Ако желите да будети успешни на друштвеним мрежама поставите неко питање где ће свако створити утисак да је његов одговор битан. У време свеопштег успеха одговори наравно нису битни, а ни питања.
Ево пар предлога за питања:
Да ли слажете да рокерима треба забранити да ђипају уз народњаке и да ли је је Тома Здравковић легитимна дефиниција компромиса?
Како то да Вук Драшковић јавно ради за власт и да ли му кум тајно то исто ради, а кумовог кума његов кум избацио из власти, а оставио у странци?
Када су елитни комунисти постали капиталистичка елита?
Што демократски запад подржава диктатора који се хвали да сарађује са истоком коме су ови увели санкције за које се испртавило да су им ојачале привреду?
Колики је финасијски ефекат екстремног десничара када се на сав глас хвали својим патритозмом изношећи своју понуду за свој трансфер на још екстремнију левицу?
Да ји је помињање вакцина најбољи начин да привучеш коментаре на свом посту и постанеш сензација или је то једноставно најбржи начин да наљутиш све око себе?
Ево пар предлога за одговоре:
Ко није у потуности овладао материјом треба да избегавати изајшњавање по питању вакцинације, али мора бити потуно спреман да га било ко због тог неодређеног става казни. Ако већ мора да се изјасните треба избегавати било какав покушај да се буде духовит, јер су до сада већ сви имали трагична искуства из прве руке. Свако ко је заузео чврсти став по питању вакцинације је заузео позицију религиозног фанатика и за очекивати је да ће да аванзује до нивоа терористе спремног да обуче прслук са динамитом сопствених уверења. Сви смо се тако нашли у ситуацији ишчекивања дужине најкраћег фитиља. Са друге стране, онај ко нема став је љига и као тако неспособан не заслужује било какву пажњу.
У том смислу је потпуно небитно који је мој приватни став по питању вакцинације, па ћу га у духу времена у коме живимо овде и јавно презентовати. Ја сам међу првима донео одлуку да се вакцинишем. Док се вакцина није појавила ишло ми је добро са тим ставом и тако би и остало да се није појавила могућност избора и подразумевање јавности да самостално треба да одлучим. То је била тек прва нејасноћа, испоставило се једна од лакших. Пошто је питање озбиљно нисам хтео да се информишем из медија за које знам да су већ преносиле нетачне инфорамције. Угасио сам све домаће медије, друштвене мреже и глобалне канале комуникација. Значи, изоловао се, такозвани добровољни карантин. Консултовао се са експертима медицине које лично позанјем. Неки су били за изричито за једну вакцину, неки за другу, неки за било коју, а неки ни за једну. У недостатку осталих ставова остао сам неодлучан и решио да сачекам званичан став. Чекајући га имунизовао сам се и то на најтежи могући начин, презнојавајући се у сосптвеној муци и трпећи последице приватне неодлучности. Имао сам срећу да преживим и несрећу да морам опет о томе да размишњам. У недостатку корисних информација пао сам у депресију и како бих се излечио од исте узео сам да напорно радим, јер рад ослобађа. Успео сам да направим нешто што су стручњаци из моје области тврдили да је немогуће, а и поред тога што успешно функционише, већина је остала при свом почетном ставу. Ово звучи скроз у складу са процесом имунизације. Од даноноћног рада укочио ми се горњи део кичме тако да сам сада комплетирао цела леђа.
Рад ослобађа, ал само оне који имају јака леђа, остали нек се држе философије и тендера.
Морао сам да укључим медије. На њима стари ликови са неким новим ставовима. Једногласје и једних и другог медија. Међутим, тек сада нисам у стању да разумем поруку. Кажу да је вакцинација обавезна, но да свако има право да о свом здрављу одлучи шта хоће, али ако искористи то право онда га треба изопштити и казнити. Тако и треба када даш свакој фукари да води државу и јавно здравље. Ајде полако, узми ваздух, не може мене збуњивати то што и Курир и Ало и Информер и Н1 пишу исто. Све сам их редовно хватао у лажи али упркос и унаточ њима ћу размислити својом главом. Што се тиче тоерија завере ја сама најближи одлуци да лансирам неку своју, нпр. да приватни пензиони фондови промовишу антивкасере, а ваксери су већ ионако фанатично приступили промоцији својих личних убеђења да нема потребе нико да их финасира.
Послушах говор председнице владе где образлаже увођење обавезне вакцине након 22 часа. Напокон неко нормалан! Ако је вирус толико опасан као што се тврди треба увести обавезну вакцинацију и потуни карантин, па ко шта има против нек изађе на улицу и протест или оружана побуна, смена власти револуцијом, јер ово онлајн смарање стварно постје и кобно и смешно. Тише бре, ништа је не разумем. Премијерка није изашла ни са једним званичним податком и истраживањем, већ је `ладно рекла да постоје сведочанства неких људи који тврде да је преко 90% са тешком сликом невакцинисано. Спрдња са инстутуцијама са фаталним исходом. Не мислим да нешто крију већ су просто традиционално безобзирни и свој став прилагођавају бирачком телу, а како је исто слуђено онда и став треба да буде такав, јер је таквима и намењен, а остали су небитни. Ко је рекао нормалан?
Пусти ове професионалне преваранте, шта каже струка? Има ли игде икога доктора који је нешто ново научио и променио став или су сви и даље на истим позицијама као и када је вирус био тотално непознат. Докторка Даница Грујичић је изгледа променила став и вакцинисала се. Ја сам сада најближи одлуци да се вакцинишем домаћом вакцином за коју постоје домаћи стручњаци који су одобрили све потребне домаће сертификате. Потпуно разумем и њену досадашњу неодлучност и противљење. Да чујем образложење- "Вакцинишите се да се не би понижавали кадa вас легитимишу за сертификат!" Оно који буду путовали на запад мораће се и даље понижавати јер тамо није призната домаћа вакцина. А видим да је једни прозивају што се није раније вакцинисала, а други што се уопте вакцинисала па је врло вероватно у праву, иако немамо доказе.
Што се тиче јавних личности и њихових ставова мислим да су потуно небитни. Још од како сам чуо Фахрету Живојиновић да на националним фрекванцијама даје савете о смилу живота то ми је више за комедију него са епидемију. Чак и у случају врхунских спортиста као што је Ђоковић који ће због те своје одлуке трпети велики фенисијске губитке ти ставови свако остају личне природе, па таман се не свиђали онима који их прате на друштвеним мрежама, који су тек толико небитни да имају право да кажу шта им год падне на памет.
У недостатку домаћих података прочитоа сам извештај из Уједињеног Краљевства COVID-19 vaccine surveillance report Week 41 . Професионално одрађен и пун битних и прецизних статистичких података. Проблем је што се у њиховим медијима и на глобалним друштвеним мрежама може наћи сасвим супротна тумачења истих података. Мање-више сва та тумачења су тачна али су представљена навијачки и сензационалистички тако да од корисног материјала преве огромну штету. Нпр потуно је тачна информација да невацинисами имају ЧАК 6 пута већу вероватноћу за фатални исход, али и са друге стране да је смртност код невакцинисаних САМО за 0.03 мањи. Да бих податке прецизније анализирао таргетирао сам њихове податке на популацији величине Србије и узео људе у 5 деценији живота. Претпоставио да је 50% вакцинисаних и да је здравствен ситуација у нас идентичан оној у Великој Британији што одмах дисквалификује моје закључке. По томе испада да би у једноj недењи умрло 6 невацинисаних и 1 вакцинисан или тим темпом на годину дана би однос прецизније био 72 напрема 14, што ће рећи да када би се вакцинислао 300.000 Срба у петој деценији живта да би се спасило 58 живота за годину дана. То би био успех и требало би се вакцинисати ако би се појавила информација да на 300.000 вакцнисаних има мање од 58 нежељених трагичних исхода. Мој нестручни закључак би био да би прави успех медицине био пронаћи узорак код којих се очекује фаталан или неповоњан исход и само њих вакцинисати. То би значило вакцинацију мање од 0.05 процената људи, међутимтим наука није на том нивоу и потребна је солидарност, а да би се појавила емпатија потребно је поверење, а поверења нема због неправедне поделе богатства и моћи што значи да се никада неће достићи ниво потребне вакцинације сем применом средстава принуде. Све остало је губљење времена и намерна поделе у друштву упирањем прста у неког другога како би се сакрила неспособност оних који управљају системом, а од ког црпе огромне привилегије, па не дозвоњавају никаква покретања питања сопствене одговорности.
Прикупљајући личну статистику нисам дошао до корисних закључака, већ до простих логичности. Сасвим очекивано да се неко ко се није вакцинисао предомисли и да је то савим неочекивано за некога ко се вакцинисао. То не значи да су вакцинисани у праву, већ би било боље да јесу и у том смили треба навијати за вакцинацију, па таман остао и невакцинисан. Имам утисак да су се вакцинисли они који су имали некога блиског или су сами тешко превазишли овај здравствени изазов. Такозвани субјективни фактор. Такође ту су и људи који сматрају да имају разлога да се сачува постојећи систем прерасподеле богатства јер су задовољни својим положајем у истом, они који имају поверење или очекивања од државних и изнад-државних нивоа власти. То значи да се нису вакцинисали они који немају поверења у систем, који су незадовоњани својим статусом у истом и ако треба неке солидарности онда треба имати са њима па тамен причали и о глупим теоријама завере и компромитоавли дељењем мишњења са разним смутљивцима.
Било како било, свачија одлука се мора испоштовати било да је из личних интереса или сакривена иза тобоже хребих, бунтовних порука, или пак ако је настала као последица улизивачком става према гомили због несигурности у сопствено мишљење, јер је и то део људске природе. Свако ко је вакцинисан мора се понашати у складу са тим да ће нам та вакцина помоћи да остенемо живи како би се борили за достојанство људског живота. Свако ко је навакцинисан мора имати свест да ће неки следећи, или овај мутирани висрус имати велику смртност, па ће и сами јурити и молити да се вакцинишу. Сво остло је лажна побуна у стилу рокера са почетка приче који ужива у народној музици, а срамота га да призна или још горе да у складу са својом прокламованом побуном против систма прими медаљу части од тог истог против кога је устао. То му дође као да у рата добијеш орден од противника за доприносе у поразу. Поставља се питање - чијем!?
PS
Ако већ нисмо у стању да успоставимо неко стручно тело чији је ауторитет несумњив и обавезујући по питању вакцина и ако смо принуђени сами да доносимо тако крупне одлуке потребне су јасне и прецизне инфорамције, а никако навијачка тумачења.
Ко је одговран за непостојење званичне статисике, за лошу презентацију исте ако постоји и за објавњивање нетачних податка? Каква је статистика заражених, оболелих, тешко оболелих и фаталних исхода по примљеним вакцинама, старости и пратећим болестима? Ко је одговоран за непостојање јавно доступних података по овом основу?
Шта значи термин успешност вакцина у одређеном проценту? Наводи се пример од 95% и више, али се нигде не наводи у односу на шта? Може се тумачити да је процент преживелих невацинисаних већи од 95% па је вакцина контрапродуктивна јер је смртност иначе мања. Савим супротно, могло би да значи да је од укупно страдалих 95% невакцинисаних? Знам да није тачно ни прво ни друго, али никако да нађем шта је тачно, а и они који баратају том информацијом то не знају.
Да ли вакцинисани преносе заразу? Ако не преносе што носе маску, а ако преносе што се невацинисани сматрају одговорним. У чему је проблем рећи да се нешто не зна? Ако су вакцинисни заштићени зашто онда прозивке да су невацинисани несолидарни?
Ако су Кинези успели да нарапве традиционалу вакцину зашто је нема у производњи у свим државама већ се прави пометња са новом генерацијом нетестираних вакцина? Ако је већ традиционална и успешна што се онда сви не вакцинишу таквом вакцином, а ако није што се и даље пропагира? Како су Кинези успели да буду успешнији, да ли због апарата принуде, организационих способности, навика, обичаја, менталитета, медицинских знања, бољег познавања вируса , или вакцине?
Зашо је смртост у Србији у односу на прошлу годину већа за 30.000 људи? Шта је критеријум за одређивање смртности, да ли је исти у свим земљама и по сваком од тих критеријума колика је смртност у Србији у однсоу на окружење и просек у свету?
Да ли су неке вакцине коришћне у експериманталној фази у Србији и ко је одговоран за то? Шта ако то постане рутина па у неком од следећих експримената дође до нежељеног исхода? Ко сноси одговорност?
Да ли држава сме да своја овлашћења по питању јавних интереса преноси фирмама, правним субјекатима или неки трећима организацијама да одлучују о правима појединаца са којим су у контакту? У којим околностима држава има право да уведе обавезну вакцинацију и која институција је одговорна по том питању? Ко је гарант и каква је одговорнсто државе за све оне који су претрпели штету по том основу? Има ли нека институција која сагледава ширу слику заштите интереса целог друштва и по којим параметрима или зависимо од тренутног раположења неког њеног чиновника? Да ли у том случају тај чиновник има интелектуалних, здравствених и моралних капацитета за тај посао и ко га је сертификовао?
