Купујем продајем

Увод:
Као што је већ познато добром делу чачанске јавности покушавам да заменим стан за већи. Како то не иде само од себе, саветовали су ме да прво продам мој стан, па да купим други. Ово сам могао и сам да се сетим, но преценио сам могућности агенција за некретнине.
Разрада:
 Елем, дневно се пар пута нађем у улози и продавца и купца и напокон сам почео да схватам шта је трговина. Ово је веома добар начин да се проникне у психу како купца, тако и продавца (термина познатих широком слоју потрошачког друштва). Оне фазоне које ти "продаје" купац, мало пре си ти "продавао" , али уствари си их дан пре чуо од другога и тако после пар дан затвори се круг и нема шта ново да се чује. Тако да се већ осећам супериорно у односу на преговарача. Каква ли су тек искушења трговаца који ово раде вековима! Бог им упомоћ!
Ситуација у агенцији:
Ја- хтео бих да заменим мањи стан за већи.
Агент - то је немогуће. Боље да продаш, па да купиш.
Ја - то сам могао и сам. Мислио сам да имате неке понуде, па да урадим одједном целу трансакцију. Није хитно, па кад будете имали ви јавите.
Агент- не може то тако. Дај ми податке. Колико продајеш стан.
Ја - каква је цена реална ...
у преводу - када сам продавао стан цене су ниске, сваки дан падају, слабо се шта продаје, мој стан мало вреди, зато што је задњи спрат ( а ја рекао да није), а он каже није то битно. Када купујем (након пар минута) скроз друга прича, да сам морао да реагујем "јер ја, стварно, изгледам тако глупо" и "опростите на мом глупом изгледу, ал ја нешто не могу да схватим". Агент ме сада убеђује- Шта има везе што је задњи спрат, станови се брзо продају. Они имају своју мантру, уствари две верзије једне мантре  и цепај .... Зато је у свим озбиљним трговинам позиција набавке изричито одвојена од продаје.

Ситуација од данас: долази потенцијални купац и ја морам прво да поспремим стан. Да ми је, којим случајем, нека друга, виша сила то наредила било би великих негодовања, а овако сам добровољац. Мора да се остави комерцијални утисак, нема шта. Долази купац са познатим арсеналом. Ако није заинтересован, неће ништа рећи, али ако има воље да купи почеће да налази мане стану. Ја, искусно, кажем да су ми мане познате и да их има још које ће тек касније приметити. Калкуланти, после овога напуштају даље преговоре, а остају само они заинтересовани који одмах почињу са ценкањем:
- има ли места корекцији?
Ја - познајући своју похлепу свака понуда преко изнете цене би ми била прихватљива.
После ове реченице увек иде мало мука, кисели осмех и остају само тврди преговарачи. Данас сам се први пут упустио у разговор са тврдим преговарачем.
Раније је било изношење ниже понуде с наглим устајањем и поласком ка вратима уз обавезно застајкивањем .  Онда при одласку: "када будете пристали на понуђену цену јавите се". Људи не схватају да овом реченицом дозивају неку несрећу продавцу, јер поштен продавац је спреман да "коригује цену" на ниже само ако га задеси нека љута невоља и несрећа коју би купац искористио. "Из`е`м ти ћар".
Међутим, тврди преговарач и даље инсистира да изнесем нижу понуду. Мој закључак нажалост нисам смео да изговорим јер бих остао несхваћени трговац (поспрдним жаргоном филозоф или мислилац бленто). Морам га овде изнети - по мојој теорији свако обарање цене (у народу познатог као попуст, рабат, дискаунт, акција,добра воља или како већ) је признање да си имао намеру да обманеш купца - да си раније (пре попуста) хтео да му нешто продаш више него што вреди. Ја бих то законом санкционисао. Међутим, ту је сва драж: имам утисак да продавцима и није стало да продају робу него да погоде цену која у себи садржи проценат обмане (у народу познате као маржа или ти профит, вајда или ти ћар). Купац који је добио попуст се осећа срећно и усхићено само у тренутку куповине. Одмах после трансакције долази до сазнања да има посла са човеком који му је раније нудио цену са обманом,  а онда остаје питање колико договорена цена има још прецењене вредности  и опет разочарење, или успеш да увериш себе да је то тако морало бити. Да појачам - данас на интернету видим попуст на ауто који сам скоро купио, и баш ми било криво шта сам га купио у време када није био на попусту, акцији и обећао сам себи да ту марку аута више не купујем (ал добро, ја ионако не памтим дуго тако да та моја непотребна комликованост и није битна).

Закључак:
трговина је много комликована ствар за мене , велико искушење, ал постаје занимњиво (ово задње под условом да ти није стало до трансакције по сваку цену).

Порука:
ако си купио нешто повољно искористио си туђу несрећу, незнање и пао си у искушењу, а ако си продао нешто повољно опет иста прича. Ал`, џаба, ето мене опет у транскацијама са сазнањем да нема љутње ако ми се нешто у трансакцији неповољно догоди, јер то је само пеглање ранијих или будућих купопродаја. Ипак, ако ми се деси повољна трансакција ко ће чекати неку следећу нивелацију, нимало пријатно. Но, најгоре пролазе они ккоји нису подложни нивелацијама, њих нажалост чека отпис на великом попису.

Read More

Kосово и ја

"Кажи ми шта мислиш о Косову и ја ћу ти речи какав си човек".
Кажи ми шта си урадио за Косово и ја ћу ти рећи шта ће бити са тобом.
 Брате Србине ако ниси стао у одбрану свога брата са Косова како очекујеш да тебе сутра неко брани. Ако те банка на превару буде избацила из стана како ћеш очекивати помоћ оних који још увек имају свој стан. Ако останеш без посла како мислиш да ће се саосећати са тобом они који имају посао. Ако си стар или болестан како да очекујеш разумевање још увек младих и здравих. Ако ти неки сутра неки педофил-наставник злоставља дете у школи како очекујеш да ће још неко коме дете још није злоставњано стати уз тебе. Ако те буде тровао неко са храном , како ће ти помоћи они који још не занју да су отровани.  Ако ти послодавац избаци са посла и запосли неког млађег како ћеш очекивати подршку младих. Ако ти неко украде ауто, како очекујеш да га пронађу они којима ауто још није  украден.  Ако ти сутра буду вадили орган, како очекујеш да те брани неко ко још увек има све органе. Ето зашто је битно очување устава и Косова, јер ако га сад не очувамо све ово остало ће бити правно и исправно. На овом  примеру економије, здравства, социјалне политике, синдиката, запошљавања, образовања, исхране, производње, одбране и унутрашњих послова се види зашто је Косово толико битно.

Косово имамо да не би имали изговоре. У примеру Срба дат је најбаналнији поглед на истину. Обде  нема лажи и лицемерја. Нема Србина коме није дато да на свом примеру осети шта је нови светски поредак. Како се прави нови поредак преко сакнција, бомби, пљачке, отимачине фирми и земље, вађењем органа, подмићивањем, претњом, прављењем измишњених афера, злурадим текстовима у новинама, блаћењем националних институција, оркестрираним наступом медија, биохемијским и психолошким оружјем. Ко овде може да пристане на превару  правећи се да је не види.  Нема оправдања! Овде је све просто! Нема нисам знао! Све је очито и очигледно.
Питање за влаштодрзце је како су могли да потпишу споразум, а да су знали да Срби са Косова то не прихватају. Самим потписом су пристали су да то на силу спроведу. Није битно чија је сила, србски властодршци су је призвали и на њима је одговораност. Ако с овако брутално издали нашу браћу издаће и све остало.
Кажу да постоје гаранције и прозивају Србе са КИМа да узимају силни новац. Ако је тако онда би сви чланови партија који су ово потисали требали да оду на Косово да живе, а да тамошњим Србима уступе своје послове и имовину. Баш бих волео да им видим ираз лица и да ли би и тада причали као ће све биту уреду.
Зашто у споразуму нема повратка Срба, жуте куће, имовине где би могла да се провери воља друге стране. Зашто споразум не почне да се примењује кад се врате сви Срби, када се казне злочинци над Србима. То је толико нормално да се нико није сетио. Оног тренутка када држава Србија пренесе овлашћења на "Републику Косово" потписана је капитулација. о је овим споразумом договорено. Ја не учествујем у томе и косовск Срби имају моју потпуну подршку да  зарад свог опстанка ураде све што им је у моћи (и мојој и њиховој).
Они Срби удубљени само у своје личне пробелеме (као да Косово није лично) требада имају на уму шта ће бити са њима када не буду по вољи великог брата. Ако као нација нисмо способни да одбранимо свој народ, територију, културу и биће онда и не постојимо као нација. Већ смо само потршачи и јефтина радна снага.
Брате Србине ако ти ово није јасно, или се завараваш да је то сасвим прихватљиво врло брзо ћеш осетити и на својој кожи. А тада ће можда бити касно. За истину неће јер је она вечна, али за тебе ће бити касно.

Косово је моје огледало. Косово је твоје огледало, Косово је и њихово огледало.

Read More

"Преговори" о "Косову" и вађење органа

У еминентној операвионој сали са најмодернијим уређајима за донацију органа су довели "донатора" Србију. Оперљацију врши  приправник, а по профедији џелат са дебелим искуством. Орган очекује Албанија. Приправник је успешно прошао обуке у жутој кући. Донатор није дошао својевољно,већ је мучки изударан и онесвешћен приведен, али су му на операционом столу рекли да  је  пред банкротом и да ће се овим новцем спасити стечаја. Рез је већ направњен и управо се даје анестетик. Ментор операције током успавњивања прича донатору како му је он пријатељ и да је све то и у његовом инетресу. Поједини делови тела су већ то прихватили. Донатор још није потписао донаторску картицу  и то је неопходан корак како би операција и формално правно била хумана. Треба само да потише и све ће бити у реду. Донатор не зна о ком се органу ради, мада на картици јасно пише - срце. Донатор се нада да је то неки други орган, Донатор све време нуди неке друге органе, а не зна да су му ти органи (без који може да се живи) већ извађени.  Доктори на основу раније жилавост пацијента инсистирају да пацијент остане делимично будан и доровољно присуствује својој промени ("свести") на боље. Мозак је у тоталној збрци и удовима не даје никакве сигнале. Једина нада су пацијетова деца, која иако малобројна и малолетна имају истину иза себе. Треба да зовну Мајку (намерно велико М јер се имена држава пишу великим словима), која очекује позив и да све ове ишамара и убризга регенаератор донатору не би ли овај скочио. А кад скочи ...

Read More

Или Косови или ЕУ- варијације на задату тему ...

1. Када би ЕУ била на нашој страни и нудила нам да потупно повратимо Косово и Метохију и да за узврат добијемо пуноправно чланство био бих против уласка Србије у ЕУ. Ово је логично размишљање када се узме у обзир каква је будућнос сиромашнијих (нису немци) чалнова ЕУ.
2. Када би нам ЕУ нудила да одмах постанемо чланице ЕУ, а да за узврат изгубимо Косво би била издаја - (Продаје вере за вечеру)
3. Ово што се сада дешава није ни издаја већ шизофренија. Ви  се одрекнитне Косаова, ми вам нудимо могућност да уђете у преговоре о чланству, али некако објасните својима да од тог чланства не очекују никакву економску корист већ да ће добити систем вредности.
4. Једино што је лагитимно је да нам помогну да повратимо Косово , а да нам за узврат гарантују да никада нећемо бити члан ЕУ.

0. Решење за преговоре. Чим постанемо равноправни чална ЕУ ( Србија са Косовом) у оквиру ЕУ Косово ће се третирати као независна држава. Како се то никада неће десити можемо им дати и столицу у УН. До тада важи 1244. При уласку у ЕУ постоји референдум, па ко гласа - гласао је.

Read More

Дарвинизам је расизам

Закључак из наслова је сасвим логичан ако се повежу три чисте:
- мајмун је евулуирао у човека
-еволуција је стална и незаустављива
-мајмуни још увек постоје на земљи, а такође и људи.

На основу овох поставки дарвнизма заклључује се да ће део људксе класе евулуирати у вишу расу, а део остати на нивоу човека (аналогно мајмунима).  Ова поставка је уједно и поставка расизма - постоји виша и нижа класа људи.  Ако бих ангажовао било каквог адвоката мислим да бих мога на суду да утужим сваког наставника који ову теорију јавно износи.

Read More

Истраживачко новинарство

Б92: Десимир Ћировић, програмер у поодмаклим годинама (38), упркос томе што је имао напорну радну недељу и није активно тренирао годинама, успео је да у баскету победи много млађег од себе активног спортисту из селекције Борца (прва српска лига).
Курир: једанестогодишнји дечак је остао зачуђен и изненађен на шта су све спремни "матори комлексаши" не би ли барем формално победили у обичном уличном баскету.
СОС канал : данас нисмо забележили никаве спортске активности у Србији па ћемо приказивати утакмицу када је Црвена Звезда постала шамион света.
Спортски журнал: данас смо добили неки извештај из Чачка, ал пошто нисмо знали шта је то (и сме ли да се) Чачка нисмо ништа објављивали.

Десимир на свом блогу: Данас сам помогао маломе комшији да сазри. И поред воље да га пустим у баскету, како два пута није искористио шансу решио сам да га казном научима како живот може бити суров.
Пропратни кометр на јутјубу: види овог маторог, шта си задригао, ма пусти дете

Мали комшија родитељима: "онај матори комшија није нормалан"
Мали комшија девојци:" ала сам одрао старијег комшију у баскету"
Мали комшија другарима: "бип, бип, комшију ..бип"

Тањуг:данас у Чачку племенити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди
РТС:данас у Чачку племенити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди
ПИНК:данас у Чачку племнити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди и да је се "баш примио"
ПРВА: Ексклузивно:данас у Чачку племенити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди
Политика:данас у Чачку племнити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди
Новости:данас у Чачку племнити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди
Блиц: у договору са Ђиласом, данас у Чачку племнити дечачић пун саосећања према старијима пустио маторог комшију, извесног пензионера Ћировића видећи да се овај труди

Read More

...феудализам,капитализам/комунизам,лихварски илузионизам.

Када сам био млад неретко сам се чудио старијима како не умеју да среде косу и како сви имају сличне и уобичајено ружне фризуре. Сматрао сам то генерацијским јазом. То је трајало све док себе нисам "заогледнуо" и на мојој глави препознао разлог мојих пређашњих чуђења. Једина разлика је то што сада имам искуство - са ово мало длака на глави тешко је шта друга направити. Тога се (никако) раније нисам сетио, јер такво нешто нисам осетио на својој кожи, па сам све свалио на питање стила. Тако и сада умем да дефинишем све раније поретке у којима су људи живели. Предмет мог занимања је постало то како ће деца у школама проучавати овај садашњи период (након направљене историјске дистанце). Наравно историја ће бити и тада у служби васпитања и контролисања, али ће засигурно нови власници живота и смрти хтети да прикрију своје тренутно деловање и прогласити овај период неким научно-жаргонским термином и све ово дефинисати у једној реченици. Тадашњи живаљ, а наши потомци ће се чудити људима овог доба у истој оној мери као што се ми чудимо робовима, сељацима – закупницима и јефтином пролетеријату. Овај период ће бити проучаван у духу лихварства, а главни термини ће бити зајмодавци и зајмопримци. Без обзира што ће се прећутно знати ко су чији наследници људи неће моћи да верују како су зајмопримци били глупи и поробљени ("позајмопримани"- примили се на позајмицу). Почећу на свом примеру- скоро сам био у ситуацији да разматрам подизање кредита и слава Богу био сам у ситуацији да одустанем. Овим не осуђујем оне који су узели кредит, јер их је очито мука натерала. Хајде да занемарим шиканирања, непрецизну и нејасну регулативу. Нисам могао да нађем одговоре на проста питања, а питао сам стручне, учене људе и ником ништа није јасно "све се узима здраво за готово". Оно нашта сам наишао је невероватно просто и чудно. Прво само 3% зајмова је покривено штедњом, са тенденцијом наглог пада. Осталих 97% је поверење да су приватни власници банака поштени, несреброљубиви и успешно одолевају искушењима које доноси новац. Није фора у ситним бакама са којима ми сви послујемо, оне су увек нус продукт и прве страдају у кризама. Фора је у оним банкама које њима "позајмљују новац". Ово је тренутак илузионизма. Велике банке уопште немају новац већ дају ништа, односно гаранцију да је хипотека коју је узела мала банка уреду. Зато ове велике банке и неитересјуе исправност хипотеке, јер ионако ништа не нуде заузврат, па може да се предува балон. Када се предува балон потребна су владе држава до све ово одрже новцем порезника и то је једини разлог што владе постоје.У времену електронског новац, када се ни парип више не појављује (нема потребе за штампом) врши се само трансфер, па је илузија још ефектнија. Оног тренутка када подигнете кредит ви повећате капитал банке за јемство ваше хипотеке (непокретности), или вашег будућег рада. Једина мерљива вредност је имовина која хипотекама полако прелази у власништво илузиониста. Вишак вредности се прави само радом и природним богатством ( Божијим даровима). На овај начин и једно и друго са сада обећава банци на основу чега настаје нови новац, а банка на то узима провизију. Та провизија од нечега над чим није власник (илузија) је управо центрифугална сила. Нека је и она мала  опет је превара и колач се ломи у корист нерадника и тако у круг по круг до новог светског поретка. Ево примера: потлачени оде да подигне кредит за куповину стана. Може да обећа или свој будући рад, или дедовину. Све једно је да ли потомку одузимаш могућност или наслеђе.Тог тренутка настане новац.  Новац настаје од  овећања потлаченог. Један део иде у осигурање и обезбеђење од тренутних навала штедиша и ту не треба пуно новца ( просек је 3%). Остало је илузија. Илузија легне на рачун потлаченог, а како је кредит наменски он се одмах пребаци продавцу стана. Продавац стана је или лихвар или предузимач. Ако је предузимач није имао кеша за покретање бизниса већ је морао да узме кредит. Чим је новац легао на његов рачун он га је пребацио свом добављачу. Добављач је или лихвар или предузетник или радник. Предузетник и радник су ионако подигли кредит и дужни су лихвару. Све се  на крају заврши код лихвара овог или оног. Ко је лихвар, је главно питање.Што то не могу да буду сви становници ове кугле, питање је менталитета, васпитања, искушења, околности. Лихвара је мало и они су центар ове центрипеталне силе. Чак су и владе у систему усисавања. Логично је питање што владе нису у центру и што се оне позајмљују од приватних банака. Опште познато је да су и најбогатије државе зајмопримци (потлачени).
Владе би могле сама де контролишу новац, да буду зајмодавци и преко пореза да регулишу равнотежу. Међутим, то би било идеално друштво и не би имало места за лихваре, а они се све питају.
Уместо закуљчка ево једног мог размишљања у правцу постајања , Боже ме опрости лихвара. Сасвим је могуће да одем у банку да подигнем кредит од 10.000 Еура. Толико је максимално колико могу да их "нав`атам". Са тим новцем оснујем "Банку великог илузионисте". Овде, намерно пренебегавам законску регулативу да са тако мало пара не може да се оснује Банка, јер се само лихвари смеју ухватити у лихварско коло. Са тим новцем могу да дам кредит у висини од 100.000 Еура. Наравно дам га жени,а она као хипотеку стави новоосновану банку (Банка жене великог илузионисте) коју ће основати са тим новцем. Она већ може да да кредит од 1.000.000 и то наравно Банци великог илузионисте. БВИ сада дели 10.000.000 Еура својим комитентима по некој провизији. Остаје ми да само ангажујем сва средтва и рецимо да ми провизија буде 1%. То је 100.000 Еура на годишњем нивоу, што и није тако лош бизнис.  Oвде је само питање среће, односно ако сам баксуз да налетим на некога ко је доста зарадио и хоће да подигене новац. Ово је мало вероватно у време овакво намерно направљене неликвидности. Други начин да "пукнем" је  ако ме неки велики лихвар провали, па ти пошање рекет у виду обезбеђења гаранције, па мораш да плаћеш његово ћутање да немаш никакву имовину већ само новац. Ови задњих неколико реченица је (наравно) предувано, али само зато што сам ја у питању. Да је неко други, за кога се има опште прихваћено поверење које се подразумева све би било на свом месту.

Read More