичности до тог момента је био својствен само људима и ко не би дошао у искушење да осим о вештачкој интелигенцији размишља и о вештачкој суштини, смислу, осећају, а ако хоћете и о вештачкој природи. Но пре тога мора сам себи да објасни ко су то чувени Они који управњају тим процесима тј. ко су добитници или прецизније корисници тих услуга. Да не бих залазио на клизав терен теорија завера једини опипљиви одоговр је да  су то државе и глобалне корпорације. Доброћудна варијанта је ако раде у дослуху, као у примеру са друштвених мрежа у коме одушевњен грађанин паметним телефоном  снима моћан ауто са ознакам полиције у Дубаију. Наједном од истог аутомобила добија дигитализовано звучно упозорење да није дозвољено коришћење телефона током вожње при чему се на екрану тог истог телефона, током снимања, појављује порука да је управо наплаћена казна због саобраћајног прекршаја. Још увек припадам генерацији којој је ово чудно, јер је немогуће да је државни апарат оволико добро организован, чак и кад би хтели да пренебрегнемо то што нема судског процеса, пресуде, већ се казне изриче право са улице из аутоа у покрету  без да је полицајац присутан. Тим горе ако је видео садржај монтиран и нетачан. У том случају би значило да су се нове генерације већ преваспитале да свака шуша има право приступа банковоном рачуну  који је обавезно дигиталан и свима јавно доступан. Ово је опис повољније варијанте, јер она друга значи да глобалне корпорације не раде у дослухи са државом, већ се само користе њеном инфраструктуром. Свака следећа варијанта  може бити само неповољнија за широке масе.

Критичари друшвених мрежа нису свесни да критикују њихов превазиђен концепт својствен бакицама и средњовечним човечуљцима који још увек имају пасивну потребу да на врло статичан начин објаве где су били, шта су појели и шта су купили. Наравно да и млађи имају те потребе, али им је приступ проактиван. Тј имају динамичан и кратак садржај, знају коме шта држи пажњу и како да цињано комуницирају. Права мистерија су они млађи од двадесетак година који нити имају стечну способност да критикују, нити у своје кругове пуштају они који су стекли способност критике. Но, пратећи тренд и резултате можемо само претпоставити да они споменуту дволичност мултиплицирају са процесорском снагом сервера на којима им се налази дигитални профил. Оно што је психологија некада препознавала као би-поларни поремећај личности сада је са ВИ уздигнуто на неограничео-поларни поремећај личности, или ако ћемо да пратимо модерну терминологију родне равноправнсти именовао бих га као флуидни дигитални идентитет. Нема ту неке науке, ништа ново у природи човека, само што је технологија бржа и моћнија.  Цивилизација је толико технолочки узнапредовала да већ сада масовно шаље поруке на различитим фреквенцијама. Носиоци наратива у колонијалним земљама су медији који имају моћ да исти догађај интерпретирају у контексту сопственог интереса.  Ако је догаћај у складу са плановима онда ће га промовисати. Као пример може послужити случај када се убаци експлозив у свима досутупне мобилне уређаје и покуша  да у једном моменту изврши атентатн на неколико хиљада људи неводећи рачуна о невиним жртвама. Тада ће наратив користити термине - софитицирана технологија, инфилтирање, тајне специјализоване службе, гвозедни штит, право на одбрану. Тиме  ће толико застрашити публику да  и сами могу бити жртве да ће сви својевољно бити на страни јачега. Но, ако такав исти догађај изведе неко други који није у складу са плановима онда ће терминологија бити теророзам, екстремисти, право на освету. Они већ сада сопствену публику третира са предрасудом да немају етичке и моралне принципе. Што је најгоре добро им иде. Ови примери контроле наратива су још баналнији у колонизираним територијама где се скидају рукавице.  У крајне успешно имплементираним колонијалним системима  носилац целог наратива  је један човек. Такав човек има способност, моћ и средства да у једној реченици оптужи опозиционе лидере како шурују са амбасадорима страних земаља, а онда у буквално следећој реченци да сам себе промовише као некога ко је са председником једне од тих страних земања у интимној атмосфери испијао вино до касно у ноћ. То неће звучати као  велеобрт само онима који имају овај контролисано дириговани поремећај личносити. У том смислу млади данас вероватно имају динамички налог где у свакој од појединачних инстанци се различито предствњају родитељима, другарима, наствницима, будућим послодавцима, симпатијама, партнерима, љубимцима... Како се само тога нису раније сетили,  ма сви би већ сада били срећнији, поготово ако су сигурни да се једна налог не може довест у везу са другим. Млади неће имати тај проблем јер ће сви њихови вршњаци имати те флуидне дигиталне идентитете и не постоји могућност компромитовања јер ће исти алгоритам и масовно комуницирати и  масовно штити. Остаје им само још да се снађу у реалном животу или да по потреби анагажују људе да им у реланом свету симулирају неки битан скор. Другим речима, будућност је у оним занимањима где ће човек моћи да одигра улогу другог физичког човека, а за који се не исплати ангажовати сувише скупе технологије.

Завршио бих у истом духу - оптимистички. Управо у овој идеји лежи способност човека да систем преокрене на сопсвену корист јер ће његов дигитални део личности  бити толико оптерећен бесконачним бројем вируелних комбинација де неће имати интерес да се меша у реалани живот. У том смислу и сви моји компромитујући дигитални потези могу да буду на корисит моје преостале реалности. Ако је веровати модерним секташима који тврде да се свака слабост може претворити у снагу из свега наведеног закључујем да у свима нама лежи огроман потенцијал. 

PS

Овај текст је по свом садржају иницијално био намењен младима који се одлучују за избор факултета, али по свом обиму и форми нема могућност да падне у шаке било ког будућег бруцоша, што са мене у потпуности скида одговорност у изобру будућег занимња. Мојој деци сам то свео на две реченице - Немам појама које је занимање добро за вас, ал`  једино могу да вам помогнему у послу  из моје бранше. Но, тај посоа  по званичној статистици већина људи из моје струке истовремено и не воли  и стах га је од могућности да га не изгуби, што је зачетак сваке приче о поремећајима.

Кад смо већ код поремећаја - У мојој бранши то је уочљиво на примру две врло заступњене екстремне групе. Прва, која би да ради неки посоа у ИТ јер га сматра исплативим  и атрактивним, а друга која воли свој посао толико да су у стању да до првог компјутера дођу тако што ће од родитеља украсти целу уштеђевину иако занју да ће добити тешке батине (ово није аутобиографски, јер у мом случају уштеђевина није била довољна за такав изазов. Име колеге је познато редакцији).У већини случајева ови први имају већу плату од ових других и то није спорно ни једним ни другима иако су сви свесни ко је стручнији.

 

 PS PS

Данашња деца и не добијају батине, тако да у најмлађим годиама и немају шансу да докажу чврстину својих уверења.

Read More

Олимпијада, олимпијада - кол`ко влада пада

Успешност олимпијског циклуса  се од вајкада најпрецизније мерио бројем започетих ратова и влада које су пале током завршне смотре спортиста. У том периоду је вазда било најлакше замлаћивати масе и завршавати неке своје привтне послиће. Овог пута је то свега било пар влада и пар ратних ескалација. За већи спектакл мораћемо сачекати још четири гордине и догађаје између церемонија отварања и затварање игара у Лос Анђелесу. Ипак је центар свестких збивања много западније од Париза, а и Французи су се стварно стисли ове године, кренувши од бедног смештаја и хране па до изговора који више не пију воду ни у њиховим колонијама. Понижавајуће гостопримство су правдали зеленом агендом, а јефтине кревете објашњавали борбом против традиционаног олимијског блуда. Поређења ради - сиромашна Србија ће 4 пута више инвестирати у тамо неку изложбу него богата Француска у олимпијаду. Срећом кладионице нису имали квоте за број влада које ће током олимпијаде пасти јер сам био спремна да се кладим на много више. Диктаторски и слободарски режими широм света могу да одахну  и узму ваздух за следећи циклус.

Иако сам се максимално трудио да занемарим све спортске догађаје током олимпијаде ипак сам као сваки други просечни конзумент вести био изложен гомили непотребних података. Не могу да тврдим да у тој гомили није било неких правих спортских и витешких,  ал` су на површину традиционално испливавале информације које немају никакве везе са спортом. Прво - каква је церемноија била, затим какве поруке шаље доминантна цивилизавија, онда отворено политичке о директној зависности броја добијених медаља и успешности економије. Простом анализом конкурентности САД и Кине испаде да су највећи транзициони губитници земље бившег Варшавског пакта  и да им је судећи по броју медаља много боље било за време друга Стаљина. Ту теорију би потврдила и додатна анализа броја нуклеарних електрана у тим земљама  и времена у којима су грађене.

Како су до мене стизале само површне информација са друштвених мрежа остаје да се у складу са трендовима самопрогласим експертом Олимпијских игара.

- Највише коментара на церемонију отварање дали су они који према ставовим које су заузели  нису ни требали да гледају ту церемонију. Поставља се питање зар су толико глупи ако су нешто друго и очекивали и сва исмевања која су претрпели по основу сопсвене затуцаности су потпуно оправдана.

- Србија је наступила са два олимпијска савеза ( никад да не заборавимо заслуге Влада Дивца) и само пар земаља је имало такву част. Остаје збуњујуће што домаћи медији нису са више пажње испратили успехе јужне покрајне која је иначе  и освојила прве медаље за нас.

- Са друге стране неких нема међу освајача медаља и то само зато што им није дозвоњено наступање, па се поставља питање легитимности табеле освојених медаља. То што то није спортски је већ у духу модерних игара.

- Међународни олимпијски комитет има проблем да утврди род такмичара, а да су при томе игре класификована према половима. Агенда родне равноправности је тиме доживела потпуни фијаско јер није било такмичења по свих 78+ категорија.

- Колико сам разумео само у једном спорту је било проблема са родним декларисањем и то само у једном правцу. Забрињавајуће је што се ни један такмичар који се изјашњава као мушкарац рођен у телу жене  није пласирао на олимпјаду и требало би увести квоте по том онсову. Тј треба размислити да ли за све дисиплине увести такмиње у свих 78+ родова или само једно такмичење, али уз обавезу присуства такмичара свих родова. Поставља се и питање ретроактвног разврставања ранијих олимпијских такмичара по родовим и требало би се ангажовати по том питању. Штета што ДНК анализа не би могла бити од помоћи, јер колико сам схватио дух олимпијаде наука је закон за све осим за родове. Земље које немају учеснике у свим родовима би требало дисквалификовати.

- Наставници билогије из XX и почетка XXI века су лажно тврдили да се родови деле на основу две категорије хромозома јер се испоставило да то није довољан, а ни потребан услов за олимпијаду.

- Најавећу славу на друштвеним мрежама доживео је олимпијац који је одбио да користи професионалну опрему при пуцању из пиштоња и лежерно држао руку у џепу. Колико је то било непријатно човек који га је у финалу победио није јавно испраћено. Од његове сребрене медаље једино је јаче сијала бронзана медаља другог аматера, иначе најбољег светског кошаракаша који је се на додели медаља појави у видно расположеном стању. И док се по нету врте снимци његовох конкурената који вредно тренирају, упорно раде и деле мотивационе савете он је приказиван са чашом, а  и флашом пива и у опуштеном дружењу што са људима, што са коњима.  При том ни један домаћи медији није смео ни да зуцне о томе што одбија да им даје интервјуе већ га и сами величају. Спортови ће се ужелети аматера, а њих нигде бити неће!

- Таман када помислиш да је проклета Америка и злато што сја појави се и једна златна медаља вредна спомена и то само зато што је њен освајач добио признање по ком му конкуренцију за најбољег свих времене више не праве извесни Надал и Федерер већ  Мајкл Џордан и  Јусејн Болт.  Први као представник оних који не подлежу допинг контроли, а други као потуно контролисани  природни феномен. Мени (потуно небитно) је једино засметало што се Богу захваљује за победу јер сам се саосећао са његовим опонентима који би могли да верују у Бога па им у том случају једино остаје да се по тој логици питају што су изгубили благослов, а управо смо сви научили да је у поразу мерило вере.

Да закључим са локал перспективом - било је заиста мучно гледати првосрбијанце како се ложе на статистичке податке сатанистичке олимпијаде и још тужније гледати другосрбијанце који су морали да присуствују испадима спортиста који су се остварили на њиховом колективном западу, а при том не само што величају православног Бога већ и у припитом стању у присуству сопствене деце певају песме Баје Малог Книнџе који је у недостатку институција за очување колективног сећања остао једини чувар традиције. Што би се рекло у мом крају - кад` нема кише добар је и град!  

Read More

Електронска Крипто Партија

Након последњих локланих избора у Србији консултовао сам вештачку интелигенцију у циљу добијања алгоритма за успоставу извршне  власти. Ограничио сам је на  податке Републичке изборне комисије, научне радове из области социологије и психологије, објављена истраживања јавног мњења, као и јавно доступне закључке фокус група. Потврдило се правило да ће свака опозициона изборна листа добити онолико гласова колико има активиста кориговано са пондером 100 (сто гласача по једном акивисти), док за владајуће структуре важи пирамидална шема која има 6 нивоа хијерархије где сваки члан контролише 7 до 17 (у просеку 10) чланова на нижем нивоу. 

Да бих конкретизовао алгоритам користиo сам се апроксимацијама и релацијама које се односе на Србију. Тражио сам одговор у две реченице и он гласи: Да би опозиција дошла на власт потребно је да им 20.000 активиста волонтера који својим непосредним ауторитетом и етузијазмом доносе по 100 гласова, што укупно чини 2 милона гласача колико је неопходно за долазак на власт. Са друге стране, владајућа странка мора да има чврсту и стабилну већину са једним лидером на врху који је способан да контролише структуру по правилима пирамидалног приходовања.

Сасвим је јасно да су непотребна било каква истраживања јавног мњења, медијска пристутност, законски оквир, нити на лидерима опозиционих партија стоји било каква одговорност. Довољан је само одговор на питање: колико имаш сарадника?

Овaј закључак сам  обогатио замишљеном ситуацијом за  град од 2 милона становника који у буџету има најављено 17 милијарди Еура инвестиција за рецимо неку велику изложбу. Прво смо успоставили пареметре настале на основу резултата истраживања субјективног осећаја корупције који у нашем случају износи 40% до 80% од буџета. При том прорачуну вештачкa интелигенција се позвала на податке о цени ауто пута по километру и поштовање рокова као и број анекса на постојеће уговоре и тако добијене податке ставила у однос са другим контекстима. Добих резултат да је на ту инвестицију минимални износ корупције 9.6 милијарди еура. Ако би као корисници буџетских средстава били оптимисти и претпоставили да ће се десити минимум корупције, а са аспекта функционисања пирамидалне шеме та расподела по вештачкој интелигенцији би изгледала овако:

- на врху пирамиде се налази један члан и он за себе задржава пола (4.8 милијарде Еура), а према нижим нивоима  просеђује другу половину

- на другом нивоу је 10ак чланова који себи задржавају 2.4 милијарде Еура и према дну прослеђују остатак. Свакоме по 240 милиона Eура.

- на трећем ниво је 100 чланова који себи задржава 1.2 милијарде Еура (свако ме по 12 милиона) и по утврђеној шеми прослеђују даље.

- на четвртом нивоу је 1000 чланова којима укупно иде 600 милиона Еура (по 600.000 сваком)

- на петом ниво је 10.000 чланова који задрже 300 милона Еура, сваком по 30.000 Еура

- на шестом нивио је 100.000 чланова они задрже остатак од 300 милиона Еура - по 3000 Еура свакоме и њихово је да за те паре обезбеде по 4 гласача јер је 400.000 гласача за толико велики град сасвим довољно да се контролишу управо ова буџетска средства која и доносе обрађени приход. 

На најнижем нивоу глас вреди око 750 Еура и ко год није добио толико он је свесно частио некога у хијерархији изнад себе како би му се захвалио на сталном запослењу у буџетској фими са припадајућим привилегијама. Овде нису третирани други приходи у градском буџету, а република није била предмет анализе.

А где је ту опозиција?

Опозицјам мора да рачуна на ентузијасте, незадовољне, револуционаре по себи, нерационалне и инаџије. Међутим, испоставља се да таквих нема довољно и потребно је направити алгоритам како да се они уклопе у ову шему по ком сам основу и даље консултовао вештачку интелигенцију.

Решење се испоствло сасвом једнставним.  Елем, није потребна никаква пирамидална шема већ је захваљујући доступним софтверским решењима могуће направити алгоритам који се заснива на дељеној екномији (sharing economy). Ту већ постоје бесплатне платформе доступне на итернету које немају скривене трошкове. Потребно су две претпоставке. Прва, која је и до сада важила, а то је да се остали не узбућују око тога што се у њихово име и на њихов рачун други додатно задужују за пројекте који им нису ни од каквог интереса. Тј, ови пројекти ем што су извор корупције, ем у оном делу где су генерисали реалне трошкове немају никакав општи интерес. Друга претпоставка  је да се више од 400.000 гласача удружи око сопственог интереса, а без икаквих посредника користећи се блокчејн (blockchain) технологијом.  Решење је  да се сваком гласачу обезбеди по 24.000 Еура ако се организују у Електронску Крипто Партију која би уместо програма имала алгоритам за равномерну (неки би рекли - поштену) расподелу корупције од 9.8 милијарди Еура.  Остаје да се сачека првих 408.000 чланова који би изашли на протест, оборили постојећи пирамидални систем и успоставли нови линеарно коруптивни где би приходе од мита делили на равне части, а без надређених ауторитета.

Дужан сам додати да је вештачка интелигенција  и поред велике вероватноће остврљивости ову идеју предложила као једнократно решење, јер би се у случају успеха онда сви заинтересовали за приходе по основу мита што је у супротности са самим духом корупције коју  је немогуће успоставити тамо где је сви узимају, јер она у свом основу подразумева постојање критичног броја незаинтересованих будала.

PS
Ако овај пост достигне критични шер, аутоматски ће се покренути механизам реализацију овог пројекта  и то оним редом како сте га лајковали, а по горњнем алгоритму. Ако вам је био незанимљив онда ништа, а ако сте се насмејали онда смо се потпуно погрешно разумели.

Read More

Братоубилачки мир

Нема тог великог рата док се Срби не лате оружја и међусобно не поубијају. Једино добро у тој погибли je  што је један део увек победник.  Међутим, пораженима буде толико криво да једва чекају нове политичке околности како би све ресетовали. Тако и први и други постану повратници у злочину и престану да буду Срби, постану анти-Срби.

Простом дедукцијим закључујемо да су сви садашњи Срби уједно и будући анти-Срби, или прелазни облик осведочених противника својих предака. Тај геенрациски јаз је уједно и једини континуитет. 

Кад год почне неки рат ми се поделимо у две групе а када се заврши најбројнија је она трећа, где се убрајају сви они из преве две који нису преживели.  Зато су нове генерације постало оволико  антиратне, тј схватили су да можемо да се поубијамо и у миру.

Read More