Бапске приче и економске предикције

На преком суду 1945. године питају сељанку да објасни шта се  десило током рата. Оптужена, којој је било наређено да мора да велича партизане поче искрено - Припуца се и то жестоко! Бију наши, ал` бију и партизани!

Почетком деведесетих година прошлог века овај виц испричам мојој баки. Пита она , сва усплахирена,  ко ми је то рекао. Кажем јој да  се прича по целом граду. 

- Црно дијете, они са са тим спрдају, сад` ће теби баба да исприча све тачно и како је било.

- Ал` баба то је виц!

-Била сам бременита кад` ми ослободиоци чо`ека убише! Еј, прође рат, побегоше и Усташе и Немци, а ови домаћи крвници убише човека на правди Бога. Ни то им не би довољно већ `оће и мене на робију и зову да ми суде што сам мужа помагала. Каже свекар да скратим језик и да не помињем четнике. Рече ли, ил не рече,  би шта би и ја добих четри године робије! 

(Баба  ми је ладно била јунак вица!)

-Сачекаше да се породим, и после четр`ест дана одвојише ми дијете од сисе и послаше ме у Пожаревац. Када сам први пут видела твог оца питао је ђеда ко је ова тета! Гре`ота је да се са тим сада шегаче.

(Баба ми ладно била дисидент!)

Од раније сам знао да је цело село, а и шире, долазило код ње да "кравама спусти виме" како би давале више млека. 

(Баба ми ладно била ветеринар!)

Причало се да њено бајање делотворније од многих ветеринарских третмана. Једном сам је нашао како комшиници гледа у шољу кафе и разочарао се. Кажем јој да је то велики грех. 

- Далеко било, дијете! Не гатам, нисам ја никак`а роспија, но воле жене да чују што им годи иако знају да то неће тако бити. Боље ја да их лажем него наки бекрија, па да пукне брука. Ако видим да су наивне и просте ја их још и наплашим. Ко зна колко сам бракова спасила. 

(Баба ми је ладно била психотерапеут!)

-Добро, шта им причаш?

-Ђаво од тебе, дијете! После и ти да их `вако лажеш.  Ма, што да их не лажеш? Причаш, не стајеш да не знају ни ђе си поч`о ни кад` си завшио, и чим кажећ нешто добро одма` мораш и лоше, а лоше никада не иде само и тако их вртиш. К`о `во ја сад тебе, па не знаш ни да ли да ми верујеш, ни да ли се се шалим, претерујем,  упозоравам, ил` се само јадна правдам!

Неколико дана пре тога сам исту причу слушао од професора. Предавао нам о Аполоновим пророчицама Питијама које су увек говориле двосмислено. Сетих сам се да им је Херкул украо троножац и однео га другим да пророкују. Погледам, а бака седи на троношцу. То је то!

(Баба ми је ладно била пророчица!)

Чим сам јој то испричао, погледа ме значајно и рече да пођем за њом. Отвори  неки сандук пун гардеробе и конспиративним тоном започе 

- Видиш, свака бабетина мора да има пун сандук ђе  чува све три врсте `аљина. Редне, штедне  и укопне. Имам ја још по нешто!

Показа на дно сандука и указаше се неки папири налик на обвезнице. Питам шта је, јер је такав тренутак да се прича сигурно неће наставити све док се ја довољно не ишчудим и поставим питање.

-То су ти Недићеве паре. Немој никоме да причаш. Не плашим се, него стра` ме да ће рећи како сам под старе дане полуђела. Нисам ја дијете луда, врло брзо ће доћи време да ће ова `артија више вредети од оног новца ђе се Тито печатио. Завршио је Тито своје, прошла сила, завршиће  и његава реч. 

Касније се испоставила да свако ко није поверова у ову предикцију да се грдно преварио  и да је се морао  на личном примеру уверавати како паре пропадају. Чак ни оне силене намачке више не постоје, а поприлично сам сигурна да је нумизматичка вредност из бакиног сандука већа од свих поменутих.

(Баба ми ладно била финансијски консултат!)

Оста ми жао што је не питах шта ће бити са америчком `артијам, јер са турском и сам могу да видим шта се дешава. Питао бих за Еуро,  ал` тад` није ни постојао. Сигуран сам да би и за то имала неку двосмислицу- ако си и пре могао без њих моћићеш и после ако се буде морало, а ништа се не мора и све је могуће осим дрвеног шпорета, а и он је могућ ако се у њега не ложи.

Једино за Русе никад није имала двосмислице, ту је увек била потпупно јасна. 

Read More

Завршни рачун

Ове године се навршава 50 година од филма Кум за ког се испоставило да је многима који су уз њега стасавали оставио упечатљив утисак. Мени се (ето) у сећање урезала чињеница да  и криманалци морају да имају своје књиговодство. Не само пословни субјекти , већ су сви у обавези да раде билансе,  па чак и Ватикан. Да би се могао да подвуче рачун мора да се зна тачно стање.

Са овим сазнањем сам био поптпуно оспособљен да спознам не само економију већ и, међународно право, дипломатију, забаву, уметност и спорт. Само се прате токови новца. На пример, земљама западне Европе је јако исплативо да уложе у брендирање своје идеологије, приказујућу је као супериорни јер су  онда у ситуацији  да годишње приходују 300 милијарди Еура само на рачун кирија наплаћених источним комшијама. Тај износ је већи од бруто производа већине  земаља порекла. Са тим да су трошкови образовања и трошкова за инвалидитете на контима оних сиромашнијих којима остаје да воде социјалну и другу непрофитну политику.

Имајући то у виду већ дуже време сажаљевам покушај домаћих криминалаца и трговаца националним добрима да сачувају свој капитал. Једнима се нудило отварање offshore компанија, други су уговарили тајнe рачунe у банакма широм Швајцарске. Обавивши транскацију под велом пословне тајне власнци фиктивних бизниса почињу да живе као на филму.

Почетна сцена - седе у башти омиљеног ресторана, музика свира  познате ноте, пијуцкају своје пиће. 

Сцена 2 - Прилази конобар  "Завршава се моја смена, па бих да наплатим".  Филски јунак би и даље да ужива, презире конобара што се баналностима упада у лепоту тренутка. Пружа платну картицу  за коју се испотавља да је неважећа. Зове књиговођу у Лондон и пита шта је са средствима, а овај пита - Која средства? Прети да ће их све побити, ал` сазнаје да острво на коме му је адреса компаније и не постоји. Да би фирма била фиктивна најсигурније је да је и само оство фиктивно, а све књиговође ионако раде само за Лондон. Једино Лондон није фиктиван.

Сцена 3 - Муштерија чита новине и налети на своје има у Панама документима. Зове адвоката из Лондона, он  објашњава да је зарад личне сигурности најбоље да  то више никоме не спомиње.

Сцена 4 - Звони телефон и глас са друге стране жице  саопштава да су швајцарск банке одустале од политике тајности податата. Схвата да нема коме да се жали и да је  време за фајронт  и свођење рачуна. 

Свака од ових сцена почиње са музичаром који наг свира клавир стојећи и без руку, а завршава се општом тучом и кркљанцем где свако гледа само да извуче живу главу. Наравно, потребан је и лајтмотив и негативац, а обично је то неко ко је радио за тајну службу. Ако се испостави да још пар смутних ликова поседују атомску бомбу има шансе и за happy end, јер је довољно само да се нико не лати за исту.

Надајмо се да се режисер није одлучио за хорор већ  класичан вестерн где су каубоји увек у праву, па и када се свим другачијима скида скалп.

Публика још не схвата да је крај филма већ у делу пројекције намењеног за пропаганду помахнитало пљује по филмском платну и уметничком делу.

Личне импресије:

Изгледа да је  нова епизода познате франшизе оправдала своја очекивања. Публика је у трансу и хистрична, спремна да послуша сваку рекламну поруку и чим изађе из биоскопа ако треба и да уништи све пред собом. Одузима се приватна имована људи који нису по вољи маси, дижу се зидови и укопавају ровови. Чак ни навијачи  не смеју да устану у одбрану власника клуба који је од обичног прволигаша направио вишеструког фудбалског шампиона Европе. Он продаје клуб испод цене, ал` како су му домаће банке блокиране  питање је шта даље. Наравно, клуб је из неизбежног Лондона.

Нацрт сценарија за Kум IV . Фамилија се договоара да укине папирни новац под оправдањем могућности његовог фалсификовања. Грађани окупираних земаља које немају поверења у своју валуту доносе масовно новац али њихове банке нису овлашћене за мењачке послове. Све по закону. Актива банака из земаља који се не понашају у складу са Корлеоновом резолуцијом се замрзава и креће највећа пљачка  у историји човечанста осмишњаване дуже од пола века.  На самом крају лик из кинеске четври прави контакт са преставницима комунистичке партије Кине и ...( гледаћете у наредној и дефинитивно песледњој епизоди).

Read More

Корпорацијска доктрина софистицираног баждарења

Методологију управљење јавним мњењем је најлакше пратити на пословним мрежама јер смо ту пријавњени налогом који нам обезбеђује приходе тако да је то медиј где је потпуно јасно чијој вољи смо подчињени. Глобални послодавци своје поруке шаљу у толерантном духу док се код запослних  само очекује да се према том ставу баждаре. На пример, није ми тешко замислити да нека америчка компанија ових дана својим запосленим у целом свету пошање поруку да су забринути за ментално здраве својих запослених поводом страшних сцена из Украјне и да предложе да о трошку корпорације оду на терапију са психологом који ће их излечити од траума које изазивају зли Руси. Постоји и урбану легенду да су таква писма почела да стижу и у  Републику Српску и да се један од  запослених пријавио за лечење за трауме које вуче још од бомбардовања из 1995.  

Read More

Размишљање једног обученог српског вола

Постоје писани докази да су на почетку XX века у Србији волови знали размишљати. Да је то забележено код мало западнијих народа ушло би у њихову националну историографију. Међутим, за разлику од њихових краљева нашим воловима се губи сваки траг, а јарам се мора носити. Вештачка интелигениције може да размишља али нема преко потребан врат, па су улогу волова  преузели власници природне интелигенције обучени за извршавање задатака за које је неисплативо ангажовање софистициране технологије.

Непогрешива способност преурањеног избора праве стране, у свету позната као погрешна страна, је последица историјских околности. Некада нас у томе помогне брутално анексирање територија, некада то погурају британске службе, некада интернационала, али готово да никада нема наших заслуга. Традиционални одабир контра стране ме је потпуно квалификовао  да из првог лица изнесем размишљања модерног српског вола.   Ја сам се за свој јарам свесно одлучио негде 1999. године мало пре завршетка хуманитарнoг бомбардовања државe којој сам положио заклетву. Пресудан је било уништавања  далековода и очита намера прогресивних снага да нас ресетује на немањићка електро-енергетска подешавања. Са манијацима који раполажу најсавременијим научним достигнућима нема шале. Осрамоћен и обрукан  повукао сам се у себе  узевши понизно тај јарам борећи се само на право на рад, потрошачка права и туристичка путовања ради  дивљења колонијалној култури.

За јарам је увек потребно двоје, нешто као за љубав само што је за рад. Ова два парњака један другог оптужују ко је крив за заједничку судбу. Овом левом су криви сви десно од њега јер су обични волови, а овом десном је крив овај лево што не види да га газда подједнако презире. Први ради за невледине организације има привилегије мултинационалних корпорација свестан да је претплаћен јер се по белом свету увек може наћи јефтинија радна снага. Овај други прима плату из државне касе која се пуни позајмицама јер није навикнут на рад. Колонизатор остаје само да организује  систем корупције и да  у сваком  тренутку обезбеди  две варијанте.

Најновија дешавања у Украјни  су потпуно оголела шизофреност ситуације наших волова јер не постоји ни једно универзално правило кога се ови парњаци могу држати, а да остану доследни. Ни ко је први почео, ни шта је међунарнодно право, ни право јачег. Што је још горе они који признају суверенитет данашње Украјне да ли ће признавати када се  власт промени насилним или ненасилним путем, а и шта је дефиниција насиља. Они који сажаљевају данас Украјнце да ли ће им сутра уводити санакције?  Ја сам био убеђен да је једини поштен начин да изађемо из толико компликоване ситуације да прихватимо безусловну капитулацију. 

Робовање никада није бивало претешко јер увек има довољно шарених лажа, а нарочито ако си у могућности да удобније живиш од осталих робова. Они најнапрединији  успевају да убеде себе да је проблем у затуцаном окружењу и селе се у окружење где ће сами бити најзатуцанији. Пре него што оду осигурају да се неће враћати тако што јавно опљују по свему своме, израчунају плату, кирију  и месечне трошкове. Знам да су донели праву одлуку јер у тим прецизним калкулацијам никада не помињу удаљеност црква у коју планирају да се причесте. Мени је једноставност одласка на литургију била довољна  и то би потрајало да ме једног пандемијског ванредног дана локални полицајац није спречио да се причестим у  најближој цркви. Тек тада сам схватио шта је слобода.

Слободан Србин је раб Божији који нема заступнике у парлменту, нити има шансе да се појави у медијима. То што је скорман и навикнут на тешку муку му је довољно да се никога не плаши, па ни рата. Не качи по мрежама шта је јео, где је био, а ни податке из свог здравственог картона и само остаје питање колико их има, ако уопште и постоје. Оно што је само највећим интелектулацима са запада јасно на основу компликованих мисаоних поступака то сваки човек у Србији  искуствено просто зна. Питање истине и правде је овде у потпуности огољено јер смо научили да ухватимо законитости између онога што видимо голим оком и шта нам приказују  у медијима, измећу прокламоване доктрине и здраве логике, између наметнутих друштвених токова и моралних норми, између онога шта су нам преци оствили и шта треба да пренесемо потомцима. Нажалост, и супротно важи јер се домаћа елита понаша као западне необразоване масе. Мада, сам појам елите у Србији је контрадикторан јер смо без исте остале још од времена Стефана Лазаревића, а ови који би сада требали то да буду су потомци комунистичког погледа на класно друштво што је тек контрадикторно. 

Нама су околности донеле проста сазнања да је Рачак измишњен да би се оправдала агресија и окупација Косова и Метохије, да је суд у Хагу политички јер наши џелати остадоше неосуђени, да је злочин у Сребреници пренадуван јер Братунaц нико не пoмиње. Смешна нам је прича како наш језик другачије зову, како наше цркве приказују као туђе културно добро које ти исти нису стигли да спале. Запрепашћени смо својатањем Тесле од стране оних који су му фамилију заклали,  згрожени понудом папоцентричне империје да нам опросте ако заборавимо њихову улогу у Јасеновцу. Овде не може да прође ни обична  кампања блаћења Ђоковића јер су људи до мало пре тога на њега навијали, па се домаћи медији не могу да уклопе у ту светску камапњу  а да и сами не испадну смешни. 

Једини начин да наши волови изађу из тако шизофрене ситуације је да нас Руси бомбардују. Једни би подржали Русе због безусловне љубави према њима, а други зато што су увек на страни оних који су нас задњи бомбардовали.  Искушења тек долазе, са сваким поскупњењем хране чврстина убеђења ће опадати, а избор стране ће бити конкретнија када дође до  избора чије платне механизме домаћа предствништва страних банака употребљавају, који је војни стандард за наше наоружање,  чије изворе информација бирамо, чије интернет сервисе користимо, са ког се домена качимо на друштвене мреже.

Канадска влада одузима имовине својих грађана, швајцарске банке објављују тајне рачуна, Немци прете дипломатијом, Американци не користе стечено право на војну интервенцију, а у Кини живи највећи број милијардера! Руси први пут у новијој историји одустају од тактике спржене земље. За сада се користе аргументацијом која у потуности копира НАТО терминологију и западну правну доктрину. Не бих изненадио да копирају запад и у случају пучева, постављање приватних влада, протектората, даљински навођеним нападима на терористичке вође широм света. Нама остаје да се надамо да свршетак њихових војних активности неће бути у амаричком стилу из другог светског рата и да ће одустати од анлогије са случајевима Хирошиме и Нагасакија. Све у свему нема разлога за страх јер ми смо се за ове одавно почели обучавати.

Read More

Молба неопредељенима

Као православни Србин који живи у републици Србији због забринутости за своја основнa права упутио бих молбу свим мојим познаницима, пријатељима и родбини. Нисам члан ни једне странке нити планирам да се кандидујем за неку државну функцију, па ову молбу поводом изобра износим у лично име. Поштујем право гласача који су се определили, па се ова моја молба односи  на оне остале без обзира да ли су решили да изађу на изборе. У случају да се још увек двоумите замолио бих да гласате за ону листу која може да обезбеди затупање интереса православних хришћана, ако ништа оно због ваших предака који су својим, а и вашим потомцима стварили ову државу.

Захваљујући камапањама великог броја странака које заступају колонијалне интересе мислим да постоју велика вероватноћа да ће нови републички сазив остати без представника  нас који баштинимо источно-хришћански систем вредности, светосавски  и косовски завет. То сматрам опасним не само за слободе нас верника већ и у супротности са примарним циљом огроме већине грађана  који су поносни на традицију и идентитеттску припадност народу коме припадају. Не бих да препоручум конкретну странку, јер мислим да нико није толико глуп. Такође мислим да је сасвим очито ко се до сада није огрешио о државне функције, ко је највише осправан и исмеван  и које је једини исказао спремност да се направи договор патриотских странака и поред свести да је велика већина истих сателит власти или плагијатор њихових идеја. У случају да сте имали добре намере па и ако омашите у процени ништа страшно, берем сте покушали да обезбедите представнике за које сматрате да ће сутра моћи да организују протест у случају продаје националних интереса и пристанка на потпуну и безусловну капитулацију и успоставу система вредности супротан традиционалним погледима на свет. Наравно, то све под условом да  не пристајете да живите у тако осрамоћеном протекторату.

Опростите на неметљивости која је настала из крајне нужде за самоодржање. Моја молба је намењена само оним добрим, поштеним, слободним и искрено храбрим који би могли бити међу оних 5 посто који чувају државотворно семе како би имало шта да проклија кад нам свима гране пролеће.

Read More

Полу-интелектуалци из полу-отвореног полу-круга јединице

Постојање  "интеклекуталне бижутерије" је потпуно легитимна ствар. Идеологија заснована на једином начелу "ко да више" представња уплив финансијских имепратива у лукративну филозовску мисао XXI века. Профил људи којима медији дају највише простора и сценарио да покушају да се остваре у улогама интелектуалаца се најбоље може осликати у једном мисоаном експерименту где можемо  предпоставити да родољубива Србија омогућава веће грантове од колонијалиста. Ја сам сигуран да би ови садашњи експоненти  профитократије тада  били највећи четници без обзира на своје комунистичко породично порекло. Уосталом, добар део каријериста се тако и кандидовао.

Колонијалисти су утицајне људе у Србији поделили у два табора. За потребе овог текста, а по основу екслузивнио додељених привилегија,  зваћемо их екипа  Грант vs екипа Тендер.  Ми остали, пасивни посматрачи из публике никако да провалимо да ли је само резултат намештен или је цела лига нерегуларна. Понекад изгледа да ови што играју за Грант екипу желе да имају и привилегије овог другог буџетског тима, а и обрнуто. Тада власник оба бренда, како би сачувао визелну различитост, ангажује амбасадоре да из ложе са западне трибине прати дешавања на терну и спречава монопол на његове колонијалне приходе. То јест, да би утакмица трајала морају бити два тима, без обзира што нема неизвесности око резултата. Но, понекда изгледа да су ови наши домаћи играчи успели да преваре глобалну организацију и једни дургима константно намештају шансе. Таман када помислим да је власт смењива, корпоративни медији ангажују неког од подизвођача интелектуалних радова да опљује по ћирилици, Немањићима и покрене онај инаџијски део бирачког ДНК ланца који владајућем режиму омогући победу у првом кругу. Доказ ове моје тезе ћу доставити након пребрајања гласова са изборне јединице у Маринковој бари. Важи и обрнуто, таман помислиш да је неки од компромитованих политичара отишао у заборав, медији са националном фреквенцијом се ангажују око промоције истог, а сваки  маркетиншки радник  зна да је и негативна кампања добра кампања. Ова утакмица ми све више личи на тениску, не због реката, већ због пребацивања лоптице док хипнотисана публика час гледа у једно час у друго двориште, а каква је то тенис без Ђоковића!?

Рачун за права на праћење ове лиге ће накнадно бити испостављен и сигуран са да ће бити вишестуко скупљи  и од енглеске премијер лиге. Платићемо га и ми што нас та утакмица  и не занима, нешто слично  РТС прептплати, без обира што наши тимови играју бетон лигу коју нико  не преноси. Мислим, могли су  и ови наши под рефлекторе, али се нису квалификовали пре свега због сујете играча. Та Екипа  родољуба која може да  уведе неизвесност у ову досадну утакмицу болује од месијанског синдрома. Нешто попут твитер заједница, јер би свако да ради посао за који није стручан. Ја сам сугуран да када би само мали проценат почео да ради свој посао, а без месијанских испада, да би та екипа  могла све да победи једним ударцем. Нашем друштву не недостају страначки лидери, већ савесни доктори, учитењи, војници, свештеници, полицајци, предузетници, радници, програмери, банкари, директори јавних предузећа, порески контролори, судије, извршитењи, адвокати, елктричари. Они несавесни су саучесници без обзира да ли и како гласају, а поготово ако јавно критикују власт. Лако је бити запослен у странци, много је захтевно се доказати у свом послу. То не занчи  да су сви страначки лидери лоши, сигуран сам да има и добрих, на крају крајева и сам ћу МОРАТИ да гласам за неког од њих УРПКОС њему самом. 

Постоји један прост начин да се докаже који од страначких лидера служи окупационом систему. Ако смо интелектуалце прогласили за бизнисмене онда и страначке лидере морамо мерити истим предузетничким аршинима. Дакле, сваком од лидера  се мора зацртати испуњеност изборних квота, мерити им учинак као и у било ком другом послу. Онај ко их не испуни мора да  поднесе оставку на своју лидерску функцикју, иначе  или показује своје ауторитативне претензије или је и сам део намештене утакмице.

Оног тренутка када полуинтелекуталце релаксирамо улоге неког битног чиниоца, сведемо их  на ниво дворских луда ( спрам претнезија из соптвених  јавних наступа)  и када посао у странци или државној  институцији почнемо да меримо  доћи ће све на своје место. Наравно, све време треба да радимо свој посао, јер нема ко други.

PS

Страх од ширења месијанске пошасти сам добио слушањем домаћег twitter space. Оправдана потреба да вас неко саслуша, са бројем пратиоца прераста у пасивно и испразно трабуњање, па онда у месијанство, да би потенционално постало прави предзетнички подухват са јасним бизнис моделом. Тај синдром је најлакше уочити код оних твитераша који део популације без твитр налога сматра затуцаним. Нарочито је ефектно када се они који не гледају најутицајније youtube канале држе за необавеште по чему закључујем да су најобавештенији пратиоци  Задруге која има највиже прегледа,  а да су највећи медијско-информативни прегаоци Buba Corelli i Jala  brat.

Ипак, основни утисак је да уркос таквом окружењу на твитеру постоји  и дигитални профили пуни  толеранције, садржајних мотивационих порука и претензија ка организационим способности, а све у нади  да свој социјални капитал неће продати некоме за ситне паре, или још горе због потенцијалне зараде да се аутоцензуришу. 

Read More

Новаков индентитет - акциони трилер

Дружење са Ђоковићем сам прекинуo пре пар година. Разлог је био етичке природе - он није лајковао заједничку фотографију коју сам објавио на друштвеним мрежама. Штавише,  својевремено сам му изнеo идеју о фотографисању и стигао да му изнесем лични став о мом личном имену. То је тада  оберучке прихватио  и са осмехом на лицу, а сада се тога више и не сећа. 

Из те позиције познанства од пар секунди стекао сам више легитимитета да пишем о његовом случају од већине медија који се користе његовом ситуацијом како би подигли читаност својих портала, узимајући у обзир да је и мој  интерес исте природе.

Његов  имиграциони случај је чисто процедурално питање. Иначе, према рачнику појмова и општем утиску из штампе овај термин се користи када  се жели прикрити стварни разлог, или када су исти непознати аутору. Цариници су га ухватили  у покушају да  прошверцује самога себе. Он је испао блесав јер је веровао у њихове законе, мантре о слободи кретања капитала и радне снаге. Колико сам испратио желе да га осуде за финасијске малверзавије којима је на волшебан начин исисао из Аустралије огроман капитал користећи се монополским положајем на тениском тржишту. Међутим, њихово законодавство има рупе које желе да покрпе коришћењем упоредног права позовајући се на сличан случај при хапшењу Ал Капона. На почетку су питање ускраћивања елементарних права прогласили борбом прорив богатих, онда су га оптужили да је провоцирао јавност тако што се сликао и написао истиниту објаву о сопственим намерама. Можда ништа од тога и не би било само да је лајковао слику са мном. 

Пре свега тога, направили су опширну припрему. Под окриљем санитарне ситуације прво су увели нове законске норме, па дефинисали пожељне друштвене образце понашања,  увели нову полицијску етику, појачали права органима репресије, па су   људе навикли на то, а тек онда су обећали Новаку да ће поштовати медицинска изузећа. Тако су га намамили у такозавну визну клопку.

Њихова држава, њихов цариник, њихов турнир и тачка, имају право на то.

Овим су се у непријатности нашли само они који даље верују у западни модел демократије, а како је њих мало и задовољни су висином додељених гренатовима нема нежељних последица.

Сиротиња раја ће се расправљати ко је у праву и свести на причу вакцинисни/невакцинисни заузимајући још екстремније ставове у расправи око начина употребе широких овлашћења органа јавног реда и морала. Полицији остаје да ради свој посоа и само да види у чије ими ће да млати ове друге.

Новаку није потребан  подршка невакцинисаних јер човек се бори за принцип, а не за сепаратне интересе. Праву подршку би требало да добије од спортиста чији би синдикати требало да бојкотује турније које организује оваква корумпиране спортске асоцијације. Можда је и најбитније питање како ће се осећати победник турнира док главни претедент гули имигрантски кромпир.  Међутим, нагреде су сувише велике да би се са тим сада неко замлаћивао. Једина морална подршка би требало да дође од вакцинисаних, али солидарност вакцинисних са Новаком  би била лицемерна ако није у форми солидарности са невакцинисанима као таквима. 

Остао сам ја тако смућен и неутраланог мишљења  све док нисам прочитао ставове домаћих  медија у власништву страних корпорација. Иако су само на прво читање скривени и смутљиви ипак их је  Чанак Ненад најпрецизније сублимирао осудом Ђоковића.  Нико паметан не би смео да осуђује некога ко је у свом послу најбољи и то од како тај посао постоји, па се традиционално  за те послове  ангажују овакве дворске луде.

Тиме случај Ђоковића постаје парадигма и прераста у идентитетско питање. Нема ни једног великог човека, ни једног велике историјске личности који део свог живота није провео у затвору. Они највећи су имали ту част да се иза решетака нађу баш у најсмутљивијим временима и ето судбина је и по том питању била наклоњена Новаку. Благо њему, он остаје да сведочи на својој вертикали. Са стране, у хоризнотали ће лежати они који се приклањају стихији времена, подвијају реп сили и ломе кичму жуљајући колена. То је уједно и идентитетска судбина народа коме припада. Њему је одлично познато да они који се приклонили јечем губитак достојанства компензују мноштвом ситних интереса проистеклих из гажења по другачијима. Но, када та сила спласне и стихија прође једино им остаје да мрзе сведоке соствених понижења и остаје вечна граница. Ту је границу подвлачила и римска курија и османлије и сва немачка царства и комунистичка интенационала и  НАТО колонијалисти и ево сада и глобална санитарна организација и колико год се ми трудили да будемо несврстани стално  морамо да се спрам те линије опредељујемо. Увек изнова бирамо да ли смо са својим прецима или са својим потомцима јер по закону веоватноће  сасасвим сигурно ће и неки од наших потомака у тим поделема изабрати другу страну. 

Било како било, нека буде мирa Божијег, а међу људима добра воља  било да су вакцинисани или невакцинисани, храбри или промишљени, способни  или таленотвани,   учени или образовани, рационални или емотивни, богати или сиромашним, ситуирани или културни, горњи или доњи, леви и десни, са нама или против нас. 

PS

Једина ствар која треба да нас плаши је да нас опет не задеси судина намењена за много веће народе, ал ако нема ко други, шта ћеш.

Read More