Масовна одговорност остатка народа

Трагедија, узроци и последице

Сразмере трагедије, њени узроци и последица  су ми непојмљиве и на самом почетку одричем се било каквог покушаја да изнесем свој суд, а комоли осуду.  Ово су моја запажања настала из потребе да их поделим са врло ограниченим бројем људи са којима отворено комуницирам.  У овим данима жалости они најгласнији се питају шта би било да се неко њихов најмилији нађе на мети злочина, а они најтиши шта ако је неко њима најмилији злочинац.

Елитно образовање

У државном образовном систему Србије постоји елитна школа?! Ето га први проблем, јер би државно образовање требало да пружи свима једнаке шансе. Наравно да је једнакост неједнаких највећа неједнакост, али је јасно да талент никако не иде  под руку са геогфрафском одредницом адресе родитеља, па макар она била и на Врачару. Школа на тој адреси не може да буде елитна из очигледне чињенице по којој наставнику треба цела година да ради како би себи купио квадратни метар некретнине на локацији где предаје. Дакле, елита очекује да долазе наставници из  удаљених саобраћајних зона.  Никада није било да се елита образује са периферије. Да су нека елита  они бу децу  слали у приватне школе, ал` ето га и други проблем. Приватну школу могу да приуште и они са чијом децом елита не би хтела да им се деца мешају. Гледано споља изгледа као да су навикнути да се на сваком месту огребу о државу, па би да искористе јефтину радну снагу и касније ће митом и корупцијом да решавају све текуће проблеме у одгоју деце. Трећи и највећи проблем лежи у покушају да сву одговорност пребацимо на оне родитеље и децу која живе у елитним квартовима и све свалимо на социјалну неједнакост. Сви заједно смо само последица система који нам се инсталира и на који смо добровољно пристали. Не може дете да буде криво само због кварта где живи, па ни онда када то дете касније постане родитељ, сем ако му то није индокринација и разлог за искључивост. 

Од куд` штребер у елитној школи

Медији нам данима сервирају да је уобичајен разлог за вршњачко насиље то што је неко штребер. Тамо где су најбољи бирани по образовним критеријумима сви су штребери и ако се већ тиме не поносе, то никако није разлог за дисквалификацију. Каква је то онда елита?

Најк из Новог Пазара

Да одговорност не лежи само на финасијској елити најбоље говори чињеница да се у једном српском граду може купити фалш роба. Није нама корпорацијска култура највећи проблем јер се испоставља да заједница из Новог Пазара може да се на врло организован начин супростави великим корпорацијама и да њихов заштићени жиг штанцају где год пожелите. Проблем је управо у овоме што смо пожелели да га штанцамо и каква нас сила тера да облачимо крадени бренд када је та гардероба ионако довољно квалитетна да је свуда са собом носимо. Што не бисмо ставили бренд Заједно за бољу Србију и платили порез који би био у складу са исписаним слоганом?

Остатак народа 

Наши савременици представљају само остатке једног народа. Група која је остала без својих најбољих - због оправдане жеље за слободом, највреднијих -због претеране потребе да живе у организованим систимима, нерођених - због себичне жеље са самоугађањем, а и због одрицања од својих сународника који живе на окупираној територији. Оног тренутка када смо пристали да спроведемо план за капитулацију и престали да се солидаришемо са децом на коју се пуца на окупираној територији било је за очекивати да се тај талас злочина пресели и на остатак Србије.

Тик-ток генерација

Тик-ток апликација је у власништву фирме која је у власништву кинеске државе, која га је у Кини забранила. Да не буде забуне, Кинези су и западне друштвене мреже забранили јер имају потребу да буду озбиљна држава и не желе да буду ничија колонија.

Петиција  против Пинка и Хепија

Што само против њих? Што не и против РТС, Нове и Н1? Они нормални ни до сада нису имали стомак ни за један од ових промотера насилног калемљења стране идеологије на домаћу сиротињу.  Ово му доће ко аболиција стварне одговорности, прецизније - ово је обрачун у оквиру саме елите. Један део елите је толико вулгаран и бахат да другом делу елите квари промоцију изузетности успеха. Они не желе да сопствен успех  буде упоредив са неким простаком са естраде кога подржава крезуба Србија. Можда је чак и горе, јер елита која и не гледа ове вулгарне садржаје сматра да је сиротиња исувише изложена промоцији насиља па би да им ускрате та задовоњства како би заштитили своје животе и  имовину. 

Антиваспитање

Услед субјективне брзоплетости и објективних околности био сам принуђен да свом детету купим скупи телефон. Што је најгоре  то је требало да буде награда. Са једне стране дете је показало огроман успех, а  са друге стране ја сам наивно обећао награду као да је тај успех у мом интересу. Потпуни пораз у васпитној методологији је уследио кад сам сазнао да је искажана жеља материјализована у облику ајфона. Било је касно да повучем понуду, ал сам се тешио да сам богатији за непотребно искуство васпитавања родитеља од стране деце. Васпитни процес се састојао у томе да је лакше да се помучим на послу и зарадим те паре него да покушам детету да објасним приоритете и смисао живота. Моје дете је богатије за искуство да само несигурна и исфрустрирана деца имају такве телефоне, али то није ни мало утицало на коначну одлуку о куповини. Оног тренутка кад пристанемо да будемо у равни са децом , било да је у питању жеља да им будемо пријатељи или неки други начин занемаривања родитељских обавеза покреће се аутоматизам антиваспитавања по коме, не само да ће деца трпети последице, већ ће и родитељи пристати да себе мењају на горе.

Цинкарош или одговорни граћанин

У Србији се одомаћио највећи лоповски шљам у виду крађе од заједнице. Пре пар година у мом граду се појави списак предузећа и појединаца које не плаћају струју и махом су то били најугледнији појединци или власници фирми. Тај списак нимало није утицао на њихову репутацију, сем ако је није подигао на већи ниво. Западне земље имају институцију одговорних грађана које овакве криминалне радње пријављују државним органима. Како је код нас доживљај државе непријатељски, а ти органи корумпирани, такав чин би се подвео под цинкарење. У међувремену нисмо ни сачували морални кодекс па је остало само да се дивимо свим онима који  лако долазе до зараде. Одувек је најлакши начин богаћења био повезан са криминалом, и закидањем радној снази, а ми смо то допунили и тендерским акцијама отимачине од државе. 

Вероватноћа узима свој данак

О онима који малтретирају обичне људе подмићивањем здравствених радника, безобзирним заобилажењем сваког реда, нема смилса ни причати. Остаје само да се питамо шта у случају када се два иста таква нађу један другом на путу. На примеру саобраћаја један бахати возач није толики проблем као у случају да два таква иду један другом у сусрет. У том тренутку није ни мало пожењно бити у друштву једног од тих моћника, а вероватно ни  у друштву оног другог, јер сви зависимо од модела аутомобила који у њиховим рукама постаје оружје. Најбоље их се клонити, али из перспективе тлаченог они постају жељени узор понашања и све их је више, па вероватноћа њиховог сусрета узима свој данак.

Само да рата не буде 

Остаје да се питамо да ли ће бити и сада покушаја да сваку трагедију дочекамо са ускликом да нам деца не смеју гинути у глупом рату. Тиме, као да се призива несрећа да нам деца гину у глупом миру.

Колективна дијагноза 

У обраћању нацији, председник је рекао да дозволу за ношење ватреног оружја има око 400.000 грађана и да ће остати свега 30.000. На овом узорку изнета дијагноза нам говори да имамо преко 90 процената неурачунљивих грађана. Да је председник квалификовани психијатар поставило би  се питање ко им је до сада издавао дозволе и како мисле да им га сада одузму ако су већ толико луди да га више не смеју носити. Да, запослиће хиљаду и више полицајаца и сви наши проблеми ће бити решени, јер нећемо имати храбрости да будемо луди. Не да смо луди, већ смо и плашљивци је порука народу, а како ће реаговати појединци који се са тим не слажу остаје да се види, вероватно у црној хроници.

Стереотипи, предрасуде и злурадост

У данима највеће жалости медији и друштвене мреже, чији садржај сами креирамо, дају највећи простор оним појединцима који услед недостатка тачних информација имају смелости да празнослове само са позиције предрасуда.  Остаје утисак да  опет ништа нисмо научили. Никога није срамота што би трагедју да искористе за промоцију свог приватног система вредности,  па  у еклатантном примеру имамо  државног функционера који за појаву масовних злочина окривљује увођење верске наставе.

Пораз заједнице

Где индивидуализам тријумфује  само је одговорност колективна. Када је Достојкевски закључио да смо сви за све криви, никако није имао на уму релативизацију исте, већ се подразумева да казнена политика треба да остане спрам личне позиције- неком придика, неком оставка, а неком робија.  Можда чак и смртна казна, коју је председник понудио народу да му подиђе, ал га је влада одбила јер није у скаду са доктрином земаља у заједници којој ми не припадамо.

Read More

Jutarnji dnevnik sa kraljem

- Vaše veličanstvo, ovo je ljubilarno hiljadito izdanje jutarnjeg dnevnika  sa Vama uživo!

- Da, mi smo prva dinastija na svetu koja je uvela ovakava redovna obraćenja svojim podanicima, koje ja ne volim tako da zovem, ali  je  skladu sa obavezujućim rojalističkim protokolima kojih se po ustavu moram pridržavati. Imajući u vidu i druga dva dnevna izdanja ovo je 6000 sati programa, koji je prema mojim podacima najgledaniji u nas.

- Tako je, gledanost obara sve rekorde. Trenitno nas ne gleda svega hiljadu dvesta četrdeset i četri pojedinca čija imena i adrese možete ispratiti na dnu ekrana.

- Zamolio bih komšije i rodbinu da proveri šta je sa tim ljudima, nadam se da im se ništa strašno nije desilo. Naravno, očekujemo da dobijemo najlepše moguće informacije o njima  i da je razlog njihovog odsutva opravdan, jer ne bih da neko pomisli da postoji obaveza po tom pitanju.

- Kako bi ste ocenili sveukupnu situaciju u našem kraljevstu?

- Imajući u vidu u kakvom su nas stanju republikacni doveli sitaucija je takva da sa ponosom mogu da kažem da nikada u našoj istoriji  nismo bolje stajali. Učinićemo sve da ne budemo kao ovi pre nas i već preuzimamo korake za obuku  javnog nastupa naših iskusnih kadrova. Ovog puta bih se još jednom zahvalio  Pokretu za osnivanje kraljevine na ideji kako da izađemo na crtu ustavnom izazovu i pravnom vakumu po kome nije bila dozvoljena kandiatura na mesto predsednika, a Vi dobro znate da ja ustav nikada ne bih pogazio.

- Odnosi sa susedima?

- Pre svega zahvalio bih se našim južnim susedima što su nam pomogli da rešimo vekovni problem sa Albancima. Od trenutka kada se Bugarska dobrovoljn ponudila da bude tampon zona sa zonom bezbednosti mi više nemamo dodira, pa ni problema sa Albancima. Podsetio bih da sam se u tim pregovorima  hrabro insistirao da se zaduženja za troškove pruge Beogrd-Niš prebace na njih u onom delu u kome se ta infrastruktura sada nalazi na njihovoj teritoriji. To su naše crvene linije od kojih nikada nećemo odusati.

-Pre toga pregovarački tim  je mudrom politikom doveo  albanskog premijera u neizlazan položaj!

- Jeste, uspeli smo da kao narod održimo datu reč i  da nikada ne priznamo Kosovo i da pri tom ta takozvana država nikada nje ni postala član Ujednjenih nacija. Narod je znao da prepozna benefite inicijative u okviru Otvorenog Balkan kada smo prinudili albanske vlasti da vekovne sporne teritorije prisajedini, pa smo ih tako doveli u sitauciju da se oni sada bore sa separatističkim težnjama na severu Albanije.

- Kako bi ste ocenili odnose sa našim severnim susedom?

- Od kako su Vojvođani odbili da nam šalju žito po povlašćenim canama uveli smo niz recipročnih mera. Ovog puta obećavam da će naš BDP u roku od godinu, najviše dve, biti veći od njihovog. Što se tiče prosečne zarade tu kasnimo samo par mesci iza njih i garantujem da ćemo uspeti da ispunimo zadatato obećanje od milion eura minimalne zarade do kraja godine.

- Kako bi ste na unutrašnjem planu ocenili tenzije između dva suprostavljena politička bloka?

- To je više unutra-stranačko pitanje i treba da ostane u okvirima pobedničke koalicije. Lično, imam puno razumvanje za frakciju okupljenu oko domaće Pink franšize. Oni u najvećem procentu  učestvuju u punjenju budžeta, a naročito kada je prestonička skuština izglasala zakon da ceo grad postane jedna  realiti zona. Prihodi od takse za izuzeće spavaćih soba iz onlajn sadržaja su jedno vreme bili iznad svakog očekivanja. Sada kada smo uveli povlastice na kupovinu audio-video opreme za nadzor, a i Pink medija je građanima/učesnicima omogućila isplatu za svoje usluge instaliranja u više rata imamo porast prihoda po osnovu  i te budžetne stavke.  Takodje, zakup za pravo na korišćenje brenda Rozegrad na sto godina nam je omogućio znatne investicije u obrazovanje novih lidera.

- Kako bi ste ocenili rad druge frakcije - Eurosong nema alterantivu?

- Ja sam jako zahvalan našim zapadnim partnerima što su nam omogućili potpunu integraciju i usklađivanje sa Eurosong standardima i to vidno podiže kvalitet domaćih nosača zvukova. Od kada smo zatvorili sva notna poglavlja i violinske klastere gotovo svake godine se po svaku cenu  plasiramo u finalno veče, što nas zaista čini jednom ponosnom nacijom.

- Kako bi ste ocenili inicijativu navijača okupljenih u  mesne fan zajednica Zemuna da se prisajedine sa Hrvatskom?

- Hrvati ove godine imaju više šanse da se plasiraju u finalno veče i to treba razumeti. Ako u nekim od sledećih godina naši muzički pregaoci budu napravili veći hit mi uvek Zemunce možemo da vratimo pod naše okrilje, a do tada ćemo sve raditi da podignemo kvalitet  muzičkog obrazovanja. Ostao je taj istočnjački melos u nas, koga se moramo ratosiljati ako mislimo da imamo naprednu produkciju. Mi mora da se uzignemo iznad tog metaliteta rozegradskog pašaluka kako nas neretko oslovljavaju.

- Pomenuli ste obrazovanje.

- Da. Posebno sam ponosan na akademiju mladih prinčeva, ali ovog puta moram istaći inicijativu jednog našeg vrtića Cvetak zanovetak koji su se ove godine dosetili da prave kasting za direktan upis na Svenarodnu Akedemiju Starleta gde su kotizacje za učešće u žiriju dostigle basnoslovne sume. Ovog puta bih se zahvalio i NVO sektoru koje su uzele učešće kojim su nesebično punili naš budžet.

- Kako bi ste prokomentalisali protest tradicionalnista u Čačku?

- Nedopustiva je  i nazadna incijativa tradicionalnog gej pokret Čačka da se ostalim rodovima zabrani pravo na sklapanje brakova. Pozivaju se na zakon o zaštiti patenata i naš pravni tim će taj problem rešiti u najkraćem mogućem roku. No, pomenio bih svetlii primer  upravo jednog čačanskog sela koje je postalo prvo ruralno džender frendli područje. Pokušaćemo da ga zajedno sa Dupeljevom kod Vranja upišemo u UNESKO listu svetske baštine. Ovde bih posebno ukazao na odličnu saradnju sa mitropolijom Napredno moravskom i zahvalio bih se mitropolitu Kardinaloviću na iskazanoj ljubavi i punom razumevanju za naše stado!

-Koko bi ste ocenili rad uprava u sportsko-kladioničarskim savezima?

-Kvote da klađenje postane olimpijski sport se svakim danom smanjuju što znači da nas se povećavaju šanse da osvojimo najviše medalja na jednoj olimpijadi.

- Ovo nas dovodi do prvog bloka sa rekalama.  Kralju koje su vaše usmene i  obavezujuće  preporuke za proizvode koje ćemo danas komzumirati?

( Ovaj deo intervjua podleže  zakonu o zaštiti koučinga i možete ga naći na ovlašćenom kraljevom sajtu uz pravo na akcijske popuste.)

Upravo saznajemo da su stanovnici Sofije i Zagreba masovno i izašli na ulice i sa cvećem dočekali ruske tenkove!

- Takvo ponašanje je nedopustivno, nazadno i suviše tradicionalno!

- Ovde prekidamo redovno obraćanje i molimo vas prebacite se na drugi kanal gde je upravo počelo vanredno obraćanje kralja!

PS-Disclaimer

- sadržaj ovog teksta nema nikakve veze sa Karađorđevićima, Obrenovićima i Petrovićima, kao ni sa Brozovima, Stambolićima i Miloševićima. Svako dovođenje u vezu sa bilo kojim drugim dinastijama radite na sopstvenu odgovornost

- zabranjena je distribucija ovog sadržaja licima na vlasti jer sadrži insinuacija čija bukvalna primena može dovesti do odgovrnosti i samog autora koji bi da ostane anoniman u strahu od istih.

Latinko Vizoinarević

Read More

Екстелигенција (Extelligence)

Мој први сусрет са вештачком интелигенцијом је био пре више од двадесетак година на шалтеру пореске управе где су ме убеђивали да је  превисоко задужење на мом салду разултат рада рачунара и да ту нема грешке,  а и да је има не може се исправити. Помислио сам да су нестручни, мало касније да не желе да раде туђи део посла, па онда да не желе да се мешају у свој  посао  и тим редом стигао до коначног закључка да су чиновници јавних служби били први промотери вештачке интелигенције. Тј. њихова интелигенција је била толико неприродна да нису хтели да преузму никакву одговорност. Одмах се уочио образац да да ће AI  неком бити мајка, а некоме маћеха.

Оволико стечено искуство сам искористио пре неки дан када сам добио обавештење од банке да ће у процесу интеграције софтвер за електронско банкарство бити замењан. Као и сваки искусни програмер прво сам отишао у банку да ми одштампају црно на бело моја салда и наравно ставе печат и потпис. Замена софтвера је прошла уобичајено добро- готово сви багови  су били на моју штету. Ону једну грешку која је била у моју корист нисам пријавио јер сам  толико интелигентан да очекујем да располажу са горе споменутом вештачком интелигенцијом која ће то уочити. Како се испоставило да камату на штедњу  обрачунавају тридесетак пута више од уговорене ево ме размишљам да ли је та појава масовна па ће банка банкротирати, или нас има мало срећника и нисмо довоњно репрезентни да нас машине уоче. Наравно, низак ниво моје социјалне интелигенције ме није спречио да ово напишем, што је уједно и одрицање од одговорности.

У вези вештачке интелигенције једино што желим је да оспорим је њен назив јер је лако доказиво да појам вештачки и појам интелигенција не могу да заједно имају смислено значење. Наиме, ентимолошки гледано интелигенција је способност избора између више опција, а како свака одлука иде са преузимањем одговорности то никако не сме да буде у споју са вештачким ентитетима који су лишени субјективитета. Машине још увек немају ни моралне норме, а ни правну одговорност.

Ових дана смо сведоци жестоке кампање која се води у корист појединих производа вештачке интелигенције. Сви сада причају о софтеву који је способан да врло смислено одговара. Вест је толико сензационалистичка да се веома лако пренабегава чињеница да је преко 95% одговора у домену fantasy како се комерцијлано називају несмислени и нетачни одговори. Интернетом је прозујала вест* да је новинар Њујорк тајмса у контакту са вештачком интелигенцијом имао застрашујући разговор после кога није могао да спава, а планета занемела. Иди бегај. Мора се признати одличан маркетинг и за новинара жељног сензација и за ChatGPT i za Bing претраживач који и ако је приказан у застрашујућем светлу добија феноменалну промоцију у делу тржишта где се налазе ИТ сетери који га никада нису волели.  Нема овде места никаквим теоријама завера нити говорим да је разговор лажиран, већ је само очигледно да је новинар имао или одличне инсајдерске информације или по прерачунима саме вештачке интелигенције невероватну срећу. Мислим да би и сам софтвер који је овде промовисан на питање да ли после овог текста Њујорк тајмс можемо сматрати жутом штампом одговорио потврдно (ако имало мозга има).

Након пар дана ове кампање једна ИТ компанија губи стотине милијарди долара вредности , а другој драстично скаче цена. Очито је огроман новац у питању, јер само један од софтвера има инвестицију од близу сто милијарди долара. Одатле и потиче критички став да постоји оправдана сумња да ће толика количина новца драстично утицати на правац развоја ових технологија, а самим тим и истине у смислу одабраног одговора. Оно што за сада знамо је да концепт развоја ових производа зависи од интелигенције пројектанта, програмера и тестера, да систем располаже алгоритмима који ће му помоћи да сам учи, да већ постоји јавно доступна толика количина дигиталних података да ови системи већ сада  могу да имају велика искустава, да постоје ИТ ескперти и статистичке методе које ће их обогатити високо прецизним предвиђањима и оптималним могућностима; Знамо да постоје начини да се чак и апстрактна знања систематизују, категотизују у доведу у релације са контекстима у којима има смисла да се алгоритамски може генерисати одговор и комуникација која може бити од користи. Такође, знамо да је број комбинација таквих неуронских система где се минимална јединица информације ставља у одност са свим могући варијантам толико велики да не може бити надгледан од стране људи и ту лежи бојазан да ће одговорност бити релативизована. Имајући у виду о развој blockchain технологија које имају способност да изместе и успоставе ауторитет поставља се питање да ли ће вештачка интелигенција послужити корпорацијама да се лише правне и моралне одговорности у случајевима где се вештачкој интелигенцији превише дозволило. 

За крај бих изнео пример у дијагностоци обољења код деца где је једна регионална компанија разивла софтвер којим се уз помоћ камере са обичног мобилног апарата, а на основу покрета бебе врло прецизно могу дијагностификовати опасне и тешко уочљиве болести. То је одличан и племенит пример употребе вештачке интелигенције, али само у делу који лекарима помаже да донесе одлуки и преузму одоговорност јер нико не би волео да се деси да хирушки инструменти обогаћени вештачком интелигенцијом аутоматски дођу и оперишу бебу. Овде је просто одредити границу вештачке интелигенције, међутим у многим системима није и може нам се лако десити да релативизујемо одговорност, самим тим и правне норме и зађемо у анархију. Ако би још и та анархија била контролисана вештачком интелигенцијом већ улазимо у домен научне фантастике и оправданих страхова од сценарија из истих.

Да закључим - у вештачкој инетелигенцији нема интелигенције сем оне природне и једино што  је могуће је да  се унапреде машине и њихова искуства, да брже и прецизније процесирају податке и уче тако што ће прикупљати дигиталне податке и кориговати своје алгоритме одлучивања на основу нових сазнања. Овде не желим да покрећем тему комерцијализације изобра у корист онога ко понуди више новца већ само да кажем да сам врло отворен за могућност промене оволико критичког става када вештачка интелигенција погоди бројеве следећег извлачења лото-а или барем предвиди све резултате лиге шампиона. 

PS

Осим скромног покушаја да уведем нови термин  из наслова овог текста понудио бих у апстрактном домену  једно искуство везано проналажење лека против ћелавости. У случају покретања те теме софтвер треба да понуди одоговор да ћелавост није болест и не мора да се лечи, а да су је ту сврставају они који желе да вам продају неуспешне третмане и да управо они својим кампањама највише доприносе да се осећате болесни само зато што сте ћелави.

PS(PS)

У међувренену сам обавештен да је ћелавост стварно уврштена у болест према међународној класификацији. Они склони заверама би рекли да је Светска Здравствена Организација већ запоседнута вештачком интелигенцијом!

* https://nova.rs/it/zastrasujuci-razgovor-novinara-njujork-tajmsa-i-vestacke-inteligencije-posle-kog-novinar-nije-mogao-da-spava-a-planeta-je-doslovno-zanemela/

Read More

Glovo доба

Оног тренутка када је са наших улица протеран и последњи потрчко, тј кад је тај исти курир на бицикли брендиран са глобално препознатњивим логоом, колонијални механизам се уздигао на још виши ниво. Компрандорском духу је припрећено јасном поруком да има право бити потрчко али само ако га способнији организују. Тако смо лишени могућности да и послушничке послове сами обавимо.

Овај поданички менталитет  је инсталиран на свим нивоима до тог нивоа да смо у свим областима живота постали само лоша копија. Оригиналне и аутентичене идеје су на самом старту елиминисане ставом да се у јавном простору могу рабити само окупациони модели. Идолопоклоништво је запечаћено дозволама за  само оперативне  и радно интезивне позиције. Наравно, хегемон је у стању да препозна  таленте и по том основу онима најбољима из раје су дозвољене све технократске функције.  Немогуће је видети успешног урођеника на друштвено одговорним и интелектулано захтевним позицијама. Како је наша култура на нижем ступњу развоја немогуће се остварити и у политичким,  социјалним и другим друштвенокорисним каријерама, а духовне врлине су већ одавно демоде. Једино је спорт изузетак, јер је он већ одавно глобалан, али само ако није репрезентативни. Тако ћемо највише времена улагати за стицање технокатских и спортских вештина, док једину шансу има пар појединачних спортиста који су сачували нешто аутотентично што им даје предност на терану у односу на корпоративну масу.

Имајући све ово у виду највећи изазов у престојећем периоду ће имати они поданици који су се већ инкорпорилали у водеће токове. Како ће им каријерне позиције јасно лимитиране једино што могу је да се љуте на оне који нису желели или могли да се  остваре у новим временима и почеће прозивке по том основу. Те прозивке ће полако прерасти у сукобе јер идоли губе своје моћи са поразима, било да су она на ратиштима, или валутна, или енергетска, или повезана са падом куповне моћи. Зато ће ти и такви моћници  поробљенима понудити два излаза. Први је да заведу бруталну  диктатуру без рукавица, а други је да њихови поклоници сами пристану на понижење и одрекну се могућности да поседују сопствену личност, идентитет, став и уверење. 

У нашем случају ће бити постављена огољена понуда - или да се одрекнемо свог заветног идентитета у корист страних инвестиција, или ће се прећи на завртање руку.  Они који су већ пристали на подређен положај ће имати јасан избор у корист фондова и грантова, а остаје питање колико је остатак спреман и способан. Но, у сваком слуачају тај избор је личан и нема оправдања да је тамо неко други издао, продао и потписао. Свакако, онима на власти ће моралну одговорност покушати да пребаце на безличне масе  ставом да су се сами у својим главама  договорили да им је тако лакше, али без икаве могућности  формалног и правног избора који би могао да се отргне медијској контроли.

Read More

Грађанска непослушност подстанара

Криза становања у  неким градовима Србије  постаје финансијски спектакуларан феномен и добија врло драматичну грађанску одредницу, која  још увек није ратна.  Како право на становање још увек спада у категорију минимума грађанског достојанства, а раст цена некретнина и кирија није у сразмери са растом прихода то ће врло брзо кулминирати. Један од начина да се избегну сукоби је да се средине оптерећене високим ценама становања растерете притиска сиротиње. То се може извести или руралном политиком, или политиком пореза, или принудним расељавањем, или промоцијом емигрирања. Наша држава има доказане успехе   само у овој последњој варијанти. Међутим, како  и имаграционе земље имају сличне демографске проблеме поставља се питање како да се избегну масовне манифестије сиротиње неспособне да себи приушти место становања. Лако се може  десити да се у случају изнудице подстанари солидарно удруже. Као знак упозорења могу да се договоре да  не  плаћају кирије док се не регулише правни статус подстанара и не донесу закони који штите минимум људских права. У случају да станодавац примени силу биће у ситуацији да се одлуче на одговор уз помоћ правног лека, или на  одговор истом мером. По вољи и чему су склонији.  Могући корак је да траже од државе потврду да су станодавци уназад  редовно измиривали порезе на приходе од станарина и да ће они своје обавезе наставити да извршавају тек када се регулишу потраживања државе. 

Ово би свакако довело до још једне неправде, било би и екцеса са вероватно трагичним исходима, па би у том смислу унапред требало тражити асистенцију државних органа како би држава преузема на себе одговорност, а да ти синдикати подстанара  не буду оптужени за очекивано жесток одговор власника некретнина, кој би имали потпуно право да заштите сопствену својину од узурпатора. Требало би држави дати могућност да организује прикупљање доказа у ком периоду су станови били изнајмљивани и да припреми стандарде и законе за плаћање пореза уназад по том основу. Како се цена кирије не би оптеретила тим новим порезима у будућности требало би увести субвенције на издавање станова које би се прикупиле из жестоког опорезивања неиздатих  некретнина, а по основу власништва на некретнину у којој власник некретнине не живи.

Све остало ће бити кап у чаши ионако великих  неједнакост у којој ће разлика између оне породице која има вишка стан и оне којиј исти треба бити  неколико плата подстанара што је и логичко неизводљиво.

Read More

Болиди на улицама Београда

Збиром несрећих оклности на телевизору ми се затекоше вести  Euronews канала. Спикер на чистом српском рече -данас смо у Београду могли да видимо не један, него два болида. Остадох у чуду таман толико да док сам се визуелно орјентисао на екерану су већ били приказани полицајац и делимично обучен човек који је поносно показивао делове обнажене задњице. Била је у питању поворка за коју сам тек касније од министра сазнао  да  су их припадници унутрашњих послова спроводили на журку. Завршен цитат.  Када смо већ код спровода и поворке на Tviter-у сам  мало пре тога добио поруку писану на чистом српском језику - Да је краљица преминула који дан касније гарантовано би данас била сахрана у Београду. Алудирало се на велики број догаћаја заказаних у нашој престоници. Када смо већ код задњице остало је још само да нам министар објави победу да смо уместо столоце у Уједињеним нацијама  Косову дали хоклицу.

То би у суштини био цео садржај једног обичног дана, једна обична прича о краљици и задњици,  да на Viber-у нисам добио поруку писану ћирилицом где стоји - Ми смо пре првог св. рата одбили ултиматум Аустроугарске у коме је тражено да њихова полиција испитује случај убиства престолонаследника, а данас амбасадори западних земаља кажу биће шетња шта нас брига за ваше одлуке МУП- а и суда.

После овог шока са горе споменутим болидима и амбасадорима буквално сaм затрпан порукама на SnapChat-у, FaceBook-у, Linkedin-у, Skyp-у Messanger-у,Telegram-у, Temas-у, Zoom-у. Једино се Банка није огласила, а Strava је одувек и била само за саобраћајно ограничене бициклисте. Смисао поруке је био исти, а у којој се тврди да је СПЦ издала, да је  јерархија поткупљена и да смо ми литијаши у ствари изманипулисани / Вучићеви људи.

То ни мало није било увредљиво за моју редовно компромитовану социјалну интелгенцију, али из елементрне гордости сам се осетио довољно увређеним да у афекту одговорим повишеним тоном. Садржај те поруке ћу сада оставит на blogger-у.

Прозивке на рачун литија ми тешко падају, ма колико да су тачне, јер ја нисам био на тв хепенингу који се прати из фотеље како би публика плаћеним гласањем стекла право на коментар. Рецимо и да сам изманипулисан, не би ми било први пут,  ал` знам какве су ми мисли и какво ми је срце.  Ми управо имамо свештенство какво смо га и заслижили јер смо толико неспособни да нам требају изговори да је тамо неко други увек крив. Питам се колико би коментатора дошло и у случају да је Патријарх позвао. Ево, ја бих, а нисам сигуран у једног који прозива СПЦ.

То ме подсети на мој вид притиска које редовно вршим на свештенство. Елем, сваке недеље одем у Цркву да чујем благу реч и понудим своју најбољу верзију, нисам једини, но очито нисмо достигли критичну масу. Ако нема ко други, ево ја бих позвао све забринуте  родитеље, учитеље, ученике, пензионере, раднике, програмере, предузетнике, занатлије, докторе и остале који имају снаге, времена, воље или барем интереса да вршимо константни притисак на свештенство да нас поведе.  Да нам наложи покајнички пост, да се одрекенмо прекомерног и будемо милостиви једни према другим ма какве нас муке прогањале. Да питамо свештенике да ли је тачно да сиротињи скупо наплаћују обреде,  да их питамо за возни парк и понудимо да свако од нас који имају скупљи  аутомобил од њих (наших будућих предводника), да исте поклонимо сиромашним суграђанима (као очито најпоштенијим).

Онда када Патијарх буде присиљен да нас позове на причешће бићемо благословени да устанемо у одбрану сваког нашег заједничара који је прогоњен,  и затражимо балгослов  за система вредности достојног човека. До тада остаје да налазимо изговоре и таман били у праву неће нам бити од користи.

Овај дан ћу памтити по томе да сам спознао са коликим бројем  апликација и канала комуникација располажем, па се бојим да ли  ћу и сам имати довољно времена да спроведем у дело ову  моју замисао.

Read More

Полуистинита прича полувакцинисаног аутора

Истина је једна једина, неумољива и безусловна. Све отало је лаж, којој је све могуће сем да буде тачна. Онај ко износи истину мора бити  храбар јер треба  да се све време држи само једне варијанте, док онај кој је склон лажима има бесконачне могућности. Страшљивцу је одувек све било дозвољено нарочито ако је полуискрен. 

У математици се лаж представља  нулом због потреба логичких операција како би могла  у коњукцији да потпуно поништи истину. Тиме полуистине постају логички немогуће. Међутим, због хигијене свести и потребе да је редовно испирамо доживљавамо их сасвим прихватљивим, па и пожељним. Нарочито када смо у потреби за јурењем каријере, клијената, објекта пожуде, политичке фунције или било какве друге публике. Некада се то зове компромис,  или реторичко умеће, некада толеранција или просто социјална интелигенција. Одомаћио се се и појам сналажљив.

У народном предању полуистна је изобличена чувеном питалицом - Ћери, јеси ли ти трудна, или ниси!? У традиционалном окружењу није постојала полутрудна девојка, па ни полу-друго (једно и по) стање. Оригинално је ова колективна мудрост оспоравала  и сам контекст остајања девојке у другом стању. Сада су друга времена и то се више не узима у обзир већ полако улазимо у домен могућности где потврдан одговор на ово питање постаје прихватњив  и у случају да је  син у питању. Логички посматрано сасвим је могуће да је и мушко остао у другом стању јер се у тренутку самог чина осећао као женско. Прецизније, према законима из прихваћене агенде није ни морао да се осећа као женско да би остао у другом стању. У складу са најмодернијим законима сасвим је могуће да је полагање семена извршила нека жена, или пак више њих истовремено. Што би жене пристајале на овакву дисфункцију свога тела, ако је ваћ законом дозвољено, а и када већ мушкарац може да буде бременит?  Ако сте затечени успесима наше цивилизације то је само зато што сте застарели модел човека који су своје образовање стицао пре најновијих достигнућа у законодавству.

У многим областима живота смо се већ саживели са полуинфорамцијама. Полусвет се полусаживео. Узмимо, на пример појам половног аутомбила. Сам тај тренутак робноновчане размене чини стање аутомобила спроним  је продавац задовољан што је продао нешто старо, а купац срећан што је себи купио нешто ново. У том прелазу из полустарог у полуново најбоље се сналазе мешетри,  хипнотизери, факири и остали трговци појмовима. Нешто као када познати светски бренд своје женске потрошаче убеди да су јединствене и непоновљиве само зато што купују њихов призвод намењен за потребе милијарди жена. Међутим, држава не познаје појам половног аутомобила већ ће у промет пустити само оне које испуњавају техичке предуслове. Аутомобил мора бити редовно контролисан на техничком прегледу. У том смислу постоји бојазан да ће и у случају компликованих полних појмова држава интервенисати обавезним техничким прегедом хромозома. Лепо одеш на канал код матичара и у присутву камере и два службена сведока ти одреде спол и миран си годину дана. Нема лажи, нема преваре, нарочито ако су сведоци овлашћена лица са лиценцом јер овако, без тих мера, може да се деси да две особе истог пола склопе брак, у ком случају држава нема механизам да провери функционалност брачне заједнице. 

Ови полу-појпојмови су познати још из митолошких времена које нас  упозанје са полубожанствима, али и бићима како што су кентаури или минотаури. Док је порекло полу-коња непознато, за полу-бика се сасвим поуздано знамо како је настао. Његова мајка Пасифија је имало толику пожуду да је се радо маскирала у краву како би је бик оплодио. После иде она прича о лавиринту и жртвовању таквим бићима која се по правилу хрене обичним људима. Дакле, још нисмо достигли ниво закона из митолошких врмена, али се већ сада сасвим легитмно може поставити питање  права и поноса оних који имају зоофилске склоности.

У случају да закажу државне институције онда настају проблеми јер ако сваки поједниц добије толику слободу да сам одлучује држава се са разлогом запитати о смислу свог постојања. Тамо где је држава и смисао ту су обавезно полиција и тоталитаризам. Потоје јасни механизми који управњају пожељним обрасцима понашања, што је несумљиво нарочито у време пандемија и других оптих појава. Одлука о вакацинацији није обавезујућа, ал` је потуно подразумевајућа логична и нејасна, а једини проблем праве људи који себе прогласе некомпетентним за настали проблем. У тим околностима се препустиш ставу оних компетентних, а око они шаљу нејасне и подељене поруке једину шансу имамо ми који одговорност пребаце на виши, душевни и духовни ниво. Стих "Блажени ништи духом"  добија свој пун смисао . У том стању смиреноумља може се донети одлука да се не доноси одлука. Касније, под притисцима треба заузети чврсти став да се не заузима никакв став. Ако и има релативизације то се односи на немоћ ума и сазнања. Проблем може једино настати онима који су браку, ако она друга половина те заједнице донесе одлуку да се вакцинише и тада се добија статус полувакцинисаног бића. Тј, погрешили сте  ма шта се испостави као исправно.

Да би здравствене инстуције избегле ове проблеме са ауторитетом и неповерењем по питању половичности и полова потребно је да чврсто бране своја право на стручну дијагнозу. На пример, по важећој међународној класификацији болести ( 10. ревизија) под ознаком Ф-64 и даље стоји дијагонза поремећај полног идентитета.  У том смисли или треба ово изменити или свако ко подстиче ову дијагонзе се може третирати као опасност од ширења пандемије. Поучен искуством из доба Короне  никада себи не бих дозволио да се мешам у туђи ондос према сопственом телу, али бих упозорио на непримереност одржавања парада по питању мањинских заједница све док наша већинска заједница на Косову и Метохији нема услове да се избори за своја права из корпуса основних људских слобода,  поседовање личних документа и својине. У том смислу подржао бих сваку параду поноса у престоници своје државе када се било која мањинска заједница истовремено и борила за права обесправљених на територији Косова и Метохије, а и уже Србије. Када би пропадници геј популације ове године у Приштини, а догодине у Призрену у својој борби за уставна права изашла са транспарентима да је Косово срце Србије следећих година бих и ја радо шетао са њима. Како би само разне десничарске организације које и не смеју ни да уђу на територију под управом НАТО пакта биле смешне и јадне и ето мира у заједничкој кући. Поштено би било да и припаднике геј полупације са Косова зовнемо у госте и саслушамо њихове проблеме и изађемо са решењем које подразумева инсталцију њихових права и наших институција на спорној територији. На крају крајеви има припадника разних провицијенција  који  нехигијенски користе органе варења у полне сврхе и то не сме да послужи као било каква дисквалификација.

У спрском језику реч пол је повезан са појмом половине, једнаке половине, тако да није у духу језика да се корити за  џендерске припадности којих тренутно има осамдесет. Тих осамдесет половина је опет по математици целих четрдесет, а то је већ цела легија. Недостаје само још Алибаба да их нека будала назове и разбојницима. 

Оно што је у овом тренутку најопасније је могућност науке да инжињерским методама интервенише у генетици. Остаје ми потуно немогуће да обрадим инфорамције које се истовремено пласирају, а по којима смо са једне стране неспособни да правимо струју, храну, пријатељске  односе, а са друге способни да интервенишемо над генима. Цивилизација која трага за био-инжињерском бесмртношћу, а да при томе не може да обезбеди храну и енергију је у несумљивом проблему сем ако је бесмртност унапред резервисана и ограничена, а сама земља постаје рај за законом ограничену бесконачност.

Disclaimer

Ова прича није намењена полуинтелектулацима јер подразумева поседовање елементарног нивоа здраве логике и у том смислу  се ограђујем од сваког непримереног и сваког другог тумачења које није у складу са важећим законима Републике Србије.

Read More