Ja sam od onih roditelja koji ima potrebu da na sva usta hvali učitelje, nastavnike... u kakvom sistemu živmo prosto se obradujem kada vidim da ih još uvek ima normalnih , a o onim drugim i ne želim da pričam jer su upravo onakvi kakvi smo i mi svi postali.
Medjutim, obrazovni sistem je sasvim nešto drugo. Evo kako se moj đak prvak upoznao sa sistemom kome i sam pripada.
Dobio je pravo na besplatne udžbenike, ali nije mogao da ga ostvari. To je ujedno i prva lekcija o institucijama. Prvače sluša roditelje kako se mire sa tim. Ja mu objasnim da su oni već preživeli toliko nepravdi do sada da je ovo sitnica i već su se dobro navikli na bahatot sistema. Kada smo otišli da podignemo knjige opšti haos i krkljanac. Kada smo pokušali da odradimo to pre početka škole upozoravali su nas da smo poranili i da se strpimo do početka školeske godine, a kada smo tada i otišli upozoravali su nas da kasnimo i da treba da se strpimo. To je druga lekcija i prvak je pitao koji je to bio pravi trenutak kada smo trebali da odemo. Voleo bih da sam učitelj i da znam ovo objasniti, ja sam pokušao sa terorijom relativiteta, ali nije išlo. Strpili smo se i podigli knjige. Čim sam video da nema potpisivanja, da ih dobijamo u kesicama preko ramena i bez evidencije odmah sam znao da nešto nije u redu, a vrlo verovatno da neko i pere pare. Došli smo kući, jedna je bila duplirana, a tri su nedostajale. To je bila treća lekcija. Ovu dupliranu sam otišao da vratim, a ove tri da tražim. Iskusno nisam poveo sedmogodišnjeg maloletnika sa sobom. Već sam mu objasnio da mora da se nauči da živi u ovakom haosu ili će inače da pukne kao svoj otac. To pucanje još uvek nije spreman da gleda , iako bi to bilo deo obrazovno vaspitnih mera i to sa praktičnom nastavom. Ispred biblioteke me je sačekala meni nepoznata žena, koja se nije predstavila. Pitala je šta treba. Ja sam se predstavio i pokušao da objasnim, a usledila je otimačina duplikata i priča kako nemam pravo na ostale knjige. To je bila četvrta lekcija. Tražio sam to u pisanoj formi ili da mi vrati knjigu, na šta sam dobio dobacivanje da sam bezobrazan, da pokušavam da ukradem knjigu! A ja ,budala, mislio da ona krade! Ko se normalan ne bi zbunio. A kad sma već zbunjen što bih se prepirao sa tetkicom već tražim direktoricu da dobro iskoristim priliku kad sam već pukao. Međutim, direktorica još neiskusna, još i ljubazna pa se namadoh sa kim posvađati, već morah poslati mejl ministarstvu. Tu se moja borba završava, ali tešim se da većina ni dotle ne bi stigla. To je bila i peta lekcija, a za prvi razred i jedan dan sasvim dovoljno. Pitanje je da li smo ikada imali veliki odmor!
MEJL:
Na ruke:
Medjutim, obrazovni sistem je sasvim nešto drugo. Evo kako se moj đak prvak upoznao sa sistemom kome i sam pripada.
Dobio je pravo na besplatne udžbenike, ali nije mogao da ga ostvari. To je ujedno i prva lekcija o institucijama. Prvače sluša roditelje kako se mire sa tim. Ja mu objasnim da su oni već preživeli toliko nepravdi do sada da je ovo sitnica i već su se dobro navikli na bahatot sistema. Kada smo otišli da podignemo knjige opšti haos i krkljanac. Kada smo pokušali da odradimo to pre početka škole upozoravali su nas da smo poranili i da se strpimo do početka školeske godine, a kada smo tada i otišli upozoravali su nas da kasnimo i da treba da se strpimo. To je druga lekcija i prvak je pitao koji je to bio pravi trenutak kada smo trebali da odemo. Voleo bih da sam učitelj i da znam ovo objasniti, ja sam pokušao sa terorijom relativiteta, ali nije išlo. Strpili smo se i podigli knjige. Čim sam video da nema potpisivanja, da ih dobijamo u kesicama preko ramena i bez evidencije odmah sam znao da nešto nije u redu, a vrlo verovatno da neko i pere pare. Došli smo kući, jedna je bila duplirana, a tri su nedostajale. To je bila treća lekcija. Ovu dupliranu sam otišao da vratim, a ove tri da tražim. Iskusno nisam poveo sedmogodišnjeg maloletnika sa sobom. Već sam mu objasnio da mora da se nauči da živi u ovakom haosu ili će inače da pukne kao svoj otac. To pucanje još uvek nije spreman da gleda , iako bi to bilo deo obrazovno vaspitnih mera i to sa praktičnom nastavom. Ispred biblioteke me je sačekala meni nepoznata žena, koja se nije predstavila. Pitala je šta treba. Ja sam se predstavio i pokušao da objasnim, a usledila je otimačina duplikata i priča kako nemam pravo na ostale knjige. To je bila četvrta lekcija. Tražio sam to u pisanoj formi ili da mi vrati knjigu, na šta sam dobio dobacivanje da sam bezobrazan, da pokušavam da ukradem knjigu! A ja ,budala, mislio da ona krade! Ko se normalan ne bi zbunio. A kad sma već zbunjen što bih se prepirao sa tetkicom već tražim direktoricu da dobro iskoristim priliku kad sam već pukao. Međutim, direktorica još neiskusna, još i ljubazna pa se namadoh sa kim posvađati, već morah poslati mejl ministarstvu. Tu se moja borba završava, ali tešim se da većina ni dotle ne bi stigla. To je bila i peta lekcija, a za prvi razred i jedan dan sasvim dovoljno. Pitanje je da li smo ikada imali veliki odmor!
MEJL:
Na ruke:
kabinet ministartva za prosvetu, nauku i tehnoločki razvoj,
Kopija:
OŠ Milica Pavlović, Čačak
Ministarstvo za socijalna pitanja
Zaštitnik građanja
Srpska Napredna Stranka
Dveri srpske
Dosta je Bilo
Blic
Kurir
N1Info
Poštovani,
Moje ime je Desimir Ćirović i ovim putem Vas obaveštavam da nisam ostvario svoje pravo za besplatne udžbenike koje ima treće dete. Moja deca idu u školu "Milica Pavlović" u Čačku. Jedno je peti, drugao četvrti i treće prvi razred osnovne škole. Predali smo zahtev za besplatne udžbenike koje se odnose na trećeg đaka iz porodice. To pravo nismo u potunosti ostvarili jer nedostaju tri knjige - dve za engleski i jedna za muzički. U školi je direktorica ljubazno obajsnila da propust nije do njih već da su od ministartva za prosvetu dobili takve direktive. Objašnjenje koje sam dobio je ili nejasno ili nelogično.
Hvala Bogu da sam u situaciji da kupim te knjige koje su očito potrebne tako da nemam želju da se tužim sa državom i tražim svoja prava. Ono što pitam je kako se sporvodi porodična politika i da li je jedna stvar ono što javno pričlate, a sasvim druga ono što sprovodite. Ovde želim da iznesem moju opravdanu pretpostavku, na osnovu dosadašnjeg ličnog utiska o državnim institucijama, da je u pitanju neka korupcija i prelivanje novca u privatne džepove, jer kad se nekom pravo uskrati onaj ko je taj pravo uskratio sebi obično pripiše "zasluge".
Nažalost, prinudjen sam da sadržaj ovog mejla prosledim i medijima, nekim političkim strankama i drugim institucijama jer ovakvi postupci utiču na gubljenje poverenja u institucije koje treba da sprovode politiku.
Očekujem da dobijem uveravanja da nije tačan zaključak koji se nameće da su ili institucije nakaradne ili politika koju sprovode.
Umesto zaključka
Možda sam sadržj mejla trebao da prosledim i američkoj ambasadi, visokom savetniku i nekoj NVO, ali to su već lekcije za drugi razred osnovne škole.
Нема коментара:
Постави коментар