Недостојан

Да ли познајете неког поштеног, а да  је на власти? Да ли знате некога ко зна таквога? Да ли има игде икога ко зна барем једнога да зна тога..???

Да ли сте чули да би се ико нормалан кандидовао на политичку функцију које су срозане до  затеченог нивоа недостојног било каквог даљег ишчуђавања. Све то политички систем у нас чини бесмисленим, јер су све позиције власти  толико искомпромитоване да би их заобишао свако ко држи до себе. Ми се налазимо у таквој ситуацији да ниједан достојан не би могао да победи. Прво,  клонећи се будала, неће се ни кандидовати, а и ако би се кандидовао не би имао никакве шансе у овакој политичкој каљузи. Прецизније, садашња власт није достојна  да је победи неко достојан. Сами су срозали сцену до тог нивоа да их прво треба победи неко раван њима, па тек онда да се пружи  шанса нормалности.

Имајући све то у виду победник првих следећих избора је свакако недостојан и у то име једини искрен кандидат би био онај који би и заузео такву позицију. Изађе лепо на изборе каже отворено да је недостојан те функције и онда победи све оне који се лажно представљају достојним. Кампања не може да буде простија - само потврђује све прозивке на сосптвени рачун, ништа не демантује и само приупита какви ли су тек онда они које ће победити. Изборни слоган просто -Недостојан. 

И раније је било таквих покушаја широм света, јер је ова појава очито глобалног карактера. Сами смо били сведоци да су се разни шалини, спадала, шартлатни и веселници добро котирали на скорашњим изборима.  Међутим, власт је одавно однела шалу. Такође, очито  је свима преко главе јалове прозивке и хумористичких скечева и исмевања на сопствени рачун. То нам тако добро иде да су и ови на власти по прилично зачуђени опстајњем на истој. Уочљиво је колико им се жури са пљачком и отимачином уплашени од неминовности абдикциje која се упорно одлаже у недоглед популарним прајм тајм шоуима. Та неспремност на сопствену жртву, неодстак потребе за сомоиницијативу, упирањем прста у нејаку опозицију, очекивањем да ће темо неко презрен опет наивно прљати руке одузима способност маси да достигне критични ниво, да се свако пита да`л` је могуће да је служба баш толико јака.

Смех треба оставити за адекватна јој времена, па је основни предуслов да тај недостојан мора бити озбиљан. Као једини доказ за озбиљност једино што недостојан може да понуди је оставка. Дакле кандидује се потуно свестан да је недосотјан, да га медијска машинерија не може више облатитети но што он сам себе може и то са јединим циљем да поднесе оставку. То уједно може да понуди и сваком од својих противкандидата, па да видимо ко је спремнији. Ако само један кандидат сме да буде званично недостојан онда је то најбоље да учини за позицију председника држава која је ионако само протоколарана. Везано за обавезе врховног команданта све своје ингеренције пренесе на неког од озбиљних генерала у пензији који је доказан патриота ( имао се где и доказати). Изабере саветнике који ће обављати дужности у оставци уместо њега и заслужено добије државну пензију. Недостојном доста (Mене, ако се сeте за дан безбедности, сете се). Како би доказао своју озбиљност прихвати се обавезе да се више никада  неће кандидовати на јавну политичку функцију. Као своје саветнике ангажује неискомпромитоване интелектуалце неспорног ауторитета и интегритета профила Ломпара, Бећковића, Чавошког, Ковића, Антонића...

... и лепо оде у легенду. Мислим да би тако био први недостојан достојан  позиције јунака у српкој епици, па ако хоћете и лирици.

Read More

Моја прва Бунга-Бунга журка

Чим сам стигао са журке исповраћао сам се. Мучнина од самог присуства.

Имао сам 11 година и професор физичког ме је месецима спремао за ту журку. Користећи школску инфраструктуру спремо је цело моје одељење.  

Још тада су напредне снаге водиле рачуна и о родој равноправности, па је сваки малолетник из мог одељења  имао исту улогу. Добили смо сви по мало већу мотку и вежбали колико дуго можемо да издржимо са њом у рукама, а да при томе не направимо никакав гест.  Онима који су први одустајали било је прећено том истом мотком, па у очима злоставњане деце  и није могла имати другу улогу. Они који су могли најдуже да издрже јавно су похваљивани и постајали су све поноснији. Тек касније је дефинисан термин Стокхолмскии синдром. Ми смо то тада дечијим речником формулисали - ил ћеш се усрати од страха, или од поноса. Трећег није било,

На сам дан журке обукли су нас у беле трегер поткошуље и уске шортсеве. Запрепастио када сам видео да је цела школа била ангажована и да је све то рађено у договору са свим наставницима. Није само наставник физичког био насилник.  Чак шта више, сви родитељи/старатељи су дали прећутну сагласност. У ствари, она се подразумевала и није било потребно као сада да се потписују разни формулари. Наравно да се подразумевало да и опрему сами родитељи треба да донирају. Уместо мотке дали су нам некакве заставе и тачно у подне све нас извели на градски стадион. Рекли су нам да је улога нас најмлађих била незаменљива и поставили у нас равномерно међусобно удаљене што уз аут, што уз корнер линију. Мене је запало место поред рупе где је некад била статива. Запрепастио сам се сазнању да су  и голови настрадали.  Морали смо да више од сат времена стојимо непомични и држимо заставу. Само да напоменем да је то било много пре Тик-Тока и разних глупих изазова. Мене је запала застава неке државе која ће то постати годинама касније, па сам и дан данас  запрепашћен чињеницом да сам  пронео ту заставу  са елементима фашистичке хералдике  кроз мој антифашистички крај. Било је и оних који су морали да проносе црвену петократку кроз некада анти-комунистички и поштен крај. На самом стадиону много зајапурене деце која задихано журе у разним правцима да би када стану ови из публике (који су уједно били и организатори те журке) задовоњно аплаудирали. Израз лица тих малолетника из саме унутрашњости стадиона као да ми је поручивао да треба да будем задовоњан јер сам  и сам могао тако да прођем. Нису ни могли знати  да ни  нама није било лако. Сунце пржи, а ни дан данас нисам  сигуран да ли  је ико у том граду тада чуо за УВ зрачење и заштитни фактор. Данашње приче о промени климе, глобалном загревању и  ефекту стаклене баште ми изгледају смешно када се сетим тог дана. Једино чему сам се надамо је да ће се бар неко пре мене срушити, јер сам од почетка зацртао циљ да будем други. Само да напоменем да је то било много пре него што су наши спортски коментатори склепали тужбалицу да сребро сија много јаче него злато. Завршило се а да нико није пао, а тек касније смо сазнали да се лик, за чији смо рођендан спремали овај малолетнички перформанс,  није ни појавио. Такође смо тек касније сазнали да су постојале много занимњивије журке са малолетницима  и ова моја жалопољка није покушај да релативитујем те жртве. Моја једина жртва су биле опекотине другог степена на деловима тела које трегеруша није покрила, сунчаница и каснија свест о срамоти што сам морао да присуствујем на журци лика који се није појавио. То је уједно и једини разлог што се добро завршило јер су идолопоклоничке жртве на журкама где се он појављивао биле адекватне.

На срећу моја прва Бунга-Бунга журка је била и последња и надам се да никада ником више неће  пасти на памет да злоупотребљава малолетна лица.  На несрећу методе злоупотребе малетника су све екстремније и као што сваки напредак налаже жртва мора да буде све спектакуларнија.

Временска одредница - припадам генерацији која је била први разред када само остали без главног актера ових журки. Тај дан смо упамтили по томе што су нам је кући претећи саопштено да се ни по коју цену не смемо насмејати до даљњег. Опет да напоменем да је то било пре Тик ток изазова. У самој школи нам је саопштено - "Друг Тито је умро, ал ће заувек живети у нашим срцима". Тај најтежи школски тест смо сви положили осим једног мог другара који је збуњено питао - па је`л` он умро или није!?  Касније је то детаљније објашњавано његовим родитељима  у редовним школским и ваншколским активностима, а он и није толико лоше прошао јер сам га годинама после тога виђао вазда спремног да све око себе забави, иако свестан да му прва школска фора  била дечије невина.  

PS

Посвећемо свима онима који лајкују слике  са прослава дана младости уз носталгично подсећање на добра и лепа времена, свестан да јe многима у то време било добро, ал` искључиво на рачун већине која је морала да плати тај рачун, што уживаоце ових времена треба да учини барем срамежљивим.

Read More

Матријархиња у временском парадоксу

Језик је жив и стално се мења, па самим тим и његова стандардизација како би се појмови усагласили са околностима. Ако су су појаве које језик описује нове уводе се и нови термини и грамтичка и књижевна правила, али се поставља питање шта ако су појаве раније постојале, а језик их никада није уочио. То указује на мањкавост језика и његовох правописа као и оних који га користе. Нови закон о родној равноправности је пред лингвисте поставио захтеве да исправе  уграђену и злонамерну  родну неисправност чиме је откривена дискриминаторска природа самог језика. У супротном би значило да је род некаква новотарија или патент законодавца, што се у складу са новим законским уредбама никако  не би смело тврдти.  У складу са таквим временским парадоксом, а у контексту хронологије  то нас чини дискриминаторима али само у периоду  пре објављивања закона у службеном гласнику којим је исправљена ова историјска неправда према роду.

Правне последице су  јасне -  Вук Стефановић Караџић је био неписмен, или барем недовољно стручан јер није евидентирао, нити на време уочио и увео родну терминологију. Тиме је доказано да је народна баштина била родно злонамерна и као таква се уградила у основе народног језика.  Испоставља се да нам ни просветитељи нису баш били родно просвећени, а поставња се питање статуса јединог нашег нобеловца и чека се анализа његових дела са аспкета родно осетљивих елемената. За сада се само може констатовати шта је неисправно, а шта је исправно накнадно ћемо сазнати, чиме проблем прераста у временски парадокс.  Ми имамо част што ћемо бити прва генерација која ће  исправити ту урођену језичку ману јер просто треба да се одрекнемо тих дегенеративних наследних фактора са новим сазнањем да су нам сви преци озакоњени дискриминатори. Учитеља и родитеља је се лако одрећи, нарочито оних који су  над нама спроводили репресивне  васпитне мере које су тек овим новим законом стављени ван снаге и имају се кривично гонити. Но, они имају олакшавајућу околност јер су и њих васпитавали исти такви што нас опет доводи до временског парадокса.

Свако ко је пре овог закона ступио у брак очито је дискриминиасао свог партнера јер је по слову овог закона, а као корисник инкриминисаног језика, свакако морао бити дискриминатор и у том смислу било би поштено да дође до развода истог како би по овом новом исправном правном контексту сви имали равнопревне родне шансе. Сада имамо могућност да  се пре ступања у брак договоримо шта су чије обавеза, ко је отац, ко је мајка, родитељ А/ 1/ Б/2  или како већ, а у сваком случају ко ће и и колико месеци носити децу у материци или родно прихватљивој отерици (очева материца). Прецима којима је на овоземањски начин онемогућено да прекину завете из предзаконског доба дискриминације остаје чињеница да им је однос био родно скрнаван што све нас чини производом  конзумирања дискриминације. Што се тиче пословних и радних односа ту је ситуација, на срећу, много лакша јер је најбржи начин да се успостави једнакост прихода тако да се онима са већим примањима износи умање до нивоа оних са мањим. У новом закону нигде не пише да дисриминисаном роду плата треба да буде већа, довољно је да буде иста са недискриминисаним, па да барем послодавци буду на добитку. Са друге стране, то смањење се може компензовати ранијим одласком у пензију избором припадности роду који има такву привилегију.  

Ако се и испостави да је неко/а до данас био/ла дискириминатор/ка он/она овим законом сада има оправдање у томе да су га/је погрешно образовали  јер у тренутку чињења није било овог закона, тако да је прва мера анти-дискриминационих аката аболиција свих дискриминатора/ки. Друга мера би се могла односити на спортискиње јер ће сада добити исту шансу и у том смислу најтаже ће бити боксеркама да докажу своју равоправност. Трећа мера би могла да доведе до повећања природног прираштаја, јер се може десити да се затвореници почну родно осећати као затворкиње/затворенице што ће их пребацити у други блок где се могу позивати на флуентност таквог осећања и то по неколико пута на дан.

Како смо констатовали да су традиционалне вредности дискриминаторске то сваки такав појавни облик треба санкционисати.  Чим филолози/киње заврше са родним терминима за професије треба у сваки елемент колективног идентитета увести равноправност. Ако временски парадокс допусти треба направити јуначкињске народне песме и увести хајдуковке у књижевну употребу и народну традицију. Водити рачина о заступљености родова, па на пример кад Марко  удари на Мусу констатовати да је барем једно од то двоје женско. Косанчић Иван и Топлица Милан, опа, оба мушка имена! Или једно име прогласти женским, или  барем једног од њих постхумно прекрстити, a по служби  временског парадокса. Потпуно је статистички неприхватњиво да је једна мајка родила девет синова, и нек стари Југ Богдан у бој креће са четри југовићке,  или пет ако ћемо по правилима позитивне дискриминације. На крају крајева, шта их мајка не би у бој водила  када их је већ родила, а и чему бој када је већ све тако. Није очекивано да их је старац могао све родити јер га је споменута старост могла у томе спречити. Немањина женска деца нису имале шансе да постану владарице и архиепископиње и ту неправду одах треба исправити. Временски парадокс нас доводи до тога да би нека савремена  личност женског рода заслужна за овај закон могла постати прва архиепископиња. То  нас свакако доводи до дискриминације монахиња јер немају никакву шансу да у пословној каријери напредују до места епископиње, што нас опет доводи до закључка да су нам сви патријарси нелегитимни јер су изабрани на дискриминатроским саборима. Како је тешко наћи монахињу која би се кандидоавла за место патријархиње декретом би требало дозболити то министаркама. Једини проблем који се овде намеће је да ли ту професију треба именовати као патријархиња или матријархиња и то треба оставити кандидату, пардон кандидткињи на сопствени избор. Треба напоменути  да и сам термин монах  по родној терминологији може бити споран за случај да се неко не осећа бинарно и требало би размислити о увођењу речи дуалх - (усамљеници) њих више који стоји пред Богом. Мало већи проблем је са попадијом јер је на волшебан начин искоришћен за попову супругу. То би тек додатно закомликовалу ситуацију са партнером од женског свештеника. Такве ствари би могле да зађу у домен верских права, али црква треба да дели судбину своје пастве и не би смело да тражи било каква изузећа јер би се такав изузетак могао злоупотребити па би онда и право на ословљавање, васпитање, систем вредности и морал могао да буде у домену верских слобода што би спроводљивост овог закона онемогућило, а све то  би довело да дискриминационе анархије каква је била све до јуче.

 Мени ставрно не иде у главу како смо ми уопште могли и да функционишемо у таквом лудилу пре овог закона. Страх да ме неко по овом закону не оптужи за дискриминацију и огромна обазривост по том питању је учинило текст оваквим и унапред се одричем било какве могућности да се тумачи на ироничан и подругљив начин.

 

 

 

Read More

Сточна равноправност и анти-дискриминациони закон крда

Како смо успели да усвојимо све људско-правашке законе замолио бих законодавца да се пребаци на права нас обичне стоке. Како постоји оправдана забринутост да ће нас разна говеда  и даље третирати као стоку  очекивано је да  ће се појавити рупа у оваквом закону, па се залажем да се родна равноправност прошири и на анималне домене. Колико сам разумео нови закон полност је одређена природом, а родност је сопствени доживљај, па у том смисли, како субјективни доживљај појединца о самом себи  у складу са објективном оклоностима може да прерасте у појавне облике намењене искључиво животињама, потребно је законом покрити и такве случајеве. Зашто се зауставити само на родној равноправности, а  не покренути  јавну расправу о групној, класној, подкласној,  кохортној , кладној  и редној равноправности?  Као огледни пример  узео бих групу кичмењака, класу сисара, подкласа вивипарни, кохорта Placentalia, клада Laurasiatheria, ред копитари, подрод bos и так онда род - домаће говедо (Bos taurus). 

Овде бих покушао да идентификујем појавне облике домаћег говеда и надгрупе му стока.

Политичка стока - неко говедо се кандидује за политичку функцију тако што стоци објасни да је сасвим нормално да се у кампањи лаже и  да нема обавезу да испуњава дата обећања.  Чим такво говедо дође у позицију онда краде , без потписа и тендера, а стоци обећа запослење у јавним предузећима до следећих избора. Ангажује медијске чобане који објашњавају да то тако треба и да су сва говеда иста, а ова претходна још и гора.

Потрошачка стока - Ако стока неће да купује онда се подигне цана, па се прогласи акција и попуст и цена се заокружи за једну пару мање од неког већег броја каји стока сматра за  повољније.  Или,  неко говедо обећа 3000 динара само појединцима и стока се бори и отима  да буде баш то и такво грло.

Предузетничка стока - неко говедо које има фирму  мисли да су му сви запослени стока и  да треба да тегле по цео дан, празницима, без викенда и права на одомор за плату која је довољна да добије таман толико хране како би опет дошао на посао. То говедо је успешно онолико колико стоку адекватно третира  и колико му друго говедо коме плаћа сточарину обезбеди послова са државним сточним фондом.

Саобраћајна стока - неко говедо које вози јака кола мисли да су остали учесници у саобраћају стока која мора да се склони. Просто се изненади када по теорији крда налети на неко друго говедо, но проблем се врло брзо реши ако се на време уочи чије је превозно средство скупље. Вредност превозног средства пешака у том смисли се одређује на основу бренда обуће.

Новинарска стока - неко говедо у наслов стави питање за које мисли да ће привући стоку да чита текст испод тог наслова, а са којим нема никакве везе. Мисли да је све дозвољено како би се повећао број коментара који су валидно мерило за положај у тору, штали или зверињаку у зависности од одабране теме.

Блогерска стока - неко говедо напише текст о здравом животу и љубави према бициклима у коме  споменe део како је свратио у продавницу деликатеса за коју сваки читалац зна да су нездрава храна која нема везе са котачом, а све у нади да ће валоризовати рекламни захтев бренда који прави неквалитетне прерађевине.

Медијска стока - неко говедо организује шоу где ће друга говеда да брукају себе, све своје и  људски род  и ред примата и класу сисара, а  како би се стока заокупила пажњом и туђим проблемима. 

Агри-културна стока - неко говедо контролише цене сировина и производа како би произвођачи који су у том смислу и сировине  имали таман толико да опет учествују у његовом личном подухвату и још личнијем успеху. Овде постоје подгрупе воћарска, земљорадничка и сточарска стока, као већег реда  опште-културне стоке.

Комуникациона стока - неко говедо има одвојен палац,  развило зубало са четри секутића, научило да брзо прича, користи нејасне термине, зна да буде гласан, бучан и уме да прекида друге, знајући да стоку уопште не занима шта говори, како би сопственог саговорника дискредитовао пре него што стигне да било шта каже.

Циркуска стока - неко говедо само зато што зна да удара лопту, или му долази стока на наступе узме себи  за право да васпитава  друге и омаловажава другачије погледе на свет, успут проглашавајући себе мајком или оцем рода у зависности од сопственог и тренутног доживљаја себе.

Прогресивна стока -  исто као циркуска стока само што су им наступи везани за техничке склоности

Друштвено-одговорна стока -  исто као прогресивна стока само што су им наступи везани за психичке и социјалне склоности

Интелектуална стока - неко говедо не види друге интересе сам личних јер заједнички интерес, породице, порода,  родитеља, родбине, сродника, народа, рода  третира као интерес стоке који треба да се прода.

Елитна стока - од елите нам је остала само елитна проституција, а ту заиста не знам како се стока котира.

Потпуно свестан да је целокупно царство биљака прескочено надам се фазној имплементацији закона и потупном усклађивању наше законске регулативе и норми понашања са цивилизацијксим достигнућима , како би по већ вежећем закону еволуирали у виши ступањ, а у нади за праведно и вечно царство како биљака тако и животиња свих родове, редова, подкласа и клада.

Read More

Појмовне разлике између брака, истополне и месне заједнице

У прилог борбе за права сваког људског бића приложио бих списак питања на које законoдавац треба да одговори у процесу доношења закон о истополним заједницама?

Да ли је закон у складу са уставом и општеприхваћеним нормама понашања? Ко је ауторизован да дефинише прихватљивост норми понашања, а поготово у сфери интимних односа? Који су морална и етички разлози за овакав закон и којим се групамо дозвољавају права, а којима се пак забрањује? Шта ако се појаве друге групе које са по истом основу сматрају диксриминсаним и којима до сада није била дефинисана могућност склапања заједница? Да ли се бисексулано орјентисани поједнци  могу осећати дискриминсаним дефинисањем односа само измећу истог поли или само између различитих? Шта са правима људи који заговарају полигамију? Да ли се овим законом дискриминишу људи који заговарају слободе односа ван било каквих заједница?

Сами припадници хомоскесуланих група нису задовољни овим сетом закона који се доноси наводећи да је то тек први сет, па је питање зашто доносити непотпуне законе јер се овим сетом закона не дефинише целокупан домен  који се иначе јавно промовише, а пре свега са аспекта усвајања деце. Зашто доносити непотпуне законе са којима нико није задовоњан и зашто не све одједном? 

Постоји оправдана забринутост да ће се овим законом ускратити нека претходна стечена права. На пример брачна права, слобода говора и вероисповедања. Ако заједница није брак у традиционално препознатњивом смислу речи зашто да јој се додељују права из домена брака? Ако је правно и појмновно у рангу са браком што се уводи терминолошка разлика и непотребни законски ризици ? Да ли се усвајањем овог закона ускраћује традиционалним породицама право да васпитање деце и складу са тренутно важећим моралним и етичким нормама? Да ли се ускраћује припадницима верских заједница право на јавно изношење сопственог погледа на свет у оквиру признатих религија? Да ли се ускраћују верске слободе вероучитеља и свештеника?  Да ли се васпитачима, учитељима и наставницима ускраћује право да преносе уверења која су претходно била њима пренета у ранијим образовним програмима? Да ли се тиме раније генерације родитеља, предака и учитеља означавају као дискриминатори јер нису исповедали овакве предложене норме? Какве су последице по том основу и да ли ћемо морати да тужимо своје васпитаче, родитеље и старатеље што су нас генерацијама погрешно учили? Какве су одоговорност нације, традиције, обичајности по том основу? Ко ће сносити последице по тој индиректно признатој одговорности? Ко ће имати право кога да тужи и по ком основу ако се уксрати нека од постојећих слобода говора? Да ли ће се из културног наслеђа морати брисати дела која нису у складу са оваквим схавтањима односа?

Зашто заједница  само истих полова? Зашто се припадницима различитих полова ускраћује право да припадају таквом сету решења већ се приморавају на брак? Како се одређује истополност? Шта представља реч пол? Да ли биолошку одредноцу, родну или  џендер дефиницију? Ако је у питању џендер дефиниција онда су минимум  4970 осталих родних комбинација дискриминисано јер овим законом нису регулисане односи свих комбинација тренутно препозантљивих различитих џендера.

Шта представња реч  зеједница? У чему се разликују права и обавезе у односу на постојеће правне облике заједница и постоји ли ризик од терминолошке конфузије? Да ли нека од постојећих заједница може да се пререгиструје у истополну заједницу и обрнуто?

Да ли се истополна заједница  одређује на основу пола или/и сексуалне орјентације? Да ли припадници истог пола који немају истополну сексуалну орјентацију могу да припадаји истополној заједници? Зашто се дискриминишу пријатељи/це, сарадници/це, колеге/инице који би да имају таква права и ту врсту заједнице, а немају такву сексуалну орјентацију? Ако немају та права, како спречити злоупотребу и ко ће проверавати постојање сексуланих односа као једног од тако прихваћеног критеријума за ову заједницу?  Ко је у том случају ауторизован да одреди нечију сексуалност и којом технологијом?  

Да ли неко ко је у брачној заједници може да буде истовремено и у истополној заједници и зашто? Да ли је дефинисан правни однос припадника истополне заједнице са припадницима брачне заједнице? 

Да ли може да постоји ван-истополна заједница као пандам ван-брачне заједница и да ли у том случају важе иста права? Ако важе чему формализација истополне заједнице, ако не важе чему одступање?

Ако један члан брачне заједнице промени пол да ли се та брачна заједница аутоматски сматра истополном или треба да се уради пререгистрација? Ако један члан ванбрачне заједнице промени пол да ли се та заједница аутоматски сматра ван-истополном или треба да се уради регистрација? Шта ако оба члана промене пол?

Шта у случају када један члан испотополне заједнице промени пол? Да ли то аутоматски постаје брачна заједница? Шта у случају када један члан испотоплне заједнице више пута промени пол? Да ли то аутоматски постаје/престаје брачна заједница и до колико пута?   Шта у случају када оба члана истополне заједнице промене пол? 

Да ли припадници истополне заједнице могу да имају децу? Ако не могу шта се дешава са децом коју су стекли пре или током заједнице? 

Шта у случају када један од чланова истополне заједнице постане родитељ током конзумирања истополне заједнице? Да ли се то сматра очитом преваром обавеза ако је зачеће природним путем и долази до раскида истополне зеједнице? Шта у случају да је то родитељство настало са намером  и договором? Да ли треба и може да се спречи такав договор и ко је ауторизован да спречи очиту злоупотребу и како се то спроводи ?

Да ли члан истополне заједнице има прво на вантелесну оплодњу? Да ли члан истополне заједнице има прво на вантелесну оплодњу о трошку државе?  Да ли су припадници истополне заједнице чији род не може да роди дете тиме дискримисани?

Да ли неко ко има раније стечена родитељска или старатељска права има и право на истополну заједницу? Да ли се та деца сматрају члановима/децом истополне заједнице? Шта се дешава са том децом ако се донесе одлука да чланови истоплне заједнице не могу да имају децу?

У случају да брачни пар има децу, па промени свој статус у истополну заједницу да ли се то може сматрати породицом и шта према законским обавезама према деци из тог брака роћена  пре конверзије у истополну заједницу? Шта са децом рођена током истополне заједнице?

Ако неко има флуидно променљив осећај припадности полу да ли има прво на исптополну заједницу и да ли та заједница важи само у току припадања истом полу или све врема и ко и како то одређује?

Да ли постоји ваљан правни термин конзумирање истополне заједнице и који орган је стручан да уради процену и постави ту дефиницију? Да ли постоје критеријуми у оквиру којих се креће таква дозвољена сексуалност? 

Како се правно раскидају обавезе из истополне зејднице у случају да један од чланова промени своју сексуалну орјентацију, а не промени пол? Да ли дручи члан има право на обештећење због престанка комзумирања истополне заједница и самим тим као оштећена страна право да самостално  користи заједничку имовину? 

Да ли се у судском поступку доказују критеријуми конзумирања истополне зеједнице и по којим правилима? Да ли постоји јасна законска регулатива која одређује довољност конзумирања истополне заједнице и списак дозвоњених односа ? Да ли постоји законом дефинисан списак дозвоњених телесних односа у оквиру истополне зеједнице и које законодавно тело је  сертификован да уради такву категоризецију? Да ли су све истополне заједнице исте са аспекта конзумирања истополних заједница, а у оквиру истог пола или постоје сексуалне варијације и како се оне дефинишу? Да ли су сексулане обавезе чланова истоветне или постоје различите сексулане улоге? Да ли се те улоге дефинишу пре ступања у истополну заједницу како се не би злоупотребиле одреднице о конзумирању истополне заједнице ? 

Да ли у оквиру истополних заједница може да постоји настраност у сексуланим обавезама и правне последице по томе? Да ли ће се такве настраности дефинисати терминима и ко је ауторизован да то уради?

Шта у случају да чланови истополне зеједнице нису упражљавали међусобне телесне односе пре  ступања у истополну заједницу па се испостави да један од од чланова те заједнице има сексуална очекивања који други члан сматра непримереним и неморалним? Да ли се тиме поништава исптополна заједница и све обавезе по њој? Или је потребно пре ступања у заједницу навести све облике сексуланих односа који се очекују током конзумирања истополне заједнице? 

Мисим да су адвокати и правници позванији и стручнији за оваква питају, а ово је мој прилог аналитичкој мисли, моралним дилемама и логичности. У случају да се закон прихвати, а одговори на ова питања остану нејасни сигуран сам да ће се коришћењем нејасноћа нарушити права која смо већ стекли.

Read More

Терминологија једе своју децу

Друштвене мреже и преживели остаци медија нас константно увлаче у непотребне расправе. Свеприхваћен цивилизадијски императив борбе за искључиво сопствени интерес им на то даје право. Можда су најбољи пример ове  актуелне афере у вези наводних силовања, где је на основу осетљивости материје најлакше запалити широке народне масе. Оно што је најопасније је да се свесно или несвесно упецамо у улогу навијача или  судије. То не значи да треба да ћутимо већ да стално инсистирамо на  очувању моралности уз константно подсећање  да у оваквој масовној продукцији афера има и других интереса и последица.

Основно питање је како жртви омогућити потребу да јавно проговори, а истовремено избећи стигматизацију оптуженога. Трик у које нас увлаче ови простачки медији се састоји у томе да се све време употребљава термин "силовање", a у самом садржају се прича искључиво о неумесном, навалентоном и арогантном понашању; или у најгорем случају психичкој тортури. Дакеле, подмукло се постојећи термини предефинишу и онда као такви улазе у јавну употребу свесно правећи општу пометњу. Пратећи медијска наглабања не могу да закључим да ли је циљ да се термин силовање са физичког терена сада проширио и на ментално и психичко. Уједно, из медија не можемо знати на шта жртва стварно упозорава, што је тек апсурд информисања. Ако је било силовања у смислу конзервативне дефиниције, онда су медији не само простачки већ и подлачки што скрећу пажњу баналностима. Ако је у питању неки облик психичке тортуре онда је та проширена дефиниција крајње проблематична према жртвама телесног злостављања. Из поштвања према претрпљеним последицама мора се сачувати терминолошка разлика у њиховом степену.

Још већи је проблем што нам се свима јасно уводе нове норме понашања и дозвољени опсези кретања који се константно сужавају. Осећа се у ваздуху та нова доктрина, нарочито уз јасну претњу да власник медијског простора сада има право на линч по личном нахођењу. Из таквих очигледних претњи се већ појављују образци понашања који се међусобно сукобљавају. Једни, који имају интерес да штите свој друштвени положај одмах присвајају те новопромовисане термине и стају на страну за коју сматрају да уводи стандарде опхођења. Они никако не би да испадну из тока догађаја јер свој ауторитет и бенефите црпе из социјалног положаја, а не по природи својих талената. То потврђује познату синтагма да вишим социјалним статусма припадају мање слободе. Додатни проблем је што у будућим циклусима нико не зна на кога се може нишанити, па је са следећим извлачењем могуће да неко ко је раније имао улогу навијача добије нову улогу ловине. То посаје сасвим легитимно јер је тај исти у претходном кругу легализовао употребу новог термина. У недостатку револуција сада терминологија једе своју децу. Ови други, навикнути на подлост система у ком су приморани да буду, осећајући на својој кожи последице нелогичних друштвених хијерархија прозивају и осуђују све редом чиме релативизују стварне жртве.

Ако се појам силовање проширио на психичку тортуру онда се савим оправдано ту морају сврстати односи послодавац-запослени, надређени-подређени, купац-продавац, старлета-фудбалер, пословна пратња-контроверзни бизнисмен. Ако се тако настави није далеко дан када неки корисник мобилног бакнарства тужити банку за силовање, или онлајн купац тужи власника сајта што му се појављују непожељна роба , или што не би неки корисник тужио своју друштвену мрежу јер су им огласи сасвим арогантни и непримерни. То је тај правац све опште релативизације, али сви знамо да она неће заживати у оквиру корпоративних односа већ искључиво у приватном домену.

Неко ми рече да ће од сада сваки потенционални контакт морати започети писмом о намерама. Након усвојене студије изводљивости моћи ће се кренути у прикупњање документације у циљу извођења радова. У том смислу ће један о плаћенијих послова у будућности бити правни саветник за емоционалне односе, приправник за проналажење симпатија, адовкат за романтичне односе и лајф коуч сполних односа . Опет ће и тако бити неправедно према слабијем полу јер губе могућности да одлагањем извршења подигну вредност соптвених акација. Љубав је лепа само током приступних преговора.

Read More

Вакцина аналитика - искључиво лични и сасвим тренутни став без потребе за расправом

Чврсто сам убеђен да било који став о вакцинама нема смиса, а најгоре је одсуство става. Но опет, најтежи облици су они са чврстим ставом. Ето, како ја тешим себе.

Огромna већина изјава о вакцинама је непотребнa  и представља само искушење да чим је наглас изговориш мораш да урадиш супротно јер су cе околности због те исте изјаве промениле. Читајући туђа убеђења и убеђивања редовно се питам колики је проценат међу анти-ваксерима који су се вакцинисали. Мислим да их има поприлично. Ових обрнутих знам да има барем један јер лично спадам у оне који вакцинисање сматрају за цивилизацијску тековину, ал` се нисам (још) вакцинисао. Зашто?  Ето , како ја испитујем себе.

Иако са пуним правом могу да кажем да ме не дотичу ставови оних који наступају навијачки, и са позиција савета мудраца ипак сам морао да се информишем. Како поруке кризног штаба, јавних институција  и националних медија нисам успео да усагласим окренуо сам се личном истраживању. Ту сам одмах одустао видећи да немам довољно капацитета. Срећом, међу пријатељима  и поузданим познаницима имам врхунских лекара и научника. Они ситауцију толико дубоко и широко разумеју да сам  увек добио конкретан савет који конкретно никад нисам могао да преведем у конкретну праксу. Ето, како сам истраживао.

Будимо одговорни према свом здрављу је полазна претпоставка која је брзо прерасла у флоскулу. Сасим је једноставно водити рачуна о телесном, менталном и душевном здрављу када знаш шта је сврха и крајни циљ. Проблем је само онда када то не знаш. Код телесног здравља све је једноставно, слушаш савете лекара  и ништа на своју руку, али мораш и сам да поведеш рачуна јер су лекари прилично оптерећени и немају времена да се баш сваком посвете. Треба да пијеш витамине, ал не превише, добро је да користиш имуно додатке, ал само колко треба, мораш да се храниш здраво, ал то ти ништа не гарантује. Држиш дистанцу, носиш маску, редовно је мењаш и свестан си да то није довољно. Свуда примећујеш  да постоје људи који бркају појмове потребно и довољно. Видиш да је социјализација кључна реч. Упале се ламице за ментално здравње, па водиш рачуна да те противречности не растргну. Логично је да се саветујеш се са психологом, психијатром и да отворено причаш освојим страховима и дилемама, смирујеш се, прихваташ и ставове оних са којима се не слажеш. Видиш да је солидарност кључна реч. Примећујеш да се душевно здравље запушта под искушењима  и схватиш да су нам капацитети ипак ограничени и молиш се свемогућој сили  да се по природи љубави своје смилује на све нас. Видиш да је саборност кључна реч.  Проблем настаје само онда кад неко  у страху за своје телесно здравље прозива другог који пак  душу своју ставио на прво место. Или, када неко инситирајући чврсто на  спасавању своје душе иритира оне којима је рационални моменат потпуно доминантан. Исто тако и када неко убеђен у своје и свеопште умне капацитете и белосветки прогрес исмева оне који нису досегли такве спектакуларне висине, а да при томе ниподаштавају некакав прост и приземан полусвет.  Ето , како ја видим проблем.

Постоји огроман ризик да одлуку донесеш из ината, па иако је здравље у питању. Тренутна ситиација је таква да је званични (дис)курс да се треба вакцинисати било којом вакцином, али да има бољих и горих, да је геоплитика умешала своје прсте, да се улаже много у  маркетинг,  да бизнис има своје легитимне интересе, да власници патента за који тврде да спашава животе исте не деле бесплатно, како би сви могли производити па ме истовремено задиве стручношћу и неетичношћу, да је јавно здравње прече од слобода појединаца. Са једне стране се усвајају закони по којима произвођачи нису одговорни, а са друге стране се твди да је то потуно неформално јасно да је формално неизводљиво. Лансирају се врло стручни текстови где се на суптилан начин препоручује једна вакцина, нису све вакцина свуда регисторвано, што није логично ако је свеједно. Такве контрадикције су одлична подлога за анти-ваксере који користећи оправдане разлога недостатка  поверења у јавне иснтиуције испаљују свакакве глупости. То активира анти-анти-ваксере који штитећи своје друштвене интересе ни мало не разумеју страх претходних па испаљују још веће глупости и плус шире мржњу . Тиме се иритирају 3*(-анти)-ваксери кој сад шире још веће глупости, мржњу  и плус релативизују све то. Сигуран сам да има још анти противнијих, али те позиције је немогуће објаснити мени познатим терминима. Ето, тако ја видим односе заинтересованих страна.

Да се вратим ја на мене. Нисам се вакцинисао само зато што нисам у стању да се определим за вакцину јер ме збуњује непотребна могућност да сам бирам вакцину.  Ако је све тако једноставно што држава није прописла обавезујуће вакцинисање, као што је обавезујуће и брдо других ствари од јавног интереса. Међутим, сасвим поштено се намеће просто решење које је применила моја супруга. Отишла је на шишање, а вратила се са новом фризуром и вакцинисана.  Питам којом, каже првом слободном. Дивио сам се њеној одлучности и поштовању јавног интереса све док нисам сазнао да је фризерка код које је добила потребне информације о вакцини била у прекршају радећи свој посао у илегали, а плус саветодавни део незванично и pro bono. То нисам смео да коментришем, јер ко сам па сад ја да моралишем је сасвим очекиван одговор и у каквом је интересу водити  очекивану конверзацију. Претостављам да је свима јасно да је имала моју пуну подршку за било коју одлуку. Проблем је што и она даје мени бланко подршку. Када би хтела да припрети много би ми било лакше, као што је увек лакше кад можеш некога другог да оптужиш. Отишла је да прими било коју вакцину, ал` према још увек важећем закону вероватноће примила најзаступљенију па самим тим ни то није слободна одлука, већ статистички диригована. Примити вакцину која је још увек у тест фази је коцкарски потез, а то је чист грех. Иако је коцкар овог пута освојио огромну награду то га засигурно доводи у ситауцију да се поново коцка. Пада у коцкарска искушења и ту је сваки добитак кобан. Погото је неморално са аспкта оног који се коцкао туђим животима, а да се сам није вакцинисао међу првима.  Тако да још нисам скупио храбрости да легитимишем такву одлуку иако знам да је корисна. RNK вакцине ми звуче као логичко решење, ал чим сам сазнао да су и ту програмери учествовали аутоматски сам одустао од првих верзија. Сад не знам која је верзија у питању, ал чим има code, гарант има и bug је нешто што сам прво научио у том послу и чекам неко стабилније решење светан да је то лицемерно. А и ко још верује у организационе способности да ће се вакцина чувати на жестоком минусу и од куда сиромашним земљама такви капацитети. Ове вакцине са Адено вирусом ми звуче као међу решење, ал` искуствено знам да међу решења генеришу и  највише међу проблема, а човек склон да примети само оно што му није по ваљи. Ето, како ја закључујем.

То што се нисам вакцинисао значи да сам се сврстао, иако се нисам одлучио јер сам и даље невакцинисан, па припадам само једној могућој групи. Када смо већ код група једина валидна је подела на оне који су донели добру и  оне са лошом одлуком. Све остале комбинације су небитне. Има једна савет који је апсолутно тачан, а то је да ће неком бити спас то што се вакцинисао, а неком што се није вакцинисао, са тим да то није релативизације јер је јасно да само једна од тих одлука има много веће шансе. Ето, како ја одлучујем.

Свестан да већ сада имамо огромен жртве, да су ризици врло озбиљни, идеја ми није да ширим заразу неодлучности, већ само да укажем да је и то нека врста одлуке и да се људима не сме судити по сопственим предрасудама. Ето, како ја судим.

Read More