Протести у Чачку - ко по лоју

Ако је веровати овој старој изреци, лојалисти би требало да су они који су добро подмазани. Као такви, не би требало да представљају проблем, јер су њихови интереси сасвим очигледни – бити поуздан, без обзира на разлог и принципе. То са собом може носити епску тематику, лако се опева, а у многим случајевима представља одраз врлине пријатељства и јунаштва, у смислу спремности да се поднесе жртва за другога. Ако си лојалиста из моралних разлога, онда си јунак. Но, ако то чиниш због интереса, онда имаш лојалти картицу и попуст у радњама робе широке потрошње. То је потпуно легитиман и правно јасан однос поверења, све док вам неко не затражи да положите заклетву.

Како наш правни систем не познаје такву институцију, претпоставља се да би та заклетва имала верску форму. Не знам како је у другим конфесијама, али у православној цркви заклетве су ретке и обично  се односе на  монашке завете и свештеничка рукоположења. Српски народ је заветан, али искључиво у односу на јединог Бога и у узвишеном опредељењу за Царство Небеско. Сваки верник СПЦ зна да када му неко тражи да се закуне, разлози могу бити секташке природе, па се обавезно консултује са својим свештеником. Ако нема благослова, онда је то секта, и ту нема расправе.

Е сад, нисам баш у току са тим да ли је дат благослов и да ли је уопште било заклињања, нити у корист ког божанства. Полазим од претпоставке да су лојалисти људи од врлине и жеље за Царством Небеским. Служићу се  Test-Driven Development методологијом  покривањем могућих сценарија.

Happy flow сценарио. Председник је рекао да су то људи наоружани љубављу према отаџбини. Студентски протести у Чачку били су готово непримећени и постепено су посустали. Ја лично нисам био спреман да учествујем у искоришћавању добре воље студената за решавање мојих проблема. Сматрао сам да то или треба сам да решим, или да мушки поднесем пораз. 

Било ми је јасно да сам претрпео пораз када су власти Србије почеле да урушавају институције на Косову. Дигао сам руке када су бриселским споразумом одрекли и од оно мало што смо имали. Организовали смо протест у Београду, али је одзив национално освешћених  био недовољан. Већина је победила. Нисам одустао, али сам заузео резервни положај који припада свакој мањини која живи  у наметнутмом систему. Тај резервни положај подразумева минимум -  солидаришем са свима који су прогоњени.

Због тога сам се придружио протесту тек када сам чуо да је нека организована криминална група претила вероучитељу у Чачку. По граду се  прочуло да се немио догађај доводи у везу са  лојалистима. Како су протести тим поводом постали масовнији, закључио сам да лојалисти раде у корист протеста, а против постојећег система.

По овом сценарију, студенти и лојалисти удруженим снагама руше систем. Први, ваљда, руше опозицију ставом да политици нема места, а други руше власт тако што подстичу масу. Дедукцијом закључујемо да, ако лојалисти руше систем, а како председник рече, наоружани су љубављу према држави, онда и они имају исти став као и ја – постојећи систем урушава државу. Само што ја никад не бих дао неку заклетву, али то су нијансе.

Други сценарио  - Таман кад сам помислио да сам и ја лојалиста  науружан љубављу кренем у данашљи протесет у Чачку.  Маса је била бројнија него икад. Лојалисти су, дакле, одлично подмазали протест. Једина сумњива ствар била ми је то што су све студентске пароле биле исписане ћирилицом. Питао сам се да ли је могуће да смо ми толико организовани, или иза свега стоји нека већа сила.

Постајем сумњичав. У једном тренутку прилазим редару и питам ко их је организовао и инструирао. Он се весео брани и правда. Вероватно му изгледам као неки пензионер спреман да потегне нож на сваки спомен речи плаћеник. Бивајући ми га жао колико је испрепадан од старијих људи, одустајем од даљих провокација. Тако поносан, мање више као прави лојалиста, шетам градом и упозоравам систем, не слутим шта ме чека на градском тргу испред канцеларије СНС.

Двадесетак људи кабадахискиог става и очигледно провокативно машу странчким заставама и претећи снимају. Израз лица им говори: „Сав ће овај запис у службу и појединачно ћемо вас приводити.“ Можете замислити колико сам се запрепастио када неко од присутних рече да су они лојалисти. Како? Па што провоцирају? Људе наоружане љубављу сам потпуно другачије замишљао. Али како и себе још увек сматрам лојалистом и још имам потребу да наоружано изразим своју љубав, и ја у истом стилу снимам. Тобож, и ја имам службу и овај запис ће ићи код наших, а и ми имамо спискове за одстрел. Ух, ту се брецнем - колико ружна помисао. Докле, бре, вичем Срби и спискови за одстрел. Браћо (лојалисти), ја сам легитимиста!, вичем кроз масу.

Маса надире,  а њихов набој  видно опада и повлаче се у себе и канцеларију . Све је мање подигнутих странчких застава и појављују се државне. Обраћам се једном - Брате, хајде заједно да машамо српском заставом, мало ја, мало ти. Али други гласније  помињу мафију, лопове, сецикесе, тендере, мајку и родбину. Помињу и неког хомосексулаца. 

Покушавам да ујединим супроствљене стране. Скандирам - Косово је срце Србије! Нико не прихвата. Неко пита колико су вам дали. Вероватно мисли на бонус на лојалти картицама. Од заједничког перформанса нема ништа и пролазим у мимоходу, као некад Радован трећи кроз београдски метро. Међутим, маса ври. Више се ниједна застава не вијори. Би ми жао спуштеног српског барјака, хтедох прићи да га подигнем, али ко зна како ће ко реаговати у овом страху и паници. Стварно би изгледало као провокација. Редари моле људе да прођу, да не наседају на провокацију. Боже колико су ови студенти наивни, па зар не виде да су на истом задатку и да им ови подижу рејтинг. Градско шеталиште испресецано стакленим баштама оближњих кафића не може да брзо пропусти звиждаче, али први талас некако прође. Студенти одржавају ред, свака част. Ја сам послушао команду редара, ипак сам легалиста (са избледелим траговима старе Коштуничине школе), пролазим, али и даље посматрам шта се дешава. Осокољени одбраном од стране редара, такозвани лојалисти се враћају у почетни положај. Ресетују се. Лако је уочити алфа лојалисту у том тренутку. Опет иста сценографија, опет странчке заставе високо горе, опет кабадахијски сниматељ, али ево и другог таласа. Све исто. По говору тела лојалиста би рекао да су необавештени (кад смо већ код неизбежног бившег председника). Опет све заставе доле, али сад већ израз лица такав да их нико нормалан  не би пожелао на кућном прагу. Рачунам колико би њима двадесетак тврдих лојалиста требало да обиђу кућне прагове па да дођем и ја на ред. Није све једно. 

Сачеках и трећи талас и четврти када већ почеше да лете јаја. Размишљам ко је могао да понесе јаја и све вуче на провокаторе. Лојалисти пожртвовано дочекују јаја. Један га дочека главом и тад већ постаде жао лојалиста. Опет сам спреман да станем на њихову страну јер је враг однео шалу. Људима је речено да носе српске заставе и да су наоружани љубављу. Погледам једног редара са мегафоном и кажем му да  је његова дужност да заштити ове људе. Он одговара како  је немоћан и пита ме шта да ради. Помажем да направе коридор између. Слуша ме боље него што ме је иједно моје дете икад послушало. Предлажем да нађу главног и он долази. Погледом пита шта да ради. Питам да ли је пријавио скуп. Каже јесте. Тада си из полиције добио контакт и зовите. Отпорашко искуство однекуд излете из мене, иако сам био уверен да сам га се потпуно одрекао. Зове, телефон није доступан. Каже да му је лично командир дао тај број. Предлажем да позове 192 и да позове полицију у помоћ јер су се у маси нашли људи које не заступају. Сам се прибојавам шта ће бити ако полиција дође, али ова деца не смеју да преузму одговорност за било какве нереде. Коме је до немира нек их прави на свој рачун и у својој кући. Упозоравам пријатеље да је ситуација превршила моју спремност на одговор и крећем кући. Надам се да овај скуп неће завршити у медијима, а још више  и далеко било у неким уџбеницима. Пуне су те књиге Срба. Има ли још који народ присутан? 

Овај сценарио покрива могућност да се лојалисти провокатори и у том смислу сигурно нису родољуби, јер да јесу и да је неко стварно хтео да им полупа просторије то би са љубављу допустили, јер шта је просторија спрам српске главе. Ионако имају две локације на градском шеталишту десетину метара удаљених, а да ову другу која је у згради и на спрату нико није ни чувао ни напао. 

Трћи сценарио је као и други само што су лојалисти у праву и мисле да полиција није способна да заштити јавни ред и мир што би онда значило да су полицајци у дослуху са студентима. Ако полицајци не раде свој посао, онда нам следи анархија и безвлашће коју једино лојалисти могу да спрече. Нећу разрађивати тему која странка држи које министарство.

Четврти  сценарио  подразумева да је у сценарију два, уместо мене, био било који агент било које службе. Студенти су невешти, добронамерни и неспособни да управљају ситуацијом, те су подложни манипулацијама. Ако су спали на тај ниво да мене слушају, онда засигурно могу да упадну у замку коју би им наместила нека служба из региона. На пример, лојалисти  раде за албанску службу и провоцирају немире у Србији како би предаја последњих институција на Косову и Метохији прошла непримећено. То јест, у дослуху са властима раде у корист немира у Србији.

Пети сценарио је да су лојалисти понашају у скалду са претходним, али председнику иза леђа. Председник се свим силама бори да очува мир и стабилност, институције, да интегрише КиМ у Србију, али лојалисти у сарадњи са страним службама га у томе спречавају. Ово звучи као одлична излазна стратегија.

Шести сценатио је да су про-НАТО медији у Србији добронамерни и да су студенти носиоци таласа мирних промена у којима ће доћи до културне смене власти. Након тога, чим се Србија учлани у НАТО и уведу санкције Русији, потећи ће мед и млеко, и живећемо као бубрег у лоју, тј. као садашњи лојалисти.

Седми сценарио Седми сценарио је сценарио из Информра по коме председник види шта нам се спрема, да је то велика шарена лажа и неће дозволити да нас неко други учлани у НАТО и уведе Русији санкције, већ да ће их он предухитрити, па још и предати Косово, само у инат  и како не би победила та опасна НАТО струја.

Осми сценатио је такозвани ИN1ФОРМЕР сценарио по коме и N1 и Информер раде за истог послодавца, којима је толико досадно да се међусобно кладе ко има више шансе да победи и колико смо спремни да овог пута поднесемо жртви у старој коцкарској игри доброг и лошег полицајца.

Девети сценарио је да се џабе ложимо кад ионако политичку судбину у Србији кроји амерички амбасадор. Док је био онај са ћевапима све је било лагано, а овај каријерни је ту да организује неки пуч. Шта ће човек, то му пос`о, а и навуко се на пучеве. Мећутим, налазимо се у незгодном тренутку предаје америчке врховне власти. Затекла нас америчка анархија у којој је нижим чиновницима дозвољено да раде по својој вољи. Сад стари чиновници наплаћују преко НИС-а неке приватне аранжмане, а нови добијају локацију генералштаба где ће направити два хотела и једну фонтану у којој ће ујка Сем нуждити у шајкачу. Тј, наша судбина не само да зависи од воље америчког амбасадора већ колики смо баксузи добићемо два америчка  амбасадора који се отимају око те позиције јер су чули да је овде потпуна распродаја за коју ти не требају никакве лојалти картице кад већ имамо живе људе. Тако им и треба, нек се сад они мало кољу око нашег интереса!

PS

Имао сам још пар сценарија, али их је тест тим одбио као нереалне.

Read More

НИСу они мали

Нашим колонијалистима треба пружити руку и честитати на победи. Иако то не значи да ће престати са даљим понижавањима, мора им се признати моћ коју су себи доделили. Оног тренутка када су стисли петљу и без последица отели имовину сили која располаже нуклеарним главама, постало је јасно да су сви други стали у ред да својевољно плате рекет. Моћ се састоји у томе што тај рекет плаћају све кунући се у њихову демократију, право и поштену тржишну утакмицу.

Сви ми који припадамо њиховом филмском обрасцу већ замишљамо сцену у судници где сви честитају адвокату успешну одбрану силоватеља, образложењем да је друга страна, ако не желела, онда барем пристала да буде жртва. Свеопште и прећутно оптуживање жртве је, што би они рекли, колатерална штета адвокатовој генијалности у условима опште анархије. Силоватеља нико више неће ни поменути, и он ће наставити са новим предомишљајима на основу давно доказане аксиоме да правила не важе за оне који имјау добре адвокате.

Ових дана ћемо сви присуствовати исмевању политике колонијалног управљања, а да при томе нико колонијалисту неће ни поменути. Помињаће се адвокати-бизнисмени-политичари који су у последњем тренутку нашли идеално решење за рају, а за које сви знамо да је унапред договорено. Све по закону ће се направити тендер чији ће услови одговарати само оном купцу за кога је и писан.

Само ретки ће бити исмевани што ће поштено констатовати да су руке крваве колонијалним извршитељима подједнако као и организаторима целог пословно коруптивног подухвата колонијалиста са Дивљег запада.

На западу ништа ново, а на истоку старе приче? Руси ће своју имовину намирити победом у рату. Ту су им шансе половичне. Но, како сачувати образ? Па, врло тешко, ако не и никако. У Србији су бирали да подржавају ову власт, па ником неће бити ни жао. Шта год да покушају, овде ће их сачекати оркестрирана хајка са НАТО и режимских про НАТО медија. Ако реше да врате истом мером, могли би да уведу санкције свим српским фирмама са НАТО власништвом. То неће никог болети као када би решили да не продају НИС никоме и дозволе стечај. Осим десетак хиљада везаних радних места, највећу штету би претрпео српски буџет, јер, како су нам цене горива највеће у региону, мораће се смањити акциза, и то знатно, због поскупљења транспорта горива. Но, ни за буџет се нико не секира, али ће то бити идеална основа за хајку како су Руси криви за све невоље у којима смо се нашли. Штета по пратећу петрохемијску индустрију, од вештачких ђубрива до асфалтних база, била би знатно већа, и то би биле само ставке у руским гресима ка нама.

Онима који контролишу нарацију треба честитати на свим папагајима. Са тим да мањини папагаја који преко НВО узму неки петродолар треба честитати, а остале који pro bono publico то исто раде, би требало сврстати у групу са пинковим задругама, па их заједно стрпати у хепи парове, а по могућству иза решетака (мислим на оне у психијатријским установама).

Руси могу да поступе рационално и уместо ништа добију колико-толико. У том случају би опет били предмет опште спрдње како су их Амери вешто превеслали и нарушили свој имиџ. Али, ако знамо да они знају да ми знамо да им је имиџ већ нарушен, онда је логично  да ће гледати само своје интересе.

То све говори да се не треба секирати за њих. Нису они мали и све ово знају боље од било ког другог. Сам сам био на граници да поверујем да Руси ово раде у комбинацији са Америма како би широм света подигли ниво страха који моментално обара цену рада и поскупљује трошкове живота. Али онда бих и сам био под дејством америчке меке моћи да су Руси криви за све, ако ништа, онда за саучесништво. Па одбијам да у то верујем, чисто из ината. Мада, мало боли што не проналазим аргументе да је у питању глобални удружени пројекат, свестан да би у том случају то значило опште безнађе.

Кад смо већ код ината, последња варијанта која ми пада на памет је да Руси НИС-ове акције бесплатно поделе домаћим Путинофилима, па кад немају они никакве користи, онда барем да спрече ову комбинацију, пљачку и оголе ситуацију. Било би занимљиво видети како реагују савезничке банке на расипање њиховог поверилачког капитала и домаће издајнике који ће остати без провизије за трансакцију. Оно чега ме је страх је да не постоји сила која би неког просечног Путинофила спречила да колонијалистима прода своје бесплатне акције за петродоларе, смејући се што поклон нема КГБ клаузулу о преузимању одговорности, или би можда имао ако је КГБ и даље жив и здрав. Хм !?

Из наступа председника по овом питању сасвим је јасно да је ситуација катастрофална и као таква нас не треба забрињавати јер смо и до сада хендловали шизофреним ситуације, као да је психоза део нас самих и уграђена у темеље наших институција. У том смислу бих и на сликовити начин описао политику седања на две столице (слика у прилогу), где нам је у једној дупе у процепу, а у другој нема на кога да се наслонимо.

За претпоставити је да наша мудра политика подразумева постојање и треће столице, али нисам хтео да поделим слику кактуса коју сте ионако способни сами себи да сместите тамо где је најнеудобније.

Read More

Традиција, мир и добра воља

Постило се колико се могло. 

Исповедио се и причестио, паметном довољно.У смирењу дочекасмо Бадње јутро. Некако у исто време, док нас је син обавештавао да је купио Бадњак на улици, ћерка нам је поносно показивала видео на којем са својим женским друштвом сече Бадњак и пуца из пушке. Колико смо могли, толико смо испоштовали традицију.

Прође и дан у миру.

Као и сваки пут пред уношење Бадњака, жалио сам што немам шпорет. Прошли пут сам то наглас рекао и био исмејан  како не бих знао да наложим дрва, за која се подразумевало да их је неко други припремио, па ове године тугу сачувах само за себе. Захвалих се искрено на топлотној пумпи, али опет несигуран да ли је то у складу са традицијом. Тешио сам се да бар не сечемо целе јелке.

Унесмо и Бадњак у миру.

Са првим мраком вечерасмо, преломисмо чесницу, свестан да не постоји ни минимум шансе да динар буде у мом следовању, али традиционално срећан и захвалан што има и уме ко да га потроши. Заврших читање Година врана (други пут) и Омилија (четврти пут), па у миру кренух у дневни боравак. Тамо, наравно, упаљен телевизор, и наравно, председник на њему и из њега. Помислих да нема силе која би ме вечерас могла избацити из такта мира и празничног расположења, па традиционално наиван појачах тон. Он са Хиландара, а преко телевизора поручује...

Цикну грло из свег гласа!

То што немам смирења није новост, а ни по јада – за разлику од чињенице да је супруга спавала. Скочи као маче – никад виспренија, и избезумљено се ноктима закачи за плафон. Одлучисмо да мир одложимо онолико дуго колико само дводеценијски брачни сапутници знају да би требало попустити, а у чијим продужетцима и наста ова исповест!

Није да сам био приморан да је напишем у оваквој форми званичног признања свих кривица, али бих волео да јој неко проследи линк са овим нацртанијем, а у нади да ће га разумети у духу у којем је писан, све у складу са празничном атмосфером и уз традиционални поздрав:

МИР БОЖИЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

P.S.

Па да се и ми недостојни радујемо и надамо Његовој милости!

Read More

Ко то руши коалицију дугиних боја

На почетку беху црвени. Побише, похапсише и опљачкаше, па у миру владаху пола века. Када је први пут пригустило, направише црвено-црну коалицију са ликовима који су глумили четнике из партизанских филмова. Кафанско-национална реторика брзо се излиза, па се удружише са жутима који су дали европски легитимитет за даљу отимачину. Комбинација свих боја постепено се кретала у правцу папазјаније налик LGBTQ++ застави. Злуради би рекли да, након продаје народа, издаје државе и поклањања ораница, ништа друго није остало сем гузица. Такви би цео век провели у миру да их борба за сопствену гузицу није довела до тога да су преостале само сопствене гаће за скидање.

То нас доводи до првог питања: да ли ћемо толико понижење прихватити као сопствени народни идентитет или ћемо се усправити и подићи гаће!? Није да неће бити скупо. Они који су ове довели на власт, сада када су им тако моћнима скинули гаће, и даље их одржавају. Деле кредите шаком и капом, све док има шта да се отме. Источна челична браћа овде раде оно што у својој домовини регулишу смртном казном. Православна браћа ратују на својим границама и у тоталној су дефанзиви и не падамо им на памет, а и када паднемо онда  отворено подрже оне који су прикривено против њих. Све у свему, нема ко да их руши.

То нас доводи до другог питања: зашто студенти протестују!? Одговор је прост — зато што нема ко други. Не да нисам поносан на студенте, већ мислим да свакога ко подстиче студентске протесте треба да буде срамота што друге користи за решавање проблема које је  сам направио. Ако вам власт није по вољи, сами се организујте и побуните. Али, авај, нико се не одриче свог парчета плена. Ни они који су га освојили буџетско-страначко-родбинским привилегијама, ни они који до плена стижу преко невладиних грантова. А ми, трећи, традиционално смо испод цензуса. Власт је све поткупила, осим студената, јер су још неискварени. Гледајући из историјске перспективе ова студентска борба за циљ има обезбеђивање парчета отетог плена за вође протеста. Ова констатација не руши садашње студенте, већ оне некадашње. Проблем је што ће и ови садашњи брзо постати некадашњи.

То нас доводи до трећег питања: одакле више плен!? Док су комунисти били актуелни, плен се обезбеђивао обезвређивањем рада сељака и социјалним давањима финансираним позајмицама од капиталиста. Са отварањем граница, број будала се нагло смањивао, а  егзодус је постако толико велик да будала готово и нема. Оно мало преосталих сељака успевају само да себи обезбеде слободу и храну, наравно уз велику жртву. Остали живе толико луксузно да пристају на све само да потраје. Сви осећају да то не може дуго, али су задовољни што је и оволико трајало. Колонијалисти ми уопште нису јасни. Они су нас толико понизили и опљачкали да истог момента можемо у дужничко ропство, а они и даље позајмљују. Ниво пристиглих рата у односу на буџет давно је прешао сваку меру.

То нас доводи до четвртог питања: до када ће ови владати!? У наредном периду се очекује пљачка за органиѕацију копије EXPO 2027. Ако се зна да је Осака за оригианлини EXPO 2025 уложила 2 милијарде долара, а да ми већ стижемо до цифре од 20 милијарди за претпоставити је да ће се у приватне џепове прелити 19 милијарди долара и да ће мо за милијарду долара добити најмодернију верзију Потемкинових изложбених поставки. Ако не знате колико је 19 милијарди, то је укупна сума која би омогућила да се свакој чачанској породици подели по милион долара или свакој српској породици по 10.000 долара. Ово ће бити само кап у мору пљачке. Национални стадион би, уз то, могао постати споменик давно сахрањеној српској колективној свести.

То нас доводи до петог питања: ко ће да их руши!? Могли би сви, осим нас који смо их већ безуспешно  рушили због издаје Косова. Нисмо имали критичну масу јер су остали одлучили да се стрпе док их неминовност догађаја не сустигне на личној основи. Бахатост и корупција ових дана су се потпуно оголиле у бетонским "инвестицијама" које угрожавају животе, а примарно служе као тендерске пљачке. Лов на вештице је почео. Некадашњи плашљивци сада се толико осећају сигурнима да се неки  више не крију иза лажних профила. Постало је дегутантно ударати по власти која се сама заглавила у блату као магарац из народне узречице.

То нас доводи до шестог питања: како ће их рушити!? Сценарио ће бити спектакуларно јефтин, баналан и приземан, у складу са тим како су и владали. Вероватно ће неком од блиских људи дојавити да му је мали плен, а у међувремену ће заврнути славину позајмица. Сви знамо како се завршава незадовољство око поделе плена у мафијашким филмовима. Нови бос ће бити онај коме су прави владари дошапнули да му припада више. Вулгарнији сценарио би, на пример, био да нам на два дана забране увоз струје, а у оскудици енергије за медије  појавила би се и оскудица контроле власти. Било би довољно да неком новинару доставе питања која би поставио локалним моћницима. Један сет питања могао би бити: „Од када је врх власти побегао из земље, шта имате да изјавите у своју одбрану, а на њихов рачун?“ Или, на пример: „Како реагујете на то што је врх власти управо вас оптужио за све коруптивне радње у Србији?“ Дакле, власт не мора да сруши неки трећеразредни службеник стране обавештајне агенције. То може бити и неки домаћи шаљивџија.

То нас доводи до седмог питања: ко ће бити нови људи на власти!? То је тешко знати јер колонијалисти имају више заинтересованих домаћих постава и ово је обрачун у њиховим редовима. Вероватно ће бити неки сценарио сличан рушењу Мила Ђукановића, где је  на реторици против Мила дошао  неко исти такав, а да при томе са Миловог рачуна динара није фалило. Испаде да је Мило историјски преседан колонијалног управљања. Западни моћници су безобзирно отели стотине милијарди руског новца, чији је трезор нуклеарно обезбеђен. Руси нису ни писнули, а Мило је сачувао свој крвави плен. Можда и није, него кукавац нема коме да се жали. Ови наши су бирани да буду толико сујетни и глупи да стварно мисле да ће успети да сакрију свој плен од белосветских мангупа. Ако их ми нећемо никада довести у ред, остаје да се тешимо замишљајући њихов израз лица кад схвате да су их заврнули неки лондонски банкари из подружнице у Дубаију.

То нас доводи до седмог питања: шта би било кад би, случајно, дошли поштењи људи на власт!? Настао би потпуни хаос. Поштењи људи би инсистирали да се са власти скину сви одговорни сарадници, а то би значило и директну одговорност за европске саучеснике. Србија би требало да одбије враћање дуга свим онима који су учествовали у коруптивним радњама, а то би угрожавало европске, америчке, руске и кинеске интересе. Свако би хтео да нас за два сата затре, што су и ови са истока урадили у тајности, а ови са запада са задовољством као пример другима. Они који прозивају СПЦ споља морају да знају да је оправдан став цркве да се не меша у политичка питања, јер на примеру литија у Црној Гори видимо како су злоупотребљени. Они који прозивају СПЦ изнутра морају да знају да када би се испунили захтеви да се баци анатема на сваког ко издаје Косово, ко пљачка сопствени народ, ко закида од сиротиње, ко застрашује владајући политичким структурама, ко манипулише простим људима, да ће исте мере важити и  за  оне који кваре омладину, за кладионичаре, за пијанце, швалере, за оне који страствено негују своје тело. Не желим да релативизујем, али не желим ни да судим. Вернима је већ преко главе да их стално држе за будале које верују да се неки лик узнео на небеса и да су због тога подложни маниулацији  сваке будале. Постоји јасна свест да, осим оних "крезубих" који су присиљени да гласају за власт, иста одговорност лежи на "свезубима" који, све прозивајући актуелну власт,  би сад да они то исто раде. Неко је увек лакше оправдати онога који верује у глупости које му сервирају Информер и Пинк, него оне који се убеђени да су паметни, па на том таласу верују глупостима које сервирају НАТО медији. На основу тих наступа лако је направити пресек тренутне политичке ситуације - образоване хуље се много љуте на простаке што дозвољавају да их уместо њих воде необразоване хуље.

То нас доводи до последњег питања: па је ли могуће да смо ми најгори!? Ма какви! Мислите да су бољи владари Француске, Немачке или неке европске земље? Руси, са све Путином и нуклеарним погоном, сабијени дубоко у своје двориште. Нама да је једна нуклеарна глава ником не би пало на памет да се толико спрда са нама. Не рачунајући Kину и Индију као древне цивилизације, на остатку поробљеног света се за сада могу уочити само турски и поједини арапски владари, али кад видимо по коју цену и како се Израел и према њима односи, остаје само похвала на рачун Американаца и Јевреја. Из те перспективе, ми се чак и добро држимо, сем што смо склони да сваки положај, па и колонијални, банализујемо, па све то изгледа јадно и испод границе пристојности.

Read More

ERP интегратор - преводилац са корисничког на програмерски језик

У изреци "Ако брег неће Мухамеду, хоће Мухамед брегу!" свако, и од корисника и од програмера, тачно зна шта се на кога односи. Свима је јасно да је проблем до оног другог, а и када се око нечега сложе, обично се констатује да је по среди био неспоразум. За двадесет девет година искуства као програмер стекао сам двадесет осам година искуства у ERP домену и то ми оправдава нескромну потребу овог поста, а то је да заинтересованим предложим да раде оно што најбоље знају, а остало да препусте другима, неометано комуницирајући помоћу online интегратора.

Историјска перспектива

Идеја је настала из позиције консултанта на привременим (тридесетак лета) програмерским пословима. Требало је сачекати разна поклапања технологија  да би се кончно конкретизовала. Искуства сам стицао радећи у невероватно продуктивној фирми која је у једном периоду са петнаестак запослених и техологијом у том тренутку старом двадесетак година испоручивала решење за више од хиљаду и триста клијената, од којих су десетине биле рангиране као велика предузећа. Имао сам среће да радим и у фирми која је двадесетак година пре других имала визију да прави web ERP решење као такво да га испоручује највећим регионалним ритејлерима. Окушао сам се као самостални предузетник и то није ишло, али из тог периода имам најкориснија искуства. Ваљда се тако каже за неуспех. Био сам кратко у страној IT корпорацији на пословима outsourcing-а чисто да видим јесам ли нешто пропустио. Видео сам да нисам.

Промотерска перспектива

Свесни смо да су ЕRP решања због своје обимности несумњиво legacy, оптерећена организационим проблемима везаним за надлежности, одговорности, управљањем ресурсима, а пре свега временом за onboarding новозапослених. За превазилажење тих изазова потребно је дефинисати термин "минимум бизнис логике", или оно што је у програмерском речнику позанто ако  nano service architecture. Тиме ће познаваоци домена склапати  коцкице, а програмер их правити и то на основу јасне и кратке спецификације без потребе да разуме шири контекст. То уједно омогућава развој специфичности, а да се не гомилају проблеми са верзионисањем и имплементацијом, као и избегавање огромне количине параметара које више нико не зна да одржава, а који се често контрадикторни. Већ се одомаћила изрека: "Једно сте поправили, а друго покварили",  а што се јасно види у јавним статистикама о покривености тестовима за ERP решења. Специфичност која се једном уведе постаје одговорност онога који је увео, а да не оптерећује остатак система.

Корисничка перспектива

Сасвим је легитимна потреба да замените програмерску кућу, али да оставите постојеће софтверско решење! Заменом дела софтвера не желите да се излажете стресу имплементације новог, већ да задржите оно што вам је одговарало, а да од других добијете измене или допуне. Желите да добијете више понуда за сваку дораду, а не да вашег добављача сумњичите за злоупотребу ексклузивности.

Консултантска перспектива

Имате довољно знања да решите изазове сами, али док све нацртате програмерима могли сте и сами да завршите курс програмирања. Са програмерима избегавајте дуге састанке (они их још више мрзе од вас), већ им припремите потребно и доставите захтев са јасно дефинисаним улазом, минимумом логике и очекиваним врстама излаза. То ионако нико не може боље да тестира од вас самих и ако прецизно напишете захтев, имате право на рекламацију. Увођење нових поља, ентитета, релација, генерисање извештаја, погледа, права, пословних процеса, дизајнирајте самостално и како је вама најлакше да одржавате систем. При томе користите постојећу логику једне или више везаних акција која представља минимум логике. Користите оно што имате, ако немате, наручите конкретно решење за које можете добити процену на нивоу сати, никако дана, недеље или чега већ. Једном добијено решење уведите на што више места због обрта капитала са којим располажете. Што други да монетаризују ваш капитал?

Предузетничка перспектива

Нагомилано искуство и социјални капитал из свог домена можете одмах конкретизовати, без да развијате скупа решења од почетка. Са својом екипом консултаната и по потреби програмера, моћи ћете да развијете сопствено решење као потпуно независни модул или само компоненту. На сопственим или провајдерским серверима инсталирајте  лиценцирани интегратор и обогатите га оним што је специфично за нишу коју покривате. Једном ангажујте програмере да имплементирају јавно доступан интерфејс и постаните интегратор са неким од великих играча или, ако преферирате sharing economy, увежите се са другим сличнима и направите велики систем.

Корпоративна перспектива

Да не бисте завршили као велике компаније у аутоиндустрији, морате се прилагодити променама на тржишту. Имплементирајте протокол и омогућите да ваши корисници уживају у привилегијама сарадње са вама у оним пословима где сте нагомилали експертска знања, а вама неисплативе послове препустите другима. Ако сте толико добри, нема разлога да вас буде страх да сте лако заменљиви, а ако нисте, то вас свакако чека.

Национална перспектива

Искусто нас учи да нисмо направили предуслове за барем једну велику домаћу ИТ компанију са сопственим глобалним производом. Немогуће је направити компанију SAP капацитета,  али то не спречава  велики број мањих учесника да направе јединствени систем који ће као један производ бити конкурентан највећим светским играчима.

Програмерска перспектива

Потребе за програмирањем никад неће нестати, што нажалост не важи за програмере. До сада је развој технологија и знања иснистирао на инжењерском приступу. Прве лекције које смо учили биле су о структурама и алгоритмима. Појавом широко доступних Large Language Models, које из маркетиншких разлога називају интелигенцијом,  престала је потреба за јасним и прецизним структурама. Промт полако смењује све ригидне, чврсте и прецизне форме комуникације својствене свим пословним апликацијама. Наравно, остаће потреба да се одржавају и обучавају такви системи, али то ће захтевати научно образовање, па се поставља питање шта са инжењерским позицијама. Кодери свакако већ сада нестају, што се види по потражњи за јуниорским позицијама на званичним статистикама.

Тренутна перспектива

За потребе фирме у којој сам запослен, имплементирали смо ове идеје. Раније стечена искуства, знања и конкретан код су се идеално уклопили у производ који је брендиран као Beyond 360. Њихово постојеће front-end Angular решење, као и систем ауторизације, дозвола, улога у кастомизацијама за управљање динамичким корисничким пољима и табелама, био је идеалан кандидат за визуелну страну овог адаптера. На back-end страни је имплементиран интерфејс који је тема овог поста, а који омогућава веома брзо увођење нових ентитета, релација и бизнис логике. Све то је подржано системом извештавања које може да креира свако ко познаје основе SQL језика. Дефинисањем једне класе за опис структуре ентитета систем је у стању да кориснику прикаже све CRUD операције, а програмеру омогући посебне акције које су носиоци "минимум бизнис логике". Највећа предност је што ће свако ко имплементира овај интерфејс моћи да има сопствено решење било са једне или друге стране.

Футуристичка перспектива

Једна од сигурних ствари које ће се десити је да ће се систем извештавања са SQL упитима заменити промптовима који ће на основу унете реченице извући конкретан одговор. Није тешко предвидети будућност у којој ће се посао књиговодства заменити са гласовном поруком којом се систему саопшти да уради завршни рачун. Кажем, све ригидне структуре ће бити замењене, а нема ригидније структуре од шифарника контног плана. Све се убрзано мења, а конта који су настали још у XV веку одолевају времену! Будући, а и садашњи мали власник бизниса ће, када се ослободи од свих бирократских задатака, на крају рећи: "Увези ми фактуре са е-портала, провери цене и количине, онда прокњижи извод, провери стање и ако имам довољно новца, плати добављачима и, наравно, теби за услуге. Ако шта остане, плати раднике, а ако нема довољано, провери расположење запослених  и констатуј да ли има потреба ѕа корекцијама плата, па се ангажуј да ми пронађеш најповољнију понуду за кредит." Јасно се закључује да нема будућности за front-end апликације и UX/UI дизајнере када ће све те послове преузети промптови вештачке интелигенције. 

Лична перспектива

Свестан сам да у овом тексту нема ничега новог што свако из своје области није већ знао. Такође, знам да и други раде или су већ развили слична решења. Нема овде никавих патентних права, само се поставља питање како то да се до сада нисмо интегрисали. Постоји барем један конкретан производ - уобличен и спреман, чека га још много изазова и дорада, а ово је само позив да сарађујемо. Остали софтвери лако могу да имплементирају договорене интерфејсе којима се отварају за сарадњу са другим решењима. Сваки испоручилац, било да је са front-end или back-end стране, не поседује ексклузивна права. И са једне и са друге стране постоје технологије које подржавају ову архитектуру. За почетак је договорити стандарде комуникације, а онда свако по своме. Нешто као open source, само што је open ѕа друге, а source само за власника.

Интерфејс перспектива

На front-end делу идентификовати прекидне тачке за позив неке од опција. На back-end делу имплементирати интерфејс за основне CRUD операције, као и приступну тачку према сервису који је носилац минимума бизнис логике (nano service). Сваки од тих сервиса појачати идентификатором интегратора, ентитета и опције.

Read More

Несрећа и казна

Ужас кој нас је затекао испод настрешнице новосадске станице превазилази наше способности да се саосећамо с личном патњом и очајем које пролазе најближи настрадалих. Но, ова нас ситуација  тера да се запитамо о одговорности свакога од нас, како појединачно, тако и колективно.

Први утисак је да смо се оштро поделили: једни криве несрећан сплет околности, а други указују на организовани злочин. Ипак, сви су подједнако неспокојни, без обзира на то да ли су забринути за председника или због њега. Неке људе брине како је председник изгледао при обраћању, док се други необраћени плаше за своје личне изгледе.

Преовладава утисак да смо се толико саживели с општим страдањем да то више и не покреће емоције. Неки у томе виде своју шансу и појачавају осећај свеопште одговорности. Промовишу се ставови да смо сви криви, а у правном смислу, тамо где су сви криви, нико не би требало да одговара.

Искуствено се намеће закључак:

Појо вук магарца!

Али, али!

Колико год да ова народна мудрост релативизује ситуацију, ипак магарцима није баш толико свеједно. Не може ни магарац да буде толико глуп да не види да понестаје оваца за шишање, а природна је потреба вука да огладни. Вучја ћуд није баш толико питома и шта ће бити даље, нико не зна, па сада сви са зебњом чекају ко је следећи, а оваца понестаје! Побегле су или су се уортачиле са магарцима или са вуковима, што је свеједно за њихове изгледе.

Магарци су се у складу са својом традицијом излетели са констатацијом да настрешница чије је урушавање однело толике животе није била предмет реконструкције. Дакле, једино је јасно да је реконструкција непосредни узрок трагедије, и ко год је учествовао, је тиме преузео одговорност, без обзира да ли је нестручно извео радове или, још горе, ако је потрошио толике новце, а није је реконструисао. То није само непосредни узрок саме катастрофе, већ и очекивани повод за многе друге. Највише су забринути власници инвестиционих станова који се секирају за своју некретнину плаћену баснословном сумом лако стеченог новца, и то упркос ситуацији када су непосредно били упознати с каквим ликовима се упуштају у грађевински подухват. Они паметни ће кренути с продајом инвестиција, а глупљима остаје нада да  више никада неће бити земљотреса.

После њих, сви редом страхују било за квалитет реновираних школа, болница, а и ево очигледне ситуације када сваки тендер постаје сумњив. Ми већ сада знамо да живимо у срединама које нису у стању да организују одлагање смећа, где је службена тајна квалитет воде коју пијемо, или ваздуха који дишемо, или где је само питање тренутка када ће се урушити неколико пута реновиран надвожњак (нпр. онај у близини машинске школе у Чачку).

Ми живимо у времену и простору где је промоција лаке зараде на рачун оних неупућених и хендикепираних достигла свој врхунац. Послодавци закидају државу, држава раднике, ђаци бију наставнике, са војском се и млакоње спрдају, монополисти отимају од сељака, а потрошачи ту исту робу плаћају најскупље на свету. Шумари су се уортачили са стругарама, полицајци са криминалцима, криминалци са извозницима, цариници са увозницима, најбољи аналитичари раде за кладионице, доктори за фармацеутске куће, а најквалитетнији технолози за дилере дроге.

Тамо где све послове дели странка на основу капацитета капиларних гласова, најбоље би било да нико не долази на посао, али и такви су се нашли да паметују. Испоставља се да су најплеменитији они запослени у јавним предузећима који не долазе на посао и не сметају ово мало преосталим радохолицима и зависницима од одговорности. Потпуно је јасно шта ће бити с народом где су судије плаћене да окрену главу. Народ који нема капацитете да се солидарише са својим сународницима, које истребљују с територије на којој миленијумима живи, више није народ и сад је дошло време наплате.

Неки би рекли да историјске околности, а неки да Бог, пред велика страдања даје време изобиља. Ми смо га провели у позајмљивању од будућности да бисмо лечили садашње колонијалне комплексе и тако понижени смо се нашли на раскрсници. Да се исповедимо једни другима, покајемо и поправимо или да наставимо истим темпом. У случају прве варијанте, нек нам је Бог у помоћи, а ако кренемо другим путем, било би најбоље да се што пре уортачимо с вуковима, имајући на уму да је ту превелика конкуренција. Док је било оваца, мудром вуку је требало што више сарадника како би имао што мање сведока својих покоља, а каква ће нова реалност бити зависи од ћуди гладнога вука. У том случају иоанко није до нас!

ПС

Сви смо/су криви!

Read More

Исповест дигитално искомпромитоване личности

Дигитално компромитована личност је прелазан облик из аналогне форме живота у дигитални налог. У прилог очигледности ове тезе позваћу се на познати случај у ком власници налога на апликацији која прати њихове физичке активности ангажују друге људе да трче уместо њих како би имали бољи дигитални скор. То сазнање је за мени био еволуцијски скок, не само што се ја нисам први тога сетио, већ зато што чак нисам ни имао такву потребу, иако сам имао споменуту "страва" апликацију која ми је постала потпуно неупотребљива, након што сам  се пре две година поломио са бицикла управо јурећи рејтинг. У моје време (пре него што сам се поломио) онај ко је хтео да превари човека обично се користио технологијом, а сада морамо да се суочимо са новом реалношћу где онај ко жели да превари технологију мора да се користи човеком. Проблем са новом семантиком није у томе што субјекат наједарад постаје објекат, већ у искуству да се тада дешава и обрнут процес у ком објекат постаје субјекат. Тако проглашени ентитету су по правилуо постајали идоли којима се ваљало клањати.

Одавно ја добијам поруке да сам искомпромитовао свој дигитални потпис. Гугл ме са поносом редовно обавештава колико сам километара прешао, где сам све био, шта сам некада радио, а и шта би требало сад да радим. Ништа страшно, штавише симпатично. Чуо сам и ја раније људе који тврде да их Интеренет прислушкује и покушавао да објасним да за тим нема потребе. Када те и не би прислушкивао, а у зависности од тога где се налазиш, са ким си у близини, шта од канала пратиш  и шта твоји контакти непосредно пре радили и куповали, Он зна о чему сте причали и не видим разлог да себе још оптерећује непотребном количином аудио садржаја насталог прислушкивањем. Онда се појавила Вештачка Интелигенција која је прешла игрицу. Из оправданих потреба на послу и неоправдане радозналости интезино користим ВИ. У мом сличају одушевљење њеном употребном вредношћу је превазилазио страх од очекивања да ће ме превазићи. Чак сам бивао  срећан када сам је нечему научио јер ми је враћалa много већом мером. Видим и сам да ће ти алати преузети од нас велику количину посла,  ал` сам се тешио тиме да су то досадни послови који нас ионако смарају. У мом случају нема ту неке велике штете осим у констатацији да огромна већина програмера проводи огромну већину времена у обавњаљу огрмно досадних активиности. Некако је и поштено да револуција поједе прво своју децу,  у овом случају своје очеве. Раније сам морао да прочитам брдо стручне литературе, да одлгедам разне рекламе које одвраћају пажњу, а сада у алату који користим на послу имам фокус на  конкретан проблем и одговара ми диреткто у окружењу и стилу који је мени најпријемчивији. Имао сам и ситуацију када колега није могао да ме разуме и након што сам у  промт унео моје немушто објашњење и замолио ВИ за помоћ, колега је успео да разуме њено тумачење . Имам алат који другима боље интерпертира самога мене - фасцинатно, зар не!? Тако би и остало да без икаквог видног повода на пословном налогу на промт о уско специјализованом техничком питању нисам добио одговор који је у себи садржао листу од пет имена чланова моје уже породице. Забезекнут, али традиционално и упорно наиван, тражио сам објашење које ме је тек престравило. Испоствило се сам те податке добровољно раније унео  у некој давној сесији где сам је у намери да се нашалим  на  рачун сопствен заборавности замолио за ургентну помоћ при избору поклона за супругу. Наставила је у стилу градација из филова страве и ужаса, где је констатовала да више неће користити такве податке како ми то може изазвати даље непријатности. Одмах сам је питао да ли зна имена чланова моје породице и добио одричан одговор. Покушао сам то исто на другом урећају, мрежи, налогу, и ИП  адреси и сви су били једнозначни -памћење личних податак није у складу са мисијом коју има. 

Овај ниво дволичности до тог момента је био својствен само људима и ко не би дошао у искушење да осим о вештачкој интелигенцији размишља и о вештачкој суштини, смислу, осећају, а ако хоћете и о вештачкој природи. Но пре тога мора сам себи да објасни ко су то чувени Они који управњају тим процесима тј. ко су добитници или прецизније корисници тих услуга. Да не бих залазио на клизав терен теорија завера једини опипљиви одоговр је да  су то државе и глобалне корпорације. Доброћудна варијанта је ако раде у дослуху, као у примеру са друштвених мрежа у коме одушевњен грађанин паметним телефоном  снима моћан ауто са ознакам полиције у Дубаију. Наједном од истог аутомобила добија дигитализовано звучно упозорење да није дозвољено коришћење телефона током вожње при чему се на екрану тог истог телефона, током снимања, појављује порука да је управо наплаћена казна због саобраћајног прекршаја. Још увек припадам генерацији којој је ово чудно, јер је немогуће да је државни апарат оволико добро организован, чак и кад би хтели да пренебрегнемо то што нема судског процеса, пресуде, већ се казне изриче право са улице из аутоа у покрету  без да је полицајац присутан. Тим горе ако је видео садржај монтиран и нетачан. У том случају би значило да су се нове генерације већ преваспитале да свака шуша има право приступа банковоном рачуну  који је обавезно дигиталан и свима јавно доступан. Ово је опис повољније варијанте, јер она друга значи да глобалне корпорације не раде у дослухи са државом, већ се само користе њеном инфраструктуром. Свака следећа варијанта  може бити само неповољнија за широке масе.

Критичари друшвених мрежа нису свесни да критикују њихов превазиђен концепт својствен бакицама и средњовечним човечуљцима који још увек имају пасивну потребу да на врло статичан начин објаве где су били, шта су појели и шта су купили. Наравно да и млађи имају те потребе, али им је приступ проактиван. Тј имају динамичан и кратак садржај, знају коме шта држи пажњу и како да цињано комуницирају. Права мистерија су они млађи од двадесетак година који нити имају стечну способност да критикују, нити у своје кругове пуштају они који су стекли способност критике. Но, пратећи тренд и резултате можемо само претпоставити да они споменуту дволичност мултиплицирају са процесорском снагом сервера на којима им се налази дигитални профил. Оно што је психологија некада препознавала као би-поларни поремећај личности сада је са ВИ уздигнуто на неограничео-поларни поремећај личности, или ако ћемо да пратимо модерну терминологију родне равноправнсти именовао бих га као флуидни дигитални идентитет. Нема ту неке науке, ништа ново у природи човека, само што је технологија бржа и моћнија.  Цивилизација је толико технолочки узнапредовала да већ сада масовно шаље поруке на различитим фреквенцијама. Носиоци наратива у колонијалним земљама су медији који имају моћ да исти догађај интерпретирају у контексту сопственог интереса.  Ако је догаћај у складу са плановима онда ће га промовисати. Као пример може послужити случај када се убаци експлозив у свима досутупне мобилне уређаје и покуша  да у једном моменту изврши атентатн на неколико хиљада људи неводећи рачуна о невиним жртвама. Тада ће наратив користити термине - софитицирана технологија, инфилтирање, тајне специјализоване службе, гвозедни штит, право на одбрану. Тиме  ће толико застрашити публику да  и сами могу бити жртве да ће сви својевољно бити на страни јачега. Но, ако такав исти догађај изведе неко други који није у складу са плановима онда ће терминологија бити теророзам, екстремисти, право на освету. Они већ сада сопствену публику третира са предрасудом да немају етичке и моралне принципе. Што је најгоре добро им иде. Ови примери контроле наратива су још баналнији у колонизираним територијама где се скидају рукавице.  У крајне успешно имплементираним колонијалним системима  носилац целог наратива  је један човек. Такав човек има способност, моћ и средства да у једној реченици оптужи опозиционе лидере како шурују са амбасадорима страних земаља, а онда у буквално следећој реченци да сам себе промовише као некога ко је са председником једне од тих страних земања у интимној атмосфери испијао вино до касно у ноћ. То неће звучати као  велеобрт само онима који имају овај контролисано дириговани поремећај личносити. У том смислу млади данас вероватно имају динамички налог где у свакој од појединачних инстанци се различито предствњају родитељима, другарима, наствницима, будућим послодавцима, симпатијама, партнерима, љубимцима... Како се само тога нису раније сетили,  ма сви би већ сада били срећнији, поготово ако су сигурни да се једна налог не може довест у везу са другим. Млади неће имати тај проблем јер ће сви њихови вршњаци имати те флуидне дигиталне идентитете и не постоји могућност компромитовања јер ће исти алгоритам и масовно комуницирати и  масовно штити. Остаје им само још да се снађу у реалном животу или да по потреби анагажују људе да им у реланом свету симулирају неки битан скор. Другим речима, будућност је у оним занимањима где ће човек моћи да одигра улогу другог физичког човека, а за који се не исплати ангажовати сувише скупе технологије.

Завршио бих у истом духу - оптимистички. Управо у овој идеји лежи способност човека да систем преокрене на сопсвену корист јер ће његов дигитални део личности  бити толико оптерећен бесконачним бројем вируелних комбинација де неће имати интерес да се меша у реалани живот. У том смислу и сви моји компромитујући дигитални потези могу да буду на корисит моје преостале реалности. Ако је веровати модерним секташима који тврде да се свака слабост може претворити у снагу из свега наведеног закључујем да у свима нама лежи огроман потенцијал. 

PS

Овај текст је по свом садржају иницијално био намењен младима који се одлучују за избор факултета, али по свом обиму и форми нема могућност да падне у шаке било ког будућег бруцоша, што са мене у потпуности скида одговорност у изобру будућег занимња. Мојој деци сам то свео на две реченице - Немам појама које је занимање добро за вас, ал`  једино могу да вам помогнему у послу  из моје бранше. Но, тај посоа  по званичној статистици већина људи из моје струке истовремено и не воли  и стах га је од могућности да га не изгуби, што је зачетак сваке приче о поремећајима.

Кад смо већ код поремећаја - У мојој бранши то је уочљиво на примру две врло заступњене екстремне групе. Прва, која би да ради неки посоа у ИТ јер га сматра исплативим  и атрактивним, а друга која воли свој посао толико да су у стању да до првог компјутера дођу тако што ће од родитеља украсти целу уштеђевину иако занју да ће добити тешке батине (ово није аутобиографски, јер у мом случају уштеђевина није била довољна за такав изазов. Име колеге је познато редакцији).У већини случајева ови први имају већу плату од ових других и то није спорно ни једним ни другима иако су сви свесни ко је стручнији.

 

 PS PS

Данашња деца и не добијају батине, тако да у најмлађим годиама и немају шансу да докажу чврстину својих уверења.

Read More