Selo moje lepše od Pariza i Diznilend neg' Mona'Liza

Nekada sam se smejao ćelavima, pa onda onima koje su pustili stomak, tolko mi dobro ide da sam rešio da opletem i po bogatima".

Lako je u Parizu bogat biti, sve dok ima toliko ovaca. Bogatsvo  se nekada prikazivalo po grlu govedi, a u moderno doba i po grlu turista. Parižani na taj način zaslužuju status kulturne i umetničke elite, jer turisti sami donose dovoljno novca da im verovatno ostaje vremena za pravo obrazovanje. Nažalost ostala većina mora da uči zanate, radi i bori se za opstanak i sa vremena na vreme da se ubroji medju turiste, a sve kako bi ovi prvi mogli i dalje da budu to što jesu. Ne zavidim im, svako ima svoje mesto pod nebeskim svodom, ali ne mogu ni da im se divim. Zaista je bilo mesta, predmeta i trenutaka  od kojih dah zastaje, toliko da se oseti i sram od rupa u  obrazovanju. Onda vidiš druge tursite (sve te milione) i zaključiš da nisi ništa gori od ostalih i nastaviš po planu koji su ti servirali turistički brendovi. Svaka čast bogatim Parižanima, uspeli su da naprave, sačuvaju, izlože, organizuju i dovedu, ali oni nisu tema. Tema nisu ni siromašni francuzi, niti pariski silni beskućnici, tema nije ni srpska elita. Nažalost na ovakvim putovanjima se vidi da mi nemamo elitu. Kod nas je  kulturna, nacionalna, emancipovana i finasijska eltia  na sve četri strane sveta, jedno drugom okrenuli ledja. Oni koji imaju novac nemaju kulturu, oni koji su kultuni nisu nacionalni, oni koji su nacionalni nisu emancipovani,,, a što bi i bili. Izgleda da mora da prodje nekoliko genarcija bogatih kako bi se stvorila elita, a nama to nikako ne polazi za rukom. Svako malo padne po neka revolucija, gde se prethodnicima seče glava. Jedino su komunisti uspeli da naprave treću generaciju, ali to izgleda nije dovoljno.

Turisti su, zaista čudna roba - svega tu ima, ali sam ja najviše zatečen srpskim turistima. Imao sam sreće da sam samo malo vreme proveo u grupi, inače mislim da bi mi putovanje skroz propalo. Iz bezbedonosnih razloga sam pošao sa agencijom, umesto sve sam da organizujem i to je bila loša odluka. Od agencije nisam imao nikave koristi. Vodiča nikada nije bilo, a pariski vodič je bio Srbin na privremenom radu u Parizu koji je više pokupšavao da bude beogradski duhovit nego što je imao šta da kaže. Pričao je o Rumunima, gradjevincima, Kinezima koji jedu pse, o teškom životu prosečnog francuza i o tome kako se Srbi i dalje uspešno snalaze na foru, kako srpski turisti prave sendviče (nije rekao kradu hranu)  u hotelima. Kasnije sam video da to radi i Španci, Kinezi, Englezi i ostali. Baš kad je bio primoran pomenuo je i Pariz. Samo supruga i ja izadjosmo u Parizu, svi ostali pravac u Diznilend. Prvi put sam osetio žal što i decu ne vodimo sa sobom na ovakvim putovanjima, a onda kada je počelo plakanje dece, povlačenje noši, nasilno vaspitanje, razuverih se. Pomislio sam da im je ovo ko zna koji put da su u Parizu, a onda mi vodič objasni da ljudi obično dodju do Diznilenda i skoče do Pariza na  bus turu i da se slikaju. Posle mojih nekoliko dana u Parizu shvatio sam da su u pravu. Pariz se ionako ne može doživeti na nekoliko dana. Kada sam video Mona Lizu imao sam utisak da sam i ja na vrtešci. Ustvari, i sve atrakcije u Parizu su pretvorene u malo bolji vašar (čitaj Disneyland show). Sve je kao na traci, roller coaster obrazovanje. Nema tu ni umetnosti ni kulute, jedino što može da se vidi je da su Kinezi pod čvrstom oragnizacijom i da su svi naviknuti na redove.

Sledeći put kada čujem da su Nemci disiplinovani, Francuzi kulturni, zapadnjaci organizovani i radni bar ću se slatko nasmejati. Pešaci ne poštuju semafore, motociklisti svima uleću, video sam nekoliko puta i automobile da prolaze na crvneo, ma kao u Čačku pre nego što su pooštrili kazne. Jedino što se niko ne ljuti i što nema dobacivanja i provocirajućih auto-sirena. Svi su svesni da i drugi znaju za foru i poštuju se. E, tu sam im zavideo jer u nas samo prilivegovani misle da znaju za foru, a sve ostale drže za budale. To se najbolje videlu u grupi u kojoj sam bio. Toliko su likovi bili providni da sam supruzi napravio  biznis profile i kod većine ih pogodio. Ko je dete vlasnika firme, ko je žena vlasnika firme, ko je lako stigao do love, ko ide na kurseve asertivnosti, ko se potupno posvetio deci i trudi se da im sve priušti bez obzira na okolnosti. Naravno, svi glasno pričaju o sebi i za pola sata se znalo ko je ko. Srpske novopečene biznismene je najlakše prepoznati po bahatosti. Oni su toliko navikli da iskorišćavaju sve oko sebe da se to prenosi na njihovo ponašanje i genetski kod. Ovde moram izdvojiti nekoliko preduzetnika u Srbiji koje sam upoznao  koji stvarno ne odgovaraju ovom opisu, ali oni nisu tema. Ma, nisu  tema ni ovi koji se štekaju u ekonomskoj klasi, sa jeftinijim kartama, rasparenim sedištima, a ubedjeni da su uspeli u životu i čim se vrate iz Pariza ima svima da pokažu mesto. Ovi zadnji su toliko navikli na robovlasnički odnost da čim stignu u Pariz zauzimaju poziciju roba jer su Parižani očito robovlasnici. Nažalost se primećuje i beogradski provincijalizam. Žao mi je što na ovakvim putovanjima ne mogu da upoznam prave Beogradjane za koje sam siguran da mogu da se nose sa Parizom jedan na jedan, ali ovi nabedjeni iz ekonomske klase (gde sam naravno i ja bio) su bili baš za žaljene. Nekoliko anegdota. U jednom trenutku  čujem beogradski akcenat koji gužvu na periferik autoputu poredi sa Autokomandom u Beogradu. Dok vodič objašnjava srazmeru  odnosa izgleda smešno kao Piroćanac na dorćolskoj žurci. Ima još jedna anegdota sa tog autoputa i tu sam nažalost ja jedan od aktera. Vozimo se već sat vremena i sve vrema se čuje jedna ista pesma koju kao da ju je aranžirao čuveni Južni vetar i kasnije na tu traku neki klinac dodao ritam mašinu. Pomislim da je muzika iz autobusa i ljubazno pitao vodiča o čemu se radi. Vodič kaže da to nije muzika iz autobusa i da se sam čudi odakle dolazi. Ispostavi se da neka klinka sluša svoju plej listu od jedne pesme i ima loše sluške. Medjutim , majka se uključuje i ne znajući da je bila zabuna napada mene provokacijom, "a da nećete možda Baju da slušate". U prvom trenutku nisam mogao da verujem šta kaže pa je opet ljubazno zamolim da ponovi. Povišenim tonom kaže DA NEĆETE BAJU BAJIĆA , TO NE DRŽIMO. Obično u ovakvim situacijama planem i znam svašta da kažem, ali ovog puta reagujem na fenomenalan način - prasnem u smeh. Htedoh nešto doskočiti ali sam prasnuo još nekoliko puta i smirih se. Kako je bilo samo nepriatno ovoj majci, a stvarno mi to nije bila želja. Jadno dete, majka mu je ubedjena da Šemsa na struju ima kvalitet još nerodjenog Betovena, jer je Bah savremenik, a Baja još nedoratsao.  Još jedna anegdota i neću više - vodič, očigledno naviknut na svakakve likove i osmehom spreman na svaku situaciju, onako usput pita jednu gospodju za utiske o Parizu. Odgovor - "toliko je bilo lepo da sam potrošila 500 eura samo u Diznilendu i da ima toliko novih stvari da je trebala da ponese još tri kofera". Uvek sam se divio ljudima koji su obične emocije mogli da prevedu u brojke i mislim da u poslu kojim se ja bavim nedostaje takvih talenata.

Ma , tema nije ni poznati bivši srpski političar koji je na aerodromu hranio bebu dok mu je supruga... me neći ni o njegovoj supruzi koja je uspela da ukroti ovoliku zverku koja je jedno vreme bila na vrhu lanca ishrane u srpskoj politici, samo da konstaujem da se nije bunila što je u ekonomskoj klasi dok mužić "doji" bebu u biznis klasi. Još, da se pohvalim da je u avionu sedela u istom redu kao i ja da sam uspešno predvidio da će odbiti da uzme avionsku hranu. Ma, neću ni o zbunjenoj stjuardesi koja je bezuspešno molila da uzme sendvič na koji ima pravo.  Ma, neću ni o drugoj stjuardesi koja mi je dala podršku dok sam se preksrtio pred put, jer je se po tradiciji i logici  ljudi krste samo ironično i u frci..

Nije tema ni obrazovni sistem u Srbiji koji je u mene uložio deset godina učenja francuskog. Ispostavilo se da Francuzi perfekrno razumeju moj engleski. Ma svi su ga razumeli osim nekih engleza i amerikanaca. Nisam se setio da sa njima probam francuski.

Nisu tema ni Čačanke ni ostlale Srpkinje kojima konstantno uspeva da u Čačku, Beogradu i gde god sam ih video izgledaju bolje nego svi turisti i velika većina Parižanki koje sam video. Stvarno ne znam kako im to polazi za rukom. Jedino što je prednost Pariza je to što nigde nisam video brendove ispisane velikim slovima i to mi jedino smeta u  narodnoj nošnji Srpkinja. Par puta sam naleteo na autentične Parižane (onako kao ih prikazuju filmovi i literatura) i zaista su bili prijatni za slušati i gledati. Jedna starija dama u oblaku prijatnog parfema je samoinicijativno prišla i pitala za pomoć, u trenutku kada mi je stvarno bila neophodna, objasnila šta treba i poželela dobrodošnicu. Neverovatno prijatan gest nekoga ko je potpuno svetan da udobnost sopstvenog života zavisi od turizma. Odmah sam stvorio sliku kako izdaje stan na Champs Élysées gde se kvadratni metar mesečno izdaje za 1000 Eura. Ako joj je tetka ostavila dvosoban stan ima dobre šane da od njega godičnje zaradi milion eura. Kad smo već kod brojki ulaznice sa Ajfelovog tornja godišnje naprave toliku društvenu vrednost koja je ekvivalent vrednosti koju milion Srba stvori za godinu dana. Jedan od nalepših prizora je bio pozdrav Parižanki u Bulonjskoj šumi, onako opušteno dok se mimoilaze u laganom kasu svojih konja. Par minuta vožne biciklom odatle je bila poslovna četvrt Pariza sa bankarima koji su u odelima jeli ispred pokretne menze neku brzu hranu. Imao sam sreće da se tu pojavim u vreme pauze za ručak i osetim taj duh banakara koji su mi izgledali kao i čačanski bankari iz vremena dok je Čačak imao sopstvenu banku. Jedina razlika je bila u broju spratova. Naravno, krupni menadžeri su u tom trenutku bili na drugim lokacijama. Imao sam sreće i kada sam prošao ispred velelepne zgrada gde se organizovao prijem na crvenom tepihu, skupim automobilima i zaista dugim nogama. Nekoliko minuta kasnije u toj istoj ulicia Petra Srpskog smo suruga i ja  naleteli na tri tamnoputa momka koji su vikali i urlali. Kako je bila duboka noć i mi jedina na ulici bilo je zaista zastrašujuće. Očito su nama nešto dobacivali i nisam mogao da verujem da mi se ovo dešava u centru Pariza. Izgledali su kao srpski sitni delikventi sve dok nisu ušli u svoj najnoviji model Mercedesa visoke klase. Ova scena će mi ostati urezana u sećanje o Parizu i Mercedesu, jer sam bio ubedjen da na zapadu samo gospoda vozi Mercedes.
Nije tema ni tašta, koju kad ostaviš šest dana samu u stanu (deca se ne računaju) zatekneš nekoliko desetine miljea ravnomerno rasporedjenih po celom stanu. Neću ni o supruzi, koja ne dozoljava da se ista miljea uklone bar neko vreme iz pijeteta prema svojoj majci, u ovom slučaju bebi siterki.

Tema je trebala da bude moj umetnički dojam Pariza, ali očigledno još nisam dorastao tom zadatku, što ne znači da tome ne treba stremiti. Za sada je umetnost ostavila toliko veliki utisak na mene da će mi tabani trneti još nekoliko dana.

Read More

Izbori 2017 - u inat svima

Broj 11. Nenad Čanak, ispred Lige socijaldemokrata Vojvodine

Ovaj čovek je prva realiti zvezda u Srbiji. Od politike je napravio show (naravno i biznis). Nikad nisam mogao da ga razlikujem od Šešelja  osim što je Šešelj spreman na ličnu žrtvu. Za razliku od Šešelja koji uspešno blamira ideju srpskog nacionalizma, ovaj komrpomituje ideju decentralizacije Srbije. Bori se za uvodjenjem srednjeg nivoa vlasti (autonomija) gde vidi svoju ličnu šansu . Kandidovao se sa pričom da ljudi žive i van Beograda. Sve ono što sada važi za Beograd sutra bi važilo i za Novi Sad. Ljudi žive i van Beograda i Novog Sada.

Broj 10. Milan Stamatović, kandidat Grupe građana "Za zdravu Srbiju - Milan Stamatović

Ne znam ništa o ovom kandidatu. Ako je dobar čovek onda je loš političar jer mu je loš tajming. Ako je loš čovek onda verovatno pokušava da nešto dobro da izvuče za sebe, kao i svi ostali uspešni biznismeni.

Broj 9. Aleksandar Popović, kandidat Demokratske stranke Srbije

Za njega neću glasati samo zato što sam bivši član DSS (dok je bila kombi stranka) i znam kako je i zašto DSS propao. A osim toga imali su šansu da nešto i naprave, a očito nisu uspeli.

Broj 8. Vojislav Šešelj, predložen od strane Srpske radikalne stranke

Veća zvezda od Čanka. Sećaću ga se iz haškog perioda.

Broj 7. Boško Obradović, kandidat Srpskog pokreta Dveri

Nije uspeo da se snadje na beogradskom političkom asfaltu. Svi ga prozivaju i vladini i antivladini mediji i to je jedini razlog što mi se svidja. Ima hrabar ali i naivan nastup veoma pogodan za ismevanje i svi to obilato koriste.  Mada, to više govori o stanju u društvu. Broj njegovih glasova je upravo broj onih koji su spremni za potpunu promenu sistema.  Takvih je u vom trenutku nedovoljno, što je u zemlji gde večina živi na rubu egzistencije i opravdano. Politička ideja koju on zastupa je za bogate i jake države, što mi u ovom trenutku nismo.

Broj 6. Aleksandar Vučić,  kandidat vladajuće koalicije

Ovaj kandidat nikad nije ciljao biračko telo kome ja pripadam, tako da je razumljivo da neću glasati za njega. Čak ni on ne očekuje glasove ljudi poput mene. Njegov javni nastup je jako neuravnotežem i na racio nivo ne mogu da ga pratim. Veoma često u istoj rečenici ima više konstatacija koje nisu u skaldu jedna sa drugom. Medjutim, ne mogu da razumem one ljude koji bi da ga smene po svaku cenu. Čovek ima svoje biračko telo i to je legitiman demokratski proces. Iz mog šireg okruženja znam samo dvoje ljudi koji javno priznaju da će glasati za njega. To dvoje ljudi mnogo cenim, ali ne zbog toga za koga glasaju. 

Broj 5. Luka Maksimović, predložen od strane Grupe građana Ljubiša Preletačević Beli, Beli - Samo jako

Ovaj čovek je doneo novost na realiti scenu Srbije. Podigao je na veći nivo. Jako mi je zanimljivo da slušam političare koji mu se podvlače. Još jedna dobra stvar - snašao se na beogradskom asfaltu i smešno mi je da gledam beogradske priznate satiričare u njegovom prisustvu. Kao da su se preptlatili ne mesto najduhovitijih, a onda dolazi Beli i oni su ljubomorni. Naravno da neću glastia za njega, ne zato što je politika ozbiljna stvar već zato što nema političke ideje.

Broj 4. Saša Radulović, kandidat Grupe građana "Dosta je bilo"

Zastuma neoliberalnu ekonomsku politiku i to mi se ni malo ne svidja. Bio stečajni upravnik ni to mi se ne svidja. Jednom sam bio u situaciji da postanem stečajni upravnik i kada sam pročitao regulativi i dobio predloge video sam da u tim vodama ne može da se snadje neko kao ja, tako da mi je ova grupa ljudi potpuna strana.

Broj 3. Miroslav Parović, kandidat Narodnog slobodaraskog pokreta

Pogledao sam dva nastupa i nisam mogao ništa da ga razumem,  a to mi se baš retko dešava.

Broj 2.  Vuk Jeremić, kandidat Grupe građana "Moramo bolje"

On je čovek zadatka i mislim da svojim diplomatskim stavom više pokuša da se proda na tržištu nego što se nada da može da pobedi. Može da brani bilo koji stav i to je ono što mi se kod njega ne svidja. Nit' smrdi nit' miriše. Jedini je u stanju da uzme glasove vladajuće koalicije i zato je najčešće na njihvoj meti.

Broj 1. Saša Janković, predložen od strane Grupe građana "Za Srbiju bez straha".

Ljudi su se uželeli nekoga ko tiho priča i to zna da iskorsiti. Na osnovu nastupa onih koji ga podržavaju (a to je njegovo najveće političko bogatstvo) stekao sam utisak da bi u slučaju njegove pobede bilo isto kao sada, samo što bi se to radilo tiho. Nikakva nova ideja. Mislim da bi bio isti pritisak na medije kao sada, samo to što bi bilo tihim metodama. Tradicionalisti i pripadnici SPC  u Srbiji vrlo dobro primećuju kako mediji koji ga podržavaju ismevaju opšte vrednosti  i pokučavaju da naprave neki novi sistem vrednosti. Zbog toga neću glasati za njega.

Ipak ću izaći na izbore i  glasati jer nisam ništa bolje od ovog ovde ponudjenog. 

Read More

Овог пута без мене - личнa историја протеста

Ово што ћу овде написати о актуелним протестима је најбољи начин да се замерим са готово свима који то и прочитају. Мада, то  није разлог овог писанија.

Елем, када сам раније слушао реченице  које почињу са "немам ништа против студената, ал ..." одмах сам скакао јер је било очигледно да следи осуда.  Сада и ја тако и почињем и завршавам - немам ништа против захтева студената, али још више немам ништа ни за. 

Историја оваквог става:

- Прве демонстрације сам дочекао са шеснаест година и био сам јако љут што ме родитељи нису постили да тог 9. марта одем у Београд. Имо сам жарку жељу да упознам Драшковића Вука, тог великог човека који је једини могао да спасе српску идеју. Тог великог човека сам касније и упознао и када сам га пољубио три пута у браду, прво сам осетио мирис скупог парфема, па алкохол, па ништа. Идеја милиона срба је продата за место у упрвном одбору пропалог јавног предузећа. Сада је тај велики човек тамо где му је и одувек било место, .

-Друге демонстарације сам дочекао као студент и био један од првих потписника протеста. Дивио сма се родољубљу младога Јовановић Чедомира. Мо`ш мислити - Чедо и родољубље. И овај је сада тамо где је Драшковић. 

-Треће демонстације НАТО силе у виду бомбардовања сам дочекао као редован војник  у гарди која је бранила оног истог човека против кога сам се и ја борио. Бранио бих га и голим животом да је требало, ал` се након завршетка рата испоставило да баш и нисам био спреман за елитну војну јединицу па  тај задатак нисам обавио.

- Четврте демонстрације сам дочекао у малом граду у Новој Вароши где сам био један од три званичних чланова Отпора и један од пет званичних чланова Демократске Странке Србије. Сада ме је срамота и једног и другог. Био сам  једини професор који је извео на улицу своје пунолетне ђаке. Сви су ме због тога напали , а највише њихов разредни старешина. Касније се тај исти старешина хвалио да је управо он био тај који је младеж извео на улицу и за те своје невиђене заслуге добио ухлебљење супруге на државне јасле са одговарајућом апанажом. Седмог октобра те исте године сам видео да је Отпор велика превара, ал било је касно. За ДСС ми је требало мало више времена, Иначе, Коштуница је био једини кандидат за кога сам гласао, а да је успео да победи. Испоставило да и тада није имао довољно гласова за победу, ал и за то је било касно.

После тога нисам имао шансе за масовне протесте. Ти протести су постајали све усамљнији и личнији. Када је Тадић победио упозоравао сам на то да је он обичан апаратчик и глумац. Када је Николић победио свима сам причао да су насели на фору, а када је Вучић први пут победио рекао сам да је то кулминација свих превара, јер једино декларисани националиста има легитимитет да парафира издају. Када је потписивањем споразума са Бриселом то и сам јавно обелоданио очекивао сам студенте, полицију и војску на улицама. Никог` није било.

У међувремену је нестала елита, способни су отишли, а  неспособни позиционирали своје политичке ставове уз победнике, добили функције  и испливали на површину. Сада нам елиту предствљају певаљке, глумци и реалити јунаци друштвених мрежа.

Демократска опозиција - напада све демократске принципе оспоравајући основно право гласа бабама из Бабушнице и људима који немају све зубе.

Грађанску опцију заступају они који мисле да самим тим што не обрађују земљу и не музу краве да су довољно изнад осталих који би то требало да раде. 

Сељачка опција не постоји у земљи где је бити сељак срамота.

Колико разумем садашњу ситуацију - један је својим методама привукао 50% гласача и они су толике овце да је овим другима криво што те овце нису придобили на своју страну. Тј. проблем је што је 50% бирача овце и сви би да се отимају око њих. Мени то није довољно за протест. Морам да признам да припадам опцији која је у дебелој мањини и да немам право да се мешам у избор велике већина. Децу ћу нажалост морати да васпитам како да живе у земљи као мањина и то није лоше искуство, само им је тешко објаснити како су они Срби, а национална су мањина у Србији. Нажалост и у другим државама где су Срби били конститутивни народ тих држава постали су националне мањине, ако у међувремену нису поклани или протерани. Сада је на реду и Србија и то је логичан пут једног народа који, изгледа, није способан да очува свој пребогати културни идентитет око кога се сада други успешно отимају.  

По први пут  имам разумевање за све људе око себе који су гласали за било коју опцију и то је новитет у мом животу. Ваљда долази са годинама и искуствима "са погрешних скретања".

Да закључим - не мислим да сам бољи ни паматнији од других, него ето, да и ја имам право да изнесем своје искуствено мишљење са очекиваном вероватноћом да то никога и не занима. Ово није моја борба. 

Read More

Како гласати, а остати човек? - (Разлози за последице и предлoзи за узроке )

Ја бих само да радим свој посао и да будем са породицом и пријатељима и да делим исте културне, националне и традиционалне вредности. Они који нису као ја не бих да дирам нити би волео да неко други мени намеће свој систем вредности. То вреди много и спреман сам платити политичарима да то обезбеде.

- продали смо своју будућност- велика већина радноспособних људи из мог окружеља напуста земљу.  Сви они који још нису отишли то сматрају својим неуспехом и спремају децу за одлазак. Остали се грчевито боре да нађу посао у државним службама јер су их убедили да ништа не вреде. Ја бих да останем и да моја деца остану.
- велика неравноправност - Богати су све богатији, сиромашни све сиромашнији. Овакве ситуације кроз историју су се завршавале ратом, а то нико нормалан не жели
- ко је код у Србији зарадио мало новца држи себи за право да другима дели лекције о свему. Новац није мера остварења већ само неопходност за живот -  Као када би људи почели да се мере ко је удахнуо више ваздуха.
- стране инвестиције су по својој дефиницији најгори облик инвестиција, а овде имају статус Божанства
- стремимо ЕУ коју у Србији доживљавамо преко корумпираних чиновника јер је сав новац, који је наводно уложен у Србију, завршио у приватним џеповима. О условљавањима како би поштовали њихове интересе зарад одрицања од сопствених нема смисла ни причати.
- лажни русофили праве атмосферу по којој би Руси требало да решавају наше проблеме.
- извитоперен предузетнички дух -велика већина људи који имају новац у Србији немају предузетничке способности.  Док у успешној економији важи правило "Бити добар према запосленом није добро само за душу већ и за бизнис" већина наших предузетника нису способни да задрже оне запослене који им доносе новац чиме највише штете свом бизнису. Гледам људе око себе који одлазе у стране фирме због ситних разлога. Предузетници извлаче новац из својих фирми као да немају поверење и носе га у стране банке и купују беспотребне ствари које нису произведене у Србији. Тиме Србија нема никакве користи од богатих појединаца, нити богаташи имају потребу да се одуже Србији. Како функционише велика већина српских приватних фирми - газда извлачи све паре из фирме, онда кука добављачима како нема пара, кука радницима како нема пара, купце завлачи, отеже са роковима и сам се чуди како фирма и даље функционише.
-Србија увози храну, а направљена је атмосфера где је срамота бити сељак, а имамо велике површине неискоришћеног пољопривредног земљишта.
- Купујемо робу у страним трговачким ланцима. Купус који је произведен  500 метара од фрижидера купујемо тако да провизију плаћамо хрватској фирми, који дигну фрку око једне српске чоколаде грешком спаковане. Страни трговачки ланци послују приказујуће лажни губитком чиме не плаћају порезе Србији, а у питању су огромне суме. Да се разумемо ни српски трговци нису бајни  јер је у већини домаћих трговина просечна плата  (према АПРу) мања него у већини страних.
-Западним земљама које нас пљачкају под изговормо слободног кретања радне снаге не пада на памет да надокнаде трошкове образовања тих људи. Кад би се поштовали демократски принципи те би земље биле дужне да за сваког запосленог у сразмери надокнаде за пензионере, за здравство, за образовање. Јесте ли чули да те демократске земље доводе и пензионере, инвалиде, радно неспособне, Не, узимају само оно што им треба чиме нама спречавају могућност да људима који нису радноспособни надокнадимо права.
- Неће имати ко да нас лечи, а школовали смо толико добрих доктора.
- Образовање је засновано на одговорним појединцима који добијају етикете Магараца.

- од некада дивног и способног народа направили смо нацију са којом свака шуша сме да се "зајебава".

Read More

Како гласати за све преседничке кандидате, а да листић буде важећи

Размишљања једног обичног српског гласача:

Почиње кампања, а ја имам лошу навику да свима верујем. Док кандидати причају о себи дође ми да гласам баш за њих, али када други причају о њима одустанем. Пошто се, као и увек, спрема прљава кампања, ја сам  (у инат) решио да  о свим кандидатима размишљам искључиво позитивно. Као да су добри, поштени и нормални. Решио сам  да гласам за све! Међутим, листић би био неважећи. У помоћ позовем мој занат. 

Кориснички захтев -  регуларно  гласати  за све ( и за и против).

Методологија -"патерн Фасада" .

Алгоритам -Потребно је наћи кандидата који би могао да  ради што и сви остали заједно. Значи било ко.

Окружење- устав републике Србије.

Очекивани Резултат - бити гласач, а остати и човек.

Имплементација - кандидовати некога ко не би био стварни кандидат, а од поверења свима. Када победи на изборима прво што ће урадити - ПОДНЕЋЕ ОСТАВКУ  (и то на место председника, да будем јасан). 

Кампања би се звала НЕДОСТОЈАН за председника. Време на медијима би се уступило оним кандидатима који су спремни да позитивно причају о другима. Само их замислите док то раде.

Сценарио: након оставке  друго-пласирани кандидат би поставио председника скупштине и тај би вршио дужност председника. Затим, пошто су сви поражени морали би  да пристану да владу.

Премијер Вучић - разлог каже да воли то да ради и да је добро то радио. Мало сам збуњен што је уопште и хтео да напусти то место.

Министар спољних послова Јеремић - каже да има добре везе у иностранству.

Министар унутрашњих послова Шешељ - каже да ће раскринкати све преваре у Србији

Министар за културу Јанковић - кажу да је добро штитио обесправљене, а култура има тај статус.

Министар одбране -  Обрадовић  каже да може да окупи родољубиве снаге.

Министар за локалну самоуправу - неко од мањина, кажу да је Љајић неизбежан

Министар економије - Радуловић из ДЈБ, кажу да има искуства са стечајевима

Министар социјалне заштите - неко из СПС-а кажу да су они социјалисти.

Министар образовања, Министар здравља и Министар пољопривреде- ово су најбитнија министарства и са њим се не  бих играо, конкурс.

Имали би рок . У том периоду задатак  нас осталих нормални људи  би био да се учланимо у све странке  и тамо направимо већину.   У међувремену,  сви политички скупови и сви наступи у медијима би били организовани од стране САНУ и клиничког центра Србије.

PS

Заиста, ми није идеја да све политичаре стрпам у исти кош, већ се само питам како ће се све ово завршити. Такође, не шалим се! Управо спречавам оне који би да се шале на овај рачун. Елем, друштвене мреже и постојећи систем демократије су почеле на велика врата да обесмишљавају изборе. Разочарани гласачи траже прву будалу за коју би гласали , а будалама се власт не даје, односно ако им се да видимо шта се дешава.

Чему све ово (Моји разлози)

Read More

Obrazovni sistem u nas

Stalno slušam kako smo propali, kako ništa ne funkcioniše, kako nema države, sistema. Iako ove tvrdnje imaju osnova, još uvek nije sve gotovo. Nije gotovo jer ima pojedinaca koji svojim naporom nadoknađuju nedostatak sitema. Njih je najlakše prepoznati - imaju status magarca. Ima još po-nešto što sprečava totalno urušenje, al je to već teže objasniti.

Elem, na moje iznandjenje u školama se i dalje organizuju takmičenja đaka. Postoje društva koja pripremaju zadatke, učitelji koji te đake spremaju, đaka koji postižu dobre rezultate. Kolko god se političari, državnici, ministarstva trudila da spreče ovakve neželjene  pojave opet ne uspevaju. Možeš dovesti na vlast najveću budalu, uraditi sve da nastavnici budu nezadovoljni, ali opet ima onih koji bi da đake uče. Neverovatno. Onomad su i ceo narod okretali protiv učitelja kada su objašnjavali da je učiteljima kratko radno vreme, visoka plata, velika beneficija. A ti učitelji, osim što drže redovnu nastavu, uzmu da spremaju i dodatnu nastavu.

U školi, koju pohadjaju moja deca, ima učiteljica čijih minimum osam djaka redovno prolazi dalje na takmičenjima iz matematike, bez obzira na generaciju. Mislio sam da su spušteni kriterijumi i pogledao zadatke za četvrti razred i razuverio se. Ima i učitelja koji su rigorozno ocenjivali đake i oduzimali im poene, iako su rezultati tačni. Ima roditelja koji su mirno prihvatili ovaj kriterijum i objašnjavali oštećenima da moraju da se navikavaju na nepravde u životu. Da je i to jedna lekcija iz škole. Ima đaka koji su tu nepravdi i prihvatili, ali opet se nađe neki učitelj da tu nepravdu ispravi i nađe se učenik koji se toj naknadnoj pravdi obraduje. 

Ima i učiteljica koje nisu u situaciji da drže dodatnu nastavu . Ima roditelja koji se ne ljute na ovakve učiteljice jer znaju da je mala plata i da od dobrovoljnog obrazovanja i ne treba više očekivati.  U svakom slučaju su bolje nego neki partijski kadar. Ima  i đaka koji kad čuju da ih ni učiteljica  ni roditelji neće spremati za takmičenje sami odu kod druge učiteljice. Ima ta druga učiteljica koja im kaže da to nije lepo, pa ih nauči da prvo moraju dobiti dozvolu od svoje redovne učiteljice. Kada dobiju dozvolu ta rezervna učiteljica ih priprema besplatno iako zna da to nije njena obaveza. Ima i učiteljica i roditelja koje umeju da se obraduju kada čuju da su im deca koju su drugi spremali prošli dalje. 

Ma svega ima, a ono šta je moj zaključak je da ne treba da se bunimo na nepravdu već da budemo srećni što ima i dalje dobrih ljudi ikao je to neracionalno.  Da nam je sitem uredjen ko zna kakvi bi bili i šta bi sve iz dosade morali da radimo!
PS
Nadam  se da ovo neće pročitati niko iz ministarstva jer ako čuje da još ima dobrih učitelja i učenika možda ih ukinu dekretom.

Read More

SOLID

Uvod

Postoji  mnogo načina da nešto napravimo. Granični tagovi su Perfektno,  Solidno,   Loše i Uočljivo loše. Pošto Perfektno ne postoji, Uočljivo loše ne prolazi  ostajemo na opsegu od Solidnog do Lošeg. Ovde je tema od lošeg do solidnog.
https://en.wikipedia.org/wiki/SOLID_(object-oriented_design)

Pitanje  Čemu ovolika teorija?

Ako pravimo program onda je najbolje da sednemo i uradimo ga na najjeftiniji način , sa onim što imamo i šta nam prvo padne na pamet. I tako se to nekada radilo sa puno uspeha. Samo oni programi koji se više nisu menjali su bili uspešno odradjeni.  Velika verovatnoća za tako uspešne programe je da ih više niko ne koristi.  Nameće se zaključak da su dobro isprogramirani samo oni programi koje više niko ne koristi. Ako je to još isplativo eto ga i BIZNIS MODEL. 

Problem: 

Biznis od nas traži da radimo očekivano isplative stvari. Kažu - novac leži samo tamo gde stižu novi zahtevi. Nažalost, treba da smanjimo programiranje i počinjemo sa projektovanjem. Kako je projektovanje sada deo biznisa moramo da se uklopimu u šemu  - što veći prihodi i što manji troškovi. Prihodi mogu da budu veći tako što ćemo da podignemo jediničnu cenu (što nije do nas), ili da počnemo da prodajemo više komada. Da bi prodavali više moramo program da prilagodimo različitim situacijama, zahtevima, tržištima, kanalima distribucije, zahtevima dilera. Da prevedem na CEO zahtev – ne treba mi program već komponenta koja se vrti na desktop računaru, web-u, cloud- u,googlovom servisu, amazon servisu, Smart telefonu, TV , frižideru .
Nije teško zamisliti ERP komponetu koja je ugradjena u magacinski  frižider i povlači utrošak prema normativu; zatim skida sa lagera sirovine ; onda kada temperature dostigne – 3 stepena po tehnoločkom postupku roba se sprema za  distribuciju samoupravljivim kamionom koji ima drugu ERP kompnentu koja radi logistigu transporta. Ovu prethodnu  rečenicu sam počeko kao šalu. 

Elem, sa druge strane su troškovi  - nemoj trošiti novac na održavanje već samo radi ono što je zahtevano da se doradi (jer je očigledno za naplatu).
Ključna rečenica – neću da zavisim ni od jednog dobavljača već mi to napravi prema nekom standardu da mogu da ugradjujem šta hoću, kako hoću i kada hoću, ali napravi tako da kupac zove mene i odradimo kako ja hoću, kada ja hoću i šta ja hoću.

Pandora1:
Mi smo našem kupcu dobavljač. 

Mi programeri moramo da shvatimo da smo u biznis modelu dobavljači (troškovna strana) i da je prema ideja biznisa da budeno što jeftiniji. To možemo da postignemo na dva načina. Jedan je da tražimo manju platu, a drugi je da budemo produktivniji. NAŽALOST TO JE TAKO. Ako naletite na neki drugi model biznisa molim vas da me obavestite jer bih rado učestvovao u svemu tome. Samo, ovakvi biznisi imaju tendenciju da se uruše pa je pitanje koliko će  trajati.

Pandora2:
Mi smo našem dobavljaču kupac.

Premisa:

Lako je samostalno programirati jednokratni program koji treba sada i nikad više. Izazov je timski napraviti projekat koji će imati svoju vremenku liniju.

Ključne rači:

TIM, ŽIVOTNI CIKLUS

Publika:

Samo oni koji rade u većem timu na sofveru sa dužim životnim ciklusom. Za potebe ovog teksta zadnju etapu u životnom ciklusu ćemo posmatrati kao prelazak na viši nivo (ako smo bili dobri!).

Pred zaključak:

Ako smo rešili da pravimo kuću možemo da biramo TRI varijante. Prva, da odustanemo, druga da sve sami radimo ili treća da radimo sa arhitektama, majstorima, izvodjačima, konsultujemo ženu, taštu, gradsku gradjevinsku administraciju i potrebe komšijinog kućnog ljubimca. Najviše je onih koji su odustali (pre ili kasnije). Iako znam neke ljude koji su sve ovo sami odradili, ipak velika većina nas nije sposobna sama sve da napravi. Tu kreće problematika - Prvo moramo da nadjemo mesto obezbedjeno infrastruktrom, put,voda,struja internet, gas, grejanje  i plus još po-nešto šta će se tek pojaviti. Drugo, moramo da dobijemo dozvole, sertifikate, da se uklapamo u okruženje. Treće arhitekta, izvodjač, podizvodjač… Na kraju - renoviranje…  Dakle, postoji neki redolsed i neka instalacija, pa moramo da ovladamo tom problematikom. Tj. ako nismo sposobni sami da pravimo kuću moramo da se osposobimo da vodimo ceo projekat. U suprotnom pitanje je kakva će nam kuća biti. Poznavajući  majstore kao takve izazov je veliki. Nažalost takav je upliv otudjene veberovske filosofije 

Off topic:
 Ovo je ujedno i  savremeni paradoks novih tehnologija -Ako nismo sposobni za prosto onda  će se od nas tražiti da budemo sposobni za složeno. Ili ti lenjost je najveći pokretač znanosti, čime se strast lenjstvovanja podiže na još veći nivo. 

Off topic of off topic:
U ovom ciklusu najčešće korišćen stručni termin je  - "Kako te je ovaj pre mene zajebao, ja sad ništa ne mogu". Jer što te je prethodnik više zavalio to sledbenik može više da iskoristi, a sve u stilu da će i sledbenik nekom biti prethodnik.

Primeri:

Primetio sam da se u IT tutorijalima uzimaju primere iz vanprogramesrke prakse. To je odlika samo onih predavača koji ili nemaju iskustvo ili se obraćaju početnicima. Tako ću i ja da uzmem primer iz gradjivinarstva :) Ali, ajde da podgrejem sujetu  (moju I vašu) sa nekim situacjam iz ERP okruženja.

S - Single responsibility principle . 

Naručio sam vrata. Majstor kaže "2000 eura i evo ruke". Ja mu moram reći – Zanima me specifikacija po komadu, izrada, transport, montiranje. Tj. moram da svedem na najnižu jedinicu mere inače ću u potpunosti da zavisim od tog majstora. Odvojiću svaki korak jer ako mi se žuri, a majstor nije završio sva vrata ja ću uzeti samo ona što je završio. Ako nema vremena da montira ja ću angažovati drugoga  koji će da ispoštuje univerzalnu procedure za montiranje , iako ne zna da pravi vrata .Ako sve ovo treba da radi jedan mastor  obično ću morati da čekam na kraju i molim ga. Naravno, ako ispadne još nepredvidjenih troškova moraću da ih učtivo platim. Ovako mogu da montiram ulazna vrata, da čuvam tu material dok se sve ne završi, pa tek na kasnije ostala vrata… ERP – poručivnje robe. Razbiću na pronalaženje zaliha kod centralnog magacina, izračun prodaje u periodu, izbor algoritma za optimalne količine, izrada porudžbenice, izrada zahteva za isporuku. Zašto – ako dodam novi mode optimizacije mogu jednostavno da ga implementiram i dodelim pojedinim maloprodajama, jer se ostali koraci nisu ni menjala. Tj. ako rešim da automatki generišem poručivanje za prodavnice postoje sve komponete samo biram koje su to prodavnice i umesto da svaka generiše svoju ja ću da pustim cron. Još bolje, napraviću eksterni servis da i ostali kupci mogu da naručuju. Rešim da izmenim poručivanje prema raspoloživim zalihama a ne prema stvarnim, opet je sve tu samo dodam novu metodu za raspoložive, a svi koraci su isti. Rešim da poručujem iz više magacina po mestu isporuke, opet je sve tu ….

O- Open/closed principle – 

Naručujem vrata od stolara. On me pita "koja ćeš vrata". Ja gledam projekat i dajem mu dimenzije. Što se tiče kvaliteta kažem mu da  pošalje ponudu. Tj. vrata su zatvorena i kada se zatvore znam koliki je ram, a što se tiče "kvake" za otvaranje možeš da staviš različite – skuplje jeftinije, na daljinski, sa zaključavanjem . Zamislite da u sred gradjenja kuće skontam da treba da imaj jednu sobu pod ključem ,  a stolar kaže nemem vrata sa zaključavanjem ili još gore imam takva vrata, ali sa drugim dimenzijama. Tj. ako želim da zaključavam vrata moram da štemam zid, a tu je prošla struja, moram da zovenem elektirčara, parket treba da se seče … U ERPu - imam dokument koji se knjiži u fin evidenciju. Hoću da napravim knjiženje u PDV evidenciju ali neću da diram logiku knjiženja u finasijsko. Iako na prvi pogled postoji zavisnost izmedju PDVa I Finasijskog ne bih to dvoje da dovodim  u vezu već odvajam logiku. Lakše mi je da napravim kontrolu ispravnosti i nju da okinem na kraju nego da menjam nešto na knjiženju u finasijsko što radi godinama dobro. Drugi primer dokument je entitet koj ima jedan child (tip stavke). Prijemnica ima stavke artikala koje kupujemo. Ne mogu da imam prijemnicu bez i jednog artikla, ali mogu da proširim model kada se pojavi prijemnica koja osim artikal ima zavisne troškove. Tj. kada proširim model ne sme da imam metodu koja mi vraća sve stavke (svih tipova) jer će mi se pomešati artikli i zavisni troškovi dobavljača.

L- Liskov substitution principle 

Naručio sam prozore sa roletnom. U sred projekta odlučim da mi na severnoj strani ne trebaju roletne. Zovem stolara I kažem da mi na dva prozora ne trebaju roletne. Zamislite kažem izvodjaču da hoću da uštetid 300 eura I kupim obične prozore, a on  kaže  - OK dodješ  nama 600 eura da ti to omogućimo. Moraju da se prepravljaju šarke , buše zidovi na tri mesta . Prilikom ugradnje mogu da se odlučim za bilo koja vrata. Bilo bi glupo da obustavim projekat zato što mi ne trebaju blindirana vrata već obična. ERP – imam cenovnik i rabatnik. Prilikom odredjivanja krajne cene sa ugradjenim rabatom imam metodu  koja računa cene i rabat za taj artikl, subjekat i datum.  Zove nabavka  i kaže da se ukinu rabate za sve kupce odredjenih atikala do daljneg . Nije dobro ako fakturiasnje ne radi (npr. izlazi poruka – “Nije pronadjen rabat”). Tj kad se prebacim na podskup hoću da mi sve radi. Kalkulator cene sa rabatom je podskup kalkulatora cene bez rabata.

I - Interface segregation principle – 

Dogovaram isporuku sa dobavljačima za slavine i tražim od njih ponudu sa cenom, rok isporuke, sliku i sertifikate o kvalitetu.  Posle toga to isto tražim za kadu, pločice i zavese. Oni mi sve to dostave na jednom papiru. Pločice su hitne, zavese mogu da čekaju. Kako se žena pita za dizajn, tašta  za cenu , izvodjač za rokove ja mora da sačekam svu dokumentaciju za sve delove i da ih spojim sve na jednom mestu pa da vidimo šta ćemo. Ne tako, već ću da kažem da mi cenu dostave na jednom papiru, rokove na drugom sertifikate na trećem. Prvo pogledam samo one koji imaju sertifikate i odvojim, izvodjač pogleda samo one koji mu odgovarju sa rokovima, žena za izgled i na kraju tašta odobri nabavku prema njenom subjektivnom doživljaju budžeta.  Da nije ovog načina ne bih mogao da ugradim pločice dok tašta ne kaže da li je zavesa skupa. Tj proces odobravanja pločica sam odvojio po cenovnika zavesa, jer da sam imao dobavljaca koji odobrava celu ponudu ne bih mogoa da kupim pločice od njega dok se ne odlučimo za zavese.  ERP  - imam interfejs za knjiženje u  robno, PDV finasijsko. Bilo bi glupo da je to jedan interfej  jer može da mi se desi da imam dokument PDVnaloge koji ne idu u robno, ali ide u FIN I PDV. Tj. Magacioner može sve interne dokumente da proknjiži u robno, a da ne čeka dozvolu finasijske službe koja kontroliše PDV jer interni dokumeti ne utiču na PDV.

D- Dependency inversion principle 

Stiglo se do srujnih utičnica. Dobavljaču nikad ne kažem koji prozivodjač već  mi treba roba koja ispunjava odredjene standarde.  Dobavljači šalju ponude. Počnem da radim sa jednim distributerom strane robe  i iznenada nema zaliha, stao uvoz, Izvodjač kaže da probijamo rokove, ja ostatak robe naručim od domaćeg proizvodjača koji ispunjava uslove. Sa tim domaćim proizvodjačem čim potpišemo ugovor (čitaj interfejs) da mu je roba sertifikovana možemo da ugradjujemo istu, a bez da cimamo bilo koga – arhitektu, elektirčara jer i oni rade po sertifikovanim standardima. Ne bitno, jer svi ispunjavaju uslove. ERP -Isporučio sam korisniku komponentu za elektronsko plaćanje (koristi halcom servis). Korisnik kaže da želi da testira i da mu se u xls prebaci one podatke što bi se inače slali u halcom. Mi mu isporučimo sa komponentom za upis u xls. Kada vidi da je to dobro mi tu komponentu zamenimo sa  halcom API-jem i ulazi u produkciju. Stiže paypal, naš posao je da napravimo novi paypal service koji implemnentira postojeci interfej prema paypal API . Elektornsko plaćanje smo napravili na nekoliko opcija – otvorena stavke, dospela potraživnja, isplata zarada … Nista to ne menjamo kada stigne paypal service. Samo ga implementiramo. Još ako imamo spring samo izmenimo kontekst i sve radi.

Nema zaključka -

Gradjevinski projekti su znatno jednostavniji od softverskih. Prvi razlog je što je ovo  pisanije posvećeo  programerima pa moram malo da podilazim. Drugo, gradjevinskom objektu može naslututi kraj i neko drugi će sve to da održava. Treći razlog je što gradjevinci prave vizuelne utroške koje je lakše opravdati  i prave opipljive zgrade koje je lakše prodati. Mi programeri trošimo samo vreme  za učenji i izradu koje je veoma teško opravdati. Jer da nije tako što bi izmišljali toliko tehnologija, termina pravila. Da smo bili pametni prvi model bi bio dobar. Zato je u većini zemalja, pa i u zapadnim, satnica majstora i dalje već nego satnica developera. Takodje satnica arhitekte veća od softver projektanta. To se uklapa u MARKETIG MODEL BIZNISA, a za to treba konsultovati nekog marketing stručnjaka.

Read More