Мемоар неуспешног политичара

После искуства нагомиланог у три књиге „Сећања неуспешног политичара“, напокон је дошао  тренутак да  Коста Чавошки заблиста.

Једним потписом његова тротомна исповест могла би да уђе у антологију бављења политиком у Срба, у поглавље о људима који су најбољи потез повукли тек пошто су објавили да им нису вични.

Елем, Коста Чавошки је подржао листу „Аутентична десница“, коју предводи Нови ДСС, и једним потезом произвео више политичких последица него што су неке његове  странке успеле за читав мандат. 

Имајући у виду његов ранији однос према свему што је у ДСС-у било ново, ова подршка тешко да је лична. Аутентична подршка аутентичној десници је више нужде него одушевљења.

Да бисмо разумели елеганцију потеза, треба га тестирати као сваки озбиљан систем. Не према намери аутора, већ према понашању у продукцији. Наравно, тестирањем in vivo.

Као улазне параметре узмимо да се Нови ДСС налази у зони у којој му недостаје нешто историјске среће да прескочи цензус. Чавошки можда не доноси директне гласова, али једном добром делу бирача доноси дозволу да их дају.

Људе на које његова реч може да делује не дотиче дигитални хајп којим су у потпуности завладали студенти. На том простору, дакле, остају само они са јаком офлајн, односно онсајт подршком. Они што наивно мисле да стоје на својим нагама.

Студентски талас је толики да свако ко покуша да му стане насупрот ризикује да га јавност одмах укрца у аутобус власти, без обзира на то коју је карту купио. Али постоје и разочарани гласачи СНС-а који знају за кога више неће, а још не знају за кога смеју.

Нови ДСС им сада нуди сламку спаса, а Милош Јовановић, ни крив ни дужан, држи други крај.

То јесте непоштено према студентима. Они се организују, протестују, трпе, ризикују и производе политичку енергију. Милош Јовановић коренито вегетира у Скупштини и ту енергију претвара у сопствену храну.

Студенти су направили поплаву, Милош изнајмљује појасеве за спасавање.

Чавошкијев потпис зато треба провући кроз све тест сценарије.

Сценарио 1: Happy path

Студенти побеђују, а Нови ДСС прелази цензус.

У том случају Нови ДСС постаје једини организовани стуб са десне стране који може да коригује студентску власт. Проевропске странке ће вероватно такође прећи цензус, па ће нова власт добити и леви и десни контратег. 

Сценарио 2: Business as usual

Режимске странке побеђују, а Нови ДСС улази у Скупштину.

Нови ДСС тада наставља оно што је и до сада најбоље радио. Разбија уједињење, а затим  разбијене делове привлачи себи и то представља као почетак новог уједињења.

Док су други били изложени ватри, они су чували барут у скупштинским рововима. У томе има нечег аутентично српског?

Сценарио 3: Dependency injection

Студенти побеђују, али им недостаје неколико мандата.

Милош Јовановић се тада појављује као преговарач. Људи који су освојили изборе чекају испред врата, а човек који је једва прешао цензус одређује услове под којима се народна воља може сматрати довољно народном.

Студенти могу да му понуде најсуровији облик власти, да траже подршку искључиво њиховој мањинској влади. Ако Нови ДСС одбије, губи ауторитет. Ако прихвати, добија одговорност без плена. 

Ако ипак стекну довољно ауторитета да траже министарства, решење је једноставно. Новом ДСС-у треба понудити Министарство за Косово и Метохију, проевропским странкама Министарство за европске интеграције, а студентима судство, тужилаштво, јавна предузећа, изборни систем и осталу ситницу која се зове друштво.

Свакоме оно о чему највише говори. Студентима оно што нико други не жели да ради.

Сценарио 4: Security breach

Нови ДСС подржава СНС и са њим формира већину.

Имајући у виду начин на који се понашају и националне и проевропске странке, овај сценарио не треба прогласити немогућим. Штавише, из мог угла је очекиван. Наши политичари се највише разликују у програмима. У начину преживљавања готово да влада национално јединство.

Таква влада би имала скупштинску већину, али би јој легитимитет стао у један страначки комби.

Сваки бирач који је својим гласом, што аутентичним родољубима, што још аутентичнијим Европејцима, помогао њено формирање морао би да се појави у првим редовима протеста. Ако их тамо не буде, неће моћи да се сакрију иза статистичке безначајности. Постаће малобројна, али сасвим довољна група одговорна за наставак девастације.

Ти бирачи су ионако гласно заступали став да се за Србију треба аутентично и крајње пожртвовано борити. Овим би добили прилику да изборни програм испуне лично. Што само студенти да се пребијају.

Сценарио 5: Threshold exception

Нови ДСС не прелази цензус.

Ако је СНС јачи од студената, пропали гласови Новог ДСС-а посредно ће помоћи СНС-у. Али предуслов за тај резултат јесте да је СНС већ био јачи. Друштво је, дакле, и без Чавошког одабрало стару верзију система и укључило аутоматско обнављање корупције.

Ако су студенти најјачи, исти ти пропали гласови помоћи ће студентима.

Чавошки ни у једној варијанти не губи. Увек се може додати четврти том под насловом „Све је радило како је пројектовано“.

Потпис, међутим, покреће и неколико позадинских процеса.

Свима који не желе да гласају за студенте, али не могу да гласају ни за СНС, Чавошки је издао уверење да њихова збуњеност није политичко бескућништво, већ аутентична десница.

Ти гласови могу углавном да отпадну од СНС-а и нешто мало од истински неодлучних. Људи којима су режим, неправда и корупција заиста прекипели нису неодлучни, па студентска листа ниште не губи.

Истовремено је Чавошки погурао и проевропске странке. Оне су добиле јачи слајд за разговоре са својим спонзорима. Ако је десница постала аутентична и прети да пређе цензус, онда се и њихова неопходност може лакше фактурисати.

Подршка ће пожурити и оне патриотске интелектуалце који су до сада безусловно подржавали студенте, али нису стигли да се организују. Сада ће морати да оснују покрет или бар одбор и иницијативу .

То је можда и најлепши део потеза. Подржао је једну организацију да би натерао другу да се организује, после чега може да пређе другој и објасни првој зашто никада није била довољно аутентична.

Једним потписом погурао је Нови ДСС, помогао проевропским странкама, начео резервни резервоар СНС-а, неорганизованој десници задао рок за организацију, студентима обезбедио будућег коректора, а бирачима Новог ДСС-а оставио прилику да се, у случају преваре, жртвују у складу са сопственим програмом.

Остаје само да мониторинг покаже колико је још утицајан и колико му је опроштено након три тома исповести о сопственој политичкој неспособности.

Чавошки је одувек био мој омиљени политичар. Ваљда зато што волим лузере који своје поразе бар умеју да повежу у тврде корице. И још увек је.

То нимало не мења моју одлуку да, као бирач, јавно, јасно и без иједне ограде подржим студентску листу.

ПС

Милош Јовановић је засебна политичка врста.

Ни крив ни дужан, уз помоћ неке више службене инстанце или нижих закона физике, успева да плута у свакој води у којој други тону.

Ако овога пута поново не упропасти уједињење деснице, може постати важан политички играч. И то захваљујући жртви студената, који су ионако решили да се жртвују за више циљеве.

Можда и он једном изда три тома мемоара, али успешног политичара.