Прича о три мрава

Аутор:   Андрија Ћировић - Прва награда  Владислав Петковић Дис, млађи узраст проза.

Била једном два мрава која су желела да имају своју причу. Морали су да нађу трећег јер је прича о два мрава већ била заузета. Међутим, ниједан мрав није био слободан јер су били главни јунаци у својим причама са црвима, лавовима, глистама... Све то је посматрао мудри мрав који им је рекао да је врло тешко наћи неког небитног. Он је држао радионицу за редне бројеве и сетио се како да стави тачку на њихове проблеме. Решио је да убеди неког мрава да ће да направи причу о њему која  ће се звати „Трећи мрав“. На тај начин је било лакше пронаћи трећег мрава. Прва два мрава су била срећна што су напокон имају своју причу. Добили су оно што су на почетку тражили од других. Нису ни приметили да су постали небитни у својој причи. Мудри мрав и његова радионица су такође били срећни јер су сад сви знали разлику између броја три са и без тачке на крају. Једини проблем је био то што се појавило више мрава који су тврдили да су управо они трећи и главни у тој чувеној причи.

Захваљујући  мудром мраву сада је свако у мравињаку имао своју причу.

PS

Priča je inspirisana istinitom lekcijom o rednim brojevima. Hvala ministarstvu obrazovanja. Inače, siguran sam da je originalna verzija koja je trajala više od sat vremena kikotanja bila bolja, al ko mi je kriv što za to nemam nikakav dokaz.

Read More

Djubre se samo počistiti neće

Društvene mreže su možda i osmišljene kao alat, ali su toliko dobro prihvaćene da su same sebi postale svrha, a korisnicima smisao. Prvobitnu ideju mreže da sa drugima podeliš bitnu informaciju  društvo je malo drugačije shvatilo. Na primer - podeliti status da nekom treba pomoć je odličan način da obavestiš one koji su radi pomoći, ali to ujedno postaje i opravdanje da lično ne moraš učestvovati. Matematičkom progresijom dolazimo do toga da sve više ima obaveštenih, pa se neminovno sve više na njih računa, a sve manje na sopstvenu solidatnost. Time se logički dokazuje da su društvo i mreža recipročne i da svaka progresija mreža dovodi do regresije društva. Srećom, nije sve po logici.

Evo, ma primer logično je da su svi zaposleni u opštini Nova Varoš prijavljeni. E pa, nisu! Opština zapošljava  i na belo i na crno! Ne što zapošlajva već i otkaze deli! Do duše, samo neposlušnima, nepodobnima i onima koji im se ne sviđaju ili po prohtevu dnevnog raspoloženja.  Odakle im novac i sredstva to nije bitno. Logično je da je to neka firma, nekog ortaka ili nekog drugog burazera, koji za to uredno fakturiše, pa donese  deo love u opštinu. Onda od tog dela love neko opet uzme deo i plati radnike. No to je logično, al ne mora da znači da je tako. Možda je i obrnuto.

Koliko god ružno mislio o institucijama, nikada to ne bih ni pomislio da to je nešto tako moguće. Mene je u to uverio najpošteniji čovek koga poznajem, a koji je bio angažovan na komunalnim poslovima  te opštine. Nije logički, ali još uvek ima takvih ljudi  - poštenih, a da rade u opštini. Izgleda da je rad na crno bio jedini uslov da se pošten čovek zaposli u opštini. Verovatno da ne bi kvarili prosek zvanične statistike poštenja na državnim jaslama, a i kako bi prosečna plata bila i dalje 500 EURa. To što je on pošten nije nikakav problem, osim njemu lično. Međutim, rad na crno dobija svoj epilog i postaje crnje tek onda kada se taj isti miran i tih čovek toliko isprovocira da javno obavesti o velikoj nepravdi koja mu je načinjena. Bez ikakvog obrazloženja, bahato mu je saopšteno da više ne dolazi jer se smučio nekom od opštinara koji ne može više da ga gleda. Ono što nama izgleda kao uobičajena i svakodnevna nepravda njemu je na sve to i egzistencionalni problem. Nemajući kome da se obrati okreće se FaceBook-u lično i to preko tuđeg naloga jer svoj i nema. Uz njegovo odobrenje evo i sadržaja posta:

   

Ja sam i dalje pod utiskom količine muke koja je naterala ovako poštenog, mirnog, nenametljivog i normalnog čoveka da piše po mrežama, pa još i da proziva ljude koji direktno odlučuju o njegovom životu i smrti. Jedino još FaceBook funkcioniše, ali i on pod uslovom da dovoljan broj ljudi pročita, pa od tog dovoljnog broja ljudi da ima dovoljno onih sa razumevanjem, pa od njih onih sa empatijom... ovde je totalna regresija možda i do nule, toliko da ni same aktere ove priče ovo više i ne pogađa. 

A u, međuvremenu, u tom  istom gradu izborna kampanja u toku. Pun grad kanditata  za odbornike i napokon svi ujedinjeni. Socijalisti i rojalisti, desničari i levičari, naprednjaci i nazadnjaci, konzervativci i liberali,  komunisti i fašiste. Svi kolektivno i kolegijalno ćute iako se načelno, a po programu stranke glasno slažu da su ovakve stvari nedopustive. Ulice izlepljne porukama za budućnost nečije dece. Nečija druga deca mogu kako hoće, ma kojom ulicom i ma kojim putem sve jedno je, samo neka idu. Kada prođe predizborna gungula, te iste puteve i ulice treba očistiti. Otakaz je dobio jedan od retkih koji je te iste ulice čistio. Mada, ako ćemo pošteni nije ni bio zapolsen 😕. Ko će posle izbora da počisti toliko đubre, gde sa tim smećem za sada niko ne zna. Jedino sigurno je da novi pobednici to neće hteti da rade jer im je ispod časta bilo kakav pošten posao. Poraženi će morati da ćute, jer ni oni nisu u predizbornoj kampanji podržali poražene. Neko će se uspeti  prodati, neko preleteti, neko udomiti, neko snaći, neko pobeći, neko oteti, neko ukrasti, neko istenderisati, al` kuda sa ulicama punog smeća i ostataka od ljudi? 

Ja sam već odavno odustao od glasanja, što zbog bojkota, što od nemogućnosti biranja, što od moralne odgovornosti, što od pravnih posledica očekivane štete od akata sledeće skupštine. Nosio sam se visokom načelima, odbrane prava i ustava, teritorijanog integriteta i svakavih sloboda. Evo odustajem, ako vidim da ima igde ikoga sa ovih lista ko se javno pobuni i pokrene postupak po ovom pitanju dobiće moj glas na prvim sledećim normalnim izborima. Ako igde bude kakvih novina da o ovome napišu smatraću da postji  i sloboda medija i složiću se sa svim izjavama REMa. Ako igde ima neke televizije koja će o ovome da napravi reportažu odgledaču sve njene reklame. Kakve, bre , velike ideje i bakrači.  Ne trebaju nikakve šerpe ni lonci, kad muka kipti na sve strane.

Počeo sam osudom društvenih mreža i stava da je dovoljno izjadati se ili pohvaliti nekom kružoku, a napadajući lenjost i nesposobnost da se bilo šta konkretno uradi. No, nama koji nemamo političke veze, uticajne prijatelje, lukrativne razloga mreža postaje i jedini sagovrnik  i sapatnik kome možemo da se izjadamo, eto čisto da ne poludimo. Za sada je i to je dovoljno, a sve u nadi da će se možda jednom opet pojaviti prvo  prijatelji, pa uzbunjivači, pa novinari, pa institucije, a onda i obraz i ljudi. Što sve na ulici da rešavamo i do kada više? Treba ulice držati čistim da nam iste ne bi opet došle glavi. A? Do tada srećno, uprkos neminovosti mečkinih nastupa koja nije u stanju da prepozna identitet  ulaznih vrata, jer da može sigurno bi do sada bila korumpirana.

Read More

Moji dlanovi , moja šerpa i moja baklja

20:00 - aplaudiram doktorima što ne traže veće plate jer bih onda morao da plaćem veće poreze.
20:05 - lupam u šerpu jer je ionako neupotrbljiva još od 1996.
20:30 - palim baklje  sa poštenim navijačima jer skandiraju protiv policije što ne hapsi lopve!

Read More

Teorijica zaverice

Pun mi je inbox (kufer) raznih teorija zavera. Sam sam kriv, jer sam neke od njih pogledao i mašina me ubacila u mašinu. Sada teže mogu da nađem šta me stvarno zanima.

Što je najgore nisam od onih koji se ismevaju teorijama zavera umišljajući da sam nešto pametniji od njih, nemam ništa protiv distributera niti korisnika bilo kojih teorija. Uvažavam njihove ekonomske, psihičke i psihološke razloge, a i ko sam ja da sudim!? Sada mi je stvarno teže da razaznam šta je meni bitno jer me sama mreža bombarduje sadržajem koji me na zanima, a trebalo bi, jer izgleda da njen algoritam zna kako su i koje su teorije povezane.

Pod tim uticajem rešio sam da vratim istom merom i da i ja napravim jednu teorijicu zaveverice:

Sad će mrežni algoritam da izađe sa rešenjem tako što će početi da samoinicjativno filtrira sajtove, da me uskraćuje za mogućnost da ja validiram izvor, a sve u moju korist i uz veštačku inteligenciju, a na uštrb prirodnog razuma, jer ko sam ja da sudim šta je tačno!

Jedna greškica i nema više povratka na staro!

PS

Imao sam još jednu teorijicu povezanu sa mrežom Globalne 6. Generacije koja je nasledinica 5G mreže i kako je njena oznaka G6G povezana sa štamparskom greškom slova G i 6 , al šta ako se nađe neko ko mi poveruje.

Read More

Digitalizacija inteligencije po modelu zodijaka na primeru kriznog štaba

Za potrebe modeliranja inteligneciju ljudi ćemo pojednosavili i digitalizovati na nivo il' su glup, il' si pametan. Zatim ćemo ubaciti subjektivni doživljaj, objektivno zapažanje i stvarni kontekst tako da jednog nosioca možemo predstaviti sa tri artibuta -  šta sam o sebi misli, šta drugi misle i kakav je stvarno, ne ulazeći u raspravu ko ima pravo da o tome sudi. 

Takvom kombinatorikom dolazimo da 8 zodijačkih znakova inteligencije. Počevši od onoga ko za sebe misli da je inteligentan, za koga i drugi misle da je inteligentan i ko je stvarno inteligentan, pa do njegovog antipoda.

Hajde da ih imenujemo

Pametan je, misli da je pametan, drugi misle da je pametan   - Ekces.

Glup je,       misli da je glup,       drugi misle da je glup        - Veselnik.

Glup je,       misli da je pametan, drugi misle da je pametan - Kouč

Glup je,       misli da je pametan, drugi misle da je glup        - Kursadžija

Glup je,       misli da je glup, drugi misle da je pametan        - Srećko

Pametan je, misli da je glup, drugi misle da je pametan        - Nesrećko

Pametan je, misli da je glup, drugi misle da je glup               - Nadglasan

Pametan je, misli da je pametan, drugi milse da je glup         -Budala

Modeliraćemo odnos jednog zodijaka sa drugim što čini 64 načina komunikacije. Ako i posmatrača ovog modela istim pristupom modeliramo imaćemo 512 mogućih zapažanja interekacije među dva ovakva zodijačka znaka. Način kako ćete vi razumeti ova zapazanja čini 4096 kombinacija i plus ako uzmete da interpetirate nekom sledećem to je već 32768 različitih utisaka  ...

Na primeru jednog posmatrača iz znaka Srećko analiza bi bila ovakva:

Kada veselnik uđe u interakciju sa istim takvim to je čista komedija. Tragedija bi, prema tome, bila kada Budala uđe u raspravu sa Koučem. Ostale kombinacije su između tragedije i komedije. Tako ako neki Ekces komunicira sa Ekcesom to je definicija nemogućeg jer šta bi takva dva lika mogli da razmenjuju kada im je ionako sve jasno. Samim tim proces učenja i sticanja znanja nastaje od interakcije dvojice glupana jednog Kouča, a drugog Kursadžije , što će reći da sve što smo saznali dolazi od ljudi za koje smo svi pogrešno smatrali da su pametni, jer ovaj Kursadžija ima tendenciju da vremenom postane Kouč, a nekima i uspe.

Konkretni modeli -

Biznis model- zasniva  sa na tome da preduzetnik, bez obzira kom znaku pripada svoje radnike tretira kao Veselnike, Budale, Nadglasane, Nesrećke i Kursadžije. On angažuje Kouča, postavlja ga za glavnog  i ovaj kao iskusan sa Kursadijama i Veselnicima prenosi korisna iskustva. Budala će brzo da dobije otkaz ili će biti sateran u ćošak sa Nadglasnim. Nesrećku je ionako sve jedno pa mu je produktivnost vazda slaba. Sa druge strane zaposleni pristaju na ovakav odnos jer su ubeđeni da samo Kouči ili Srećko mogu da budu poslodavci jer iz njihove perspektive poslovni uspeh je povezan samo sa srećom ili umećem kako da druge prevare.

Politički model- opoziciju je rezervisana za Budale i Nadglasane, Srećku politika ne treba, Nesrećko apscinira jer mu niko ne valja, vlast Ekcesa se smatra utopijom,  a jedino je Veselniku nemoguće da bude na vlasti, mada zadnje generacije političara i te predrasude razbijaju. Dakle, vlast je rezervisana za Kursadžjije i jednog Kouča, gde se u svakom trenutku zna čije je koje mesto, ko kosi a ko vodu nosi.

Krizni štab - na početku će biti sastavljen od Srećkovića, ali kada situacija postane ozbilja oni će biti proglašeni za veselnike  i biti zamenjeni sa Koučićima. Kursadžije će optužiti Nadlgasane za krivce. Budalde će da jure razne teorije zavere ali tim poslom će se i Srećko i Veselnici baviti pa će ih biti teško prepoznati. Nadglasani će biti totalno zbunjeni. Sve u svemu svi će se nadati da će nesreća biti na nivou Ekcesa jer su oni ionako na nivou statističke greške, tako da će se jedino bez njih moći da proglasi pobeda.

Read More

Радости недостојног Десимира

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ!

Знам ја да сам недостојан. Не требају мени никави online коментари од људи, а ни од ботова, ал` да ми на то укаже полицајац, уживо, и то испред саме црквене порте, на празник највеће радости, е то може да заболи.

Постио сам примерно и спрам себе самог колико сам могао. Уздржавао се од јела, злих помисли, смиривао се,  падао и устајао.  Молио се и за мене недостојног да се нађе какво место са пуном вером у Милост Божију и опраштање грехова. Добро сам у себи проверио све разлоге, нигде не нађох ни инат ни пркос према санитарној ситуацији у земљи. Страх ме од умирања без васкрса, страх ме од болести, телесних и духовних, страх ме искушења, плашим се злобе и моје и туђе. Закључих да треба да одем по лек души мојој тако напаћеној разним смутњама са надом у излечење и живот вечни.  Провериo сам да нисам у прелести и да не радим више него што од мене тражи патријарх, владика, свештенство и нигде нисам нашао забране онима који могу да дођу. Ломим се шта је царево, а шта је Божије. Прочитам допис синдиката полицаје у коме стоји да неће ником бранити уставом загарантовано право. Консултујем се са ученијим, паметнијим и духовнијим од мене и закључим да ми се ваља причестити. Помислим, како је ипак, добро што живим у Србији, а поготово у Чачку где постоји велик духовна саборност нас лаика. Решим да одем, готово кријући, да се причестим, да после тога никог о томе не обавештавам, исто онако, тајно, како су радили и моји преци у комунизму. Имам и неке своје интимне разлоге, поштовање према светињи која ми даје смисао животу... 

И поред свега тога мало калкулантски закључим да не треба да водим децу са собом, нити  да супрузи сугеришем било шта у вези њеног чврстог става да је она све разумела да треба да остане код куће. Добијем благослов и од жене  и од породице...

...и тако,

Кренем данас на Васкрс да се причестим, као што су то вековима радили моји преци. На бицикли и са маском на лицу, двадесетак минута пре литургије како бих смирен дочекао молитве. Помолим се за пут и то први пут онако од срца за овако кратако растојање,  Испред мене полицајац, исто на бицикли. Лагано он, лагано ја. Рекох нема потребе да га претицањем саблажњавам! Стигнем до семафора испред саме порте. Светло црвено, не могу даље. Испред улаза у порту полицајац са маском прича са цивилом у масци истог модела. Полцајац на бицикли испред мене чека зелено светло. Све по прописима. Ја у колони и даље иза њега. Интервентно полицијско ауто прође, ја се спустих са бицикле и прекрстим као што су то радили моји преци вековима пре мене. Интервентно ауто се врати и изађе полицајац у униформи. Пита ме да ли имам дозволу за кретање. Кажем  да немам. Тражи личну карту. Ја му је пружам.

- Где си кренуо? 

- У Цркву.

-Је ли? Ти би у цркву, а је не могу!

Ћутим, чудећи се ко му је то забранио, припремам се за причест свестан да не смем да  се препирем, бивам смирен и даље сигуран да ће ми узети податке и пустити.

-Шта ћеш у цркви?

- Да се причестим.

-Шта си ти, нешто боље од мене?

Ћутим снисходљиво да не бих ни провоцирао ни саблажњивао, и даље се надам у право на причест.

-Ајде кући док те нисам уписао!

Ја се збуних. Не знам куд бих. Ако кренем да се расправљам нит` ћу се причестити нит` је кад шут имао шансе са рогатим. Понизно се окренух и кући се вратих недостојан да се причестим и повијеног репа. Сваку помисао о некој комбинацији да преварим полицију сам одмах сасекао у корену зато што то не би приличило данашњем дану.

Све ово ме је учинило да двојако гледам на ситуацију у којој сам се нашао. Као прво савест ми је мирна. Покушао сам на мој начин и да се причестим и да државу испоштујем. Није тако могло, ипак су то две столице. Државне институције су ме у томе спречиле. Као друго савест ми није мирна јер нисам могао да Богу дам Божије и плашим се да нисам изабрао погрешну столицу.

Друге сам увек тешио речима -  има ко зна зашта је то добро, па ћу и себе иако ја сам не видим ничега доброга у овоме. 

Данас је најрадоснији дан  и ништа ми не може покварити расположење  и личну и породичну срећу што могу да учествујем у таковј свечаности. Овога пута сам био недостојан за причест, није крај света биће још прилика и надам се да ћу постати достојан и да ћу имати овакву вољу и снагу и молитвеност духа. Полицајцу који ме је вратио од срца хвала на свему што је учинио за мене и што ми је указао на моју маленкост.

У међувремену сазнадох за много мојих пријатеља и родбине који су се данас, ипак, причестили и због њих сам срећан. И раније сам знао да не припадам тој малобројној духовној елити, ништа ново. Знам  да ће ме они поменути у својим молитвама. Има ко! Махом су то биле сеоске цркве што ме опет увери да су сељаци и даље једини слободни, као и њихови преци вековима пре нас. Није касно ни за мене да, као што су и моји преци вековима пре мене били,  сељак будем. Вреди!

Сазнадох да има и добрих људи који су као ја недостојан враћени испред порте, па ме и то учини спокојнијим јер помисао да се такво нешто могло десити само мени би била баш тешко за поднети.

О цару и држави која таквог цара има, која се узда у лични ауторитет, а без наде у Бога, више у неким цивилно лаичким ситуацијама 

Од срца, пуног радости, свима :

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Read More

Христос васкрсе (са нама и без нас)!

Драги неистомишљемици,

Нема потребе да се расправљамо и сукобљавамо, будите кави јесте и негујте  различитост и своју и туђу.

Драги политичари, 

Лако је вама , ви сте добри маркетиншки стручњаци и  говорници и ви ћете било који резултат  прогласити за своју победу. Једини кривци ће бити неки тамо непослушни, а како је већина послушна бићете у већини што вам је оправдан циљ. Када позовете народ да вам верује долазите на терен на ком је много логичније да се верују у Бога него у човека, па макар био и на власти. Зато нас верне Цркви немојте унапред проглашавати за непослушне, већ послушајте да тражимо оно што нам  по уставу и припада.

Драги сигурни  у себе, 

Ви знате у сваком трену шта вам је чинити. Зато немојте нас верне  да држите другачије него  за несигурне и ментално нестабилне и као што тражите да људи ометени у развоји имају право да изађу вани, дозволите то  исто нама кад нас већ таквим држите.

Драги слободоумни, либерални, филантропи, демократе и прогресивци,  

Ви сте вазда први у свему. Заложите се сада и за нас као што се залажете за све оне којима су права ускраћена.

Драги иноверни,

Мислим да  најбоље разумете шта значи кад вам неко ускрати светињу и очекујем исту ону подршку коју и ви имате од нас. Ово исто важи и за све оне који за себе држе да су православни, а да им није потребна Црква. Има нас којима је потребна и то није ништа противно вама већ једноставно наш начин веровања и као што ми вас не убеђујемо у исправност наших ставова нема потреба ни да слушамо ваша виђења.

Драги  атеисти, 

Ево вам шансе да покажете да Бога нема, па нас подржите у том по вама егзактном експерименту са вама очекиваним резултатом, да би већ једном свима све било јасно. Зашто да сумњате у своје ставове?

Драги лекари, 

Као што ви не волите да се други мешају у вашу струку немојте ни ви да се мешате у туђу. Реченице које почињу са нисам теолог али могу да проповедам неодљиво подсећају на виц нисам гинеколог, ал могу да погледам.

Драге оправдано забринуте комшије, пријатељи и родбино, 

Ви свакако знате када се  ваши ближњи причешћују и избегавајте контакт са њима наредних две недеље, као што ће и они вас обавестити и држати се прописаног социалног дистанцирања.

Драги  заједничари у вери, 

Знам да нећете осуђивати никога ко није са вама нити против вас, али вас молим да имате разумевања за све друге којима се пажња усмерава на нас и да разумемо и њихове страхове. Сетимо се наших бака које су се током комунистичког тоталитаризма кријући причешћивале да ником не стану на жуљ са чврстом вером у Бога и спремност на жртву.

Драги злонамерни,

Ви ћете имати много материјала у било ком сценарију тако да вам је све једно.

Драги антиглобалисти,

Све вам је јасно.

Драги анархисити,
Уживајте јер ваше време тек долази, имајте поштовања и разумевања за нас који смо свесни да се у том свету не сналазимо.

Драги храби, пркосни  и инаџије,

Вама је лако и ви ћете једини бити у праву, као што нас историја вековима учи. Но, та исправност вам не даје за право да остале исмевате, ниподаштавате и немојте поклекнути када у врло блиској будућности будете искушвани на  прелест и гордост, како нас и томе иста та наша историја учи.

Драги страшљивци, паничари и разнофоби,

Ваша обазривост је у овим данима потпуно оправдана, исто онолико колико је оправдана  и пожртвованост, организованост, спремност на акцију и радост животу ма какав он био.

Драги калкуланти и промућурни,

Ви који планирате да имате и пропусницу и да присуствујете литургији  у цркви сетите се других који то немају , а имају исту потребу као ви и ако буде искушени солидаришите се са свима без позива на дозволе оне исте власти против које сте се по вашем праву устали.

Драги мудраци, интелектуалци и правници,

Ви сте нам сада најпотребнији јер једини можете да истумачите ситуацију у којој се налазимо својом заједничком кривицом. Не позивајте се на разум, искуства и знање када је ово ствар вере и иста се тиче и свих оних без таквих талената.

Драги истомишљеници, 

Сви ви који не знате шта је исправно у овом тренутку, где је граница, коме се треба повиновати нека нам је Бог у помоћ. ма шта год се одлучили. Сви ви који не знате да читате између редова, којима нису кристално јасне поруке синода, шта са једне стране значи активно учествовање у литургији, а шта позив да останете код куће; каква је разлика између препоруке и наредбе; уставаних права и ванредног стања ; учините по савести својој у нади за спасење и на живот вечни и победи живота над смрћу.

Драги остали, 

желим вам све што и себи и  горе поменутим.

Драги сви,  

Ваистину  Христос васкрсе (са нама или без нас)!

Read More