24. фебруар 2021.

Kako nisam zaradio svoj prvi milion

Originalnu priču sa verzijom od milion maraka prvi put sam čuo u jednoj kafani u Partizanskim Vodama. Zbirom nesrećnih okonosti po direktora društvenog preduzeća gde sam radio našao sam se u društvu jedog iskusnog arhitekte i slušao ga dok iznosi jednu neverovatnu  priču. Spremio čovek sve papire, pa čak i novac za veliki turistički građevinski projekat, al' mu se nisu svidele "neke pojedinosti" i odustane. Svom zetu je pokušao da objasni razloge odustajanja, ali se nespretno poslužio antitezom i počeo je od dobrih strana projekta. Neiskusni zet nije imao vremena da sasluša loše strane i same teze, pa je oduševljeno tražio da mu tast pokloni papire i pozajmi novac kako bi on to sam realizovao. Ovaj je papire dao, novac nije i ostatak priče je postala legenda o pretvaranju Partizanskih Voda u Zlatibor. 

Izgleda kаo lokalna verzija ružnog pačeta, al` pitanje je  kome se sve ovo može servirati kao bajka.  

Tada sam shvatio da ako želiš da zaradiš prvi milion ne smeš mnogo da znaš, ali moraš da znaš barem jednog takvog  i eto uspeha pod uslovom da dođe do nesporazuma  i da ga ne poslušaš do kraja.

Meni sa šansa ukazala kasnije, ali niti su marke više postojale, nit je milon bila neka cifra. Gotovo  svaka šuša je već zaradila svoj prvi milion Eura. Ali opet, šta to fali meni, a i šta fali šušama.

Elem, rešim ja da napravim jedna vrlo rizični poslovni poduhvat. Iz dobro obaveštenih izvora nimalo bliskih ministarstvu finasija čujem za Bitkoin i da je dugurao do neverovatnih 100 Eura po komadu*. (Danas je jedva 50.000 Eura po tom istom komadu). Imam dojavu da će vrlo brzo skočiti na 200 eura i jedino što treba je da otvorim nalog za elektronki novčanik, papirni novac dam nepoznatom čoveku u Čačku čiji će sin negde u inostranstvu, a u moje ime konvertovati 3000 Eura u "to nešto". Sve je prosto k'o pasulj, kad imaš dojavu. Podesćam da u to doba još nije bilo  ni kladionica ni tendera na svakom ćošku. Setim se onog nesrećnog zeta sa početka priče i pomislim što je to on pa bolji od mene, imam i ja od koga da pozajmim. Mala nezogdacija što uz pozajmicu ide i porodično savetovanje kod konsultanta/zajmodavca koji je u krvnom srodstvu sa suprugom i to se završi onako kao se i dalo pretpostavili. Deprimiran, aneksiozan i zaprepašćen šta sve život može čoveku da priredi odustanem.

Priča bi mogla da ima više završetaka.  Svakom prema zasluzi. Prema jednoj verziji koju stalno ženi pripovedam sada bi imali više od milion eura. Po drugoj, nabližoj istini, ja bih sada imao 3000 Eura više, ali i efektniji naslov - Kako sam izgubio svoj prvi milion!. U dojavi da će Bitkoin naglo skočiti  tvrdilo se da će vrlo brzo i propasti, tako da je plan bio da se proda čim dogura do 200. Dobro obavešteni izvor je to branio činjenicom da je nemoguće da su ljudi toliko glupi i pristanu da toliku energiju ulože u alogritam čiji je jedini posao da oteža stvaranje ionako nestvarnog novca. To mi tada i nije bilo jasno, al sam ipak mogao da ga ne saslušam do kraja. Ovako, pre negde, u svojoj zluradosti prema povodu mog neuspeha saznadoh da je utrošak električne enerigije za generisanje svih Bitkoina jednak trenutnom utrošku potrošnje svih domaćinstava u Srbiji za period od 400 godina.  Dušmani bi rekli da je to ekvivalent struje koju smo potrošili pod Turcima. Da ironija bude veća te superkompjutere pokreće energija iz termoelektrana koje u atmosferu izbace toliko ugljen dioksida koji odgovara potrošnji svih dizalaša u Nemačkoj u periodu od nekoliko decenija.

Pitam se koja je to sila mogla nagovoriti i prevariti Nemce da izbacuju svoje dizalaše iz autoindustrije, a u korist viruelnog novca. Kako svi dobro znamo ono što su nas od malena učili da se ne isplati Nemce pobeđivati, tako sam siguran da je to neka belosvetksa prevara.

Ujedno mi drago što je sve ovako ispalo. Da se u ime svih mojih predak i ja jednom nađem na istoj strani kao i Nemci, pa taman i bio na gubitku!

14. фебруар 2021.

Zašto se isplati biti programer i do kada ?

Ima programera koji dnevno zaradjuju preko $100.000 praveći lažne profile, pratioce, lajkove i komentare na društvenim mrežama. Njih plaćaju poznati influenseri. Male kompanije, nepoznati brendovi i nebitne političke stranke plaćaju poznatim influenserima usluge promocije. Medjutim, velike kompanije i stranke ne bacaju tek tako svoj novac, već plaćaju programerima da im isporuče algoritam koji na profilima influensera otkriva procenat učešća botova. Društvene mreže koje su u stanju da blokiraju i predsednika nekada najmoćnije države se prave da sve to ne vide jer i njihova vrednost na berzi zavisi od broja korisnika, pa su botovi dobrodošli. Ovi prvi i ovi drugi programeri, ako već nisu jedni te isti, onda kodiraju taman toliko precizno da ima dovoljno posla za sve. PS Trenitno postoji 140 miliona infulensera sa preko 100.000 pratilaca i nema zime za botove. Drugim rečima ispada da trenutno svaki živi stanovnik kugle prati oko 20.000 influensera. Ako ne stižete da ispratite toliko informacija, nema razloga za paniku - botovi će umesto vas to ispratiti i sve će se to lepo naplatiti. Ako i dalje živite u zatucanom svetu i pratite manje od dva influnesera ispada da na svakog od nas dođe 10.000 botova. Ko čita komentare na dnevno političke dogadjaje toga je sigurno svestan. Srećom, sve je više onih koji prati i do 200 infulensera tako da je botova svega 99%, tj. nije da je baš 100% sve virtuelno.

Što se programera tiče ostaje strah da im same društvene mreže ne preuzmu posao jer zvuči da bi im bilo idealno kad bi samo oni mogu da znaju koliko je tu botova, tj koliki je procenat botovske vrednosti po svakoj deonici.

Da bi proces bio potpuno zakokužen potrebno je da i vlasnici deonica budu virtuelni i sve to plate virtulenim valutama, ali to se već ne isplati.

28. јануар 2021.

Сваком по споменик (Svakom po spomenik)

Једини искрени однос Срба са светим Симеоном је молитва. Ispostavlja sa da  svaki drugi odnos  savremenih sa svevremenim  komplikuje situaciju.

Са светцем je лако, ali je problem  što nas je i mirjanskim životom toliko zadužio da ne umemo da mu se odužimo. Али, то је уједно и место где се сви можемо сложити да какав год споменик да му подигнемо није достојан његове величине.  Они мудрији пре нас нису ни размишњали да му подигну споменик. Сиротињи  је  била је довољна икона и тропар. Oni na vlasti i od moći su se gubili pred činjenicom da je se odrekao vlasti zarad духовности i moći zbog тиховања. "Gde, bre, sad` kad` je najlepše!".  Било је у нас још њему сличних који су схватили ту суштину  и свој живот  устремили у небеске висине, ал је сасвим природно било да им у таквим тренутцима није падало на памет да подижу земне споменике.

Родоначелику Мироточивоме споменик не треба! Nama treba njegov spomenik! А нас има разних. Неко би да то искористи и позове на саборност и све-народно окупљање око правих и традиционалних вредности, неко би да врати изгубљену славу, neko bi da se diči i gordi, neko tu vidi ličnu promociju, неко би да гради, neko da se ugradi, neko bi mač, неко крст, неко овде, neko onde, неко ово, neko ono*. Једни би да истакне уметнички дојам, други се брине за склад и сразмере, трећи би да се лепо уклопи у ружну архитектуру,  пети  би да истакне витештво, девети срчаност, мудрост, државотворнсот, шеснаести задужбинарство. Svako bi svojim kantarom da meri, što ne znači da bi i da zakine, al` se podrazumeva pravo na baždarenje.

Ono što je mene najviše obradovalo je činjenica da među davno otuđenom elitom koja se srami svega srpskog i nacionalnog napokon pojavila svest da nismo dostoji svojih predaka. Javno negoduju protiv ovakvog  spomenika i treba im izaći u susret i omogućiti da naprave spomenik kakav smatrju dostojnim. Ako se ne mogu složiti oko jedne vizije, a tu su valjda još uvek ostali традиционалисти, treba im omogućiti onoliko lokacija koliko i ideja što bi dovelo do jedinstvene situacije da svaki živi Srbin, pa i onaj koji se tako više ne oseća za života podigne spomenik Nemanji! Неком на славу, nakom na sram! Једни у име наслеђа, drugi kao čin odricanja.

Свети Симеоне Мироточиви "моли Бога да нам дарује велику Милост"!  

Stefane Немањићу, rodonačelniče, brate, što bre, toliko podiže lestvicu!?


* neko voli ovo, neko voli ono - autorska prava zadrжžava  Viki Miljković

23. јануар 2021.

Дневник (ваљда) вакцинисања

- питање вакцинације не постоји , то је (ваљда) цивилизацијско достигнуће. 

- јадни ови људи што се боре против вакцинисања, каква ли их је мука на то натерала. Али, мора се  испоштовати њихово право на слободу (ваљда) самосталног одлучивања.

-  колико охолости и безобразлука у исмевању анти-ваксера. Уздати се сопствену памет само зато што не наседаш на неке од теорије завера је подједнако глупо. Каква ли их је мука на то натерала, па (ваљда) знају да циљ никада не сме да оправдава средства.

- како би било лепо да имам своју државу, па да у тој држави има ваљан  и ауторитет који ће да донесе обавезујућу одлуку и преузму одговорност. Питање вакцинисања не сме да буде питање избора  нама који нисмо компетентни да о томе одлучујемо. Нико ме ништа не пита тамо где се (ваљда) разумем, а овде где немам појма испадох главни.

- статистички гледано увек сам добро процењивао јавне ситуацију када год сам консултовао писање Курира и Информера. Надам се да су против вакцинисања па да идем да се вакцинишем сто посто сигурна у испраност свог поступка. Кад оно, они промотри вакцинисања! Опа, ето их на истом таласу са овима што их сматрају страним плаћеницима. Напокон солидарност (ваљда) медија, што у пракси значи свађу међу неподељеном публиком.

- ајмо ми лепо да консултујемо струку и науку и то на личном примеру. Толико пожртвованих међу медицинасим особљем и нажалост толико жртава. Лекари ће својим личним примером  послати јасну поруку, (ваљда) они знају шта ваља. А шта ако и међу њима има оних какве срећемо и у другим професијама. Завршили преко везе, купили диплому, добили посао преко странке. 

-ко су сад ови који кажу да се треба вакцинисати, ал не кинеском вакцином? Вероватно желе да дисквалификују Кинеску конкуренцију причама да они управо над нама тестирају узорак. А шта ако је то тачно, а шта ако није. А шта ако Кинези спинују, а тек Руси или ови из (ваљда) Џибутија.

-  овде дописти нешто по (ваљда) сопствној  вољи

- овде дописати нешто што и није баш по сопственој вољи да можеш после (ваљда) да се  оградиш. За сваки случај.


По угледу на РТС  дневник, ево и овај дневник би да допринесе необавештености, збуњивању, изношењу нетачних или непотребних инфрмација, или ти пак изношењу (ваљда) тачних инфомрамција у злонамерном контексту.

Ја сам моју одлуку за данас  донео, за сутра ћу видети шта ће бити, са чврстим уверењем да  могу да погрешим . Срећом мој став је небитан, необавезујући и нејасан  и не сносим последице сем по питању здравља и живота. Једино се надам да ако примим вакцину нећу имати ништа против оних који је нису примили и обрнуто.  (Ваљда) их нећу ни гонити!

Не бих ни да ствар релативизујем јер је истина (ваљда) једна. Мада  могу да се сложим и са Протагором  да оно што је за једног добро, за другог не мора да значи. Оно што ми је потпуно јасно је да људи имају разлог да буду забринути за сопствено и јавно здравње. Да  из тог страха имају право да намећу вакцинисање и онима који су против како би се прекинуо ланац заразе. Такође, ми је јасно да и они што не желе да се вакцинишу имају право на критички став према друштву које је остало без правих ауторитета, да верују у завере, и искуствено сумњају у друштво, институције, штабове па и саме лекаре за које су се и сами уверили да су подмитаљиви.

Оно што је (ваљда) најјасније је да сад морамо уживати плодове свога рада. Нисмо се солидарисали, нисмо плаћали порезе ни поштовали знање, науку и струку. Неки лекари су почели да раде за корпорације које их поштују више од потенцијалних пацијената и то је природан процес кокошке и јајета.  Све је постало бизнис и ту је новац мерило свега. Маркетинг је постао моћнији од истине и сад остаје да се надамо у милост и очекујемо да нам не буде онако како смо заслужили

Ако нам буде како смо заслужили неки ће проћи (ваљда) добро, неки и неће,  а ту се баш и  не зна тачно ко су они, а који смо ми.

(Ваљда)



17. јануар 2021.

Како проверити тачност интернет садржаја

Добио сам препоруку да погледам један видео садржај са  YouTube. У питању је гостовање "домаћег економског научника" у једној очито јефтиној продукцији где иначе гостују свакакви опскурни ликови.  Да ми то није препоручио пријатељ чије мишљење поштујем, одмах би одустао јер одавно немам живаца за ликове који све знају, најкомпликованије тезе објашањавају у једној реченици, често помињу заменицу ЈА и широким масама изнесе строго чуване тајне које нико сем њих не зна. Са друге стране поштени интелектуалци у Србији и немју где друго да се обрате ширем аудиторијуму тако да се одлучих да погледам, али и да урадим један мали експеримент.

Инсталирао сам нови интернет претраживач са отвореним коодом, нисaм се улоговао ни на једaн налог, преко  VPN се накачио на другог провајдера  да не бих оптеретио googlе-ов алгоритам за рекламе са мојим подацима. ОК, свестан сам да је то немогуће због mac адресе моје мрежне картици јер google може да зна сваки пут када желимо да га заобиђемо и да и те податке о нама прикупља, али сам сигуран да се због једном мене и једног домаћег еконосмког научника не би спустао баш на тај ниво.

Идемо редом

- више од 100.000 прегледа

- на прво уводно питање одговор траје већ довољно дуго да се види да гост није има шансе нигде друго да се појави. Позива се на психологију и каже да је само пар процента мислећих људи и у истој реченици онима који нису мислећи се  обраћаја у трећем лицу. Не помиње да иста та психологија у истој тој тези о мислећим људма упозорава да обично греше сви који се сами сврставају у мислеће. Врло брзо сам створио субјективни утисак, али не бих да се са тим више оптерећујем, да видомо шта  google мисли.

-чекам рекламе

-ево их и то врло често  чиме се  доказује да сензационалистички  наступи и такви гости доносе продукцијама добру, а легитимну зараду

- прва реклама је енергетско пиће што говори да овај садржај има добро преклапање  са људима који су склони енергетским додацима

- друга реклама су некакве грицкалице што ниште не говори јер их ваљда сви једу. Размишљам што би сад добро дошла реклама за избељивање зуба, зубне пасте или барем неког стоматолога. 

- трећа реклама је некакв спот пун вулгарног и баналног садржаја. Текст песме је на српском, ал је нагласак у тим српским речима је на  сраном језику. Тешко да то могу разумети, но срећом се врте пар речи- бели прах, све бих ти дала, еротксе илузије. Не схватам одкуд сад то преклапање. Но срећом у тексту спота се појављује реч илуминати, па се сам себи насмејах како је још увек приглуп овај google-ов алогритам. Човек је илуминате убацио због римовања, а не због алузија. Мада, полако се формира профил ових 100.000 прегледа

- четврта реклама  - ево га -  по препоруци неког чике у белом мантилу - гарант иде сад стоматолог.  Кад оно нешто, да простите о потенцији и помиње, да простите, простате. Дакле имамо и старије публике или оних којима није јасно где се налази доња граница дозвоњеног ниво потенције. Не преклапају се само ови који се енергетски допуњују већ и они што се смарају енергетски неефикасним. Сад  ме је помало страх од пете рекламе. Ако буде неки производ типа буди сама своја, осећај се слободно и полети са крилцима, где се позива на јединственост, а рекламира се производ који користи око 50 посто популанције, тј. око сто посто оних који има материцу - одосмо сви у та три лепа преклапања.

-пета реклама - за оне који много времена проводе испред рачунара имао одличан препарт за очи. Ко се овде не би препозано. Паде ми на памет једна реклама против ћелавости. Како сам у међувремену постао јако осетљив на ову тему једино што сам упамтио из те рекламе је да се осуђује ћелавост. Другим речима, мораш да понизиш људе да би ти постали потенционални купци. Они који највише исмевају ћелавост су они који би да је излече. И то по правилу безуспешно.

Довољно од мене, закључак се сам намеће - google много боље зна од нас ко су они који прате одређени саджај и према рекламама можемо препознати друштво, а према друштву знамо коме је намењено, а  сами бирамо своје друштво. 

Нема правила без изузетка - Истински интелектуалци у нас се једино могу појавити у оваквим продукцијама и ако хоћете да се информишете према том несавршеном алгоритму бићете изложени баналним рекламама.  Срећом истинског интелектуалацa је лако препознати - не виче, не износи никакве сензационалистичке информације, позива се на егзактне научне радове, публикује своје у научним часописима, а не на YouTube каналима, не омаложава оне са другачијим ставом, познаје глобалну културу,  поштује своју, а у домаћем интернет саобраћају су препознатљиви по томе што  носе јефтинија одела.

27. децембар 2020.

Lekari u čudu- atraktivna influenserka otrkila svoje prirodne adute i strogo čuvanu tajnu kako se obogatiti

Sada ide test naivnosti čitalaca koji su samim pristankom da otvore ovaj link priznali da je sasvim legitimno držati ih za  takve.  To u najboljem slučaju, a u gorem slučaju (kao što može biti i ovaj ovde) se krije  poriv vlasnika rasporeda ovih slova da bude popularna ličnost, koje su eto i same prezrene, e da li bi povećo broj poseta na sajtu. 
Kako se možemo složilti da ima još spornijih pobuda onda se time legitimiše  bilo šta dole ispisano, a donekle i ovo iznad, pa čak i sam naslov. Po teoriji manipulacija ovu sitnagmu  "Kako se možemo složiti"  treba zameniti sa parolom "Kako smo se već složili". Ovim autor citirajući samoga sebe koriguje se, što je prava poslastica, a mislim da kao takva nigde ne egzistira u dve rečenice spojene istom tačkom. Gotovo je nemoguće naići na digilni tekst u kome autor javno ispravlja svoju prethodnu poruku, jer je od uvek kako postoje digitnalne tehnologije to rašavano bez uočljivih promena  i posledica. U tom smislu radujem se onim promenama koje će dovesti do masovnih brisanja aktuelnih poruka na svim društvenim mrežama ili ti promovisati digitalno preumljenje kao legitimnog naslednika analognog preletanja. 
Nikada sredstva javnog informisanja nisu služila  javnom informisanju, ali tek od skoro više nisu ni sredstva. U vreme takvog marketniga gde okupator necionalnih frekvencija i globalnih internet sadržaja  može svaki poraz prikazati kao pobedu i obrnuto, šta sprečava ekonomski iznurenog novinara da svom poslodavcu donosi dobit. Ako je već novac proglašen za merilo svega onda je i ova sadašnja situacija samo prelazni oblik ka finasijskom totalitarizmu. 
Ta monetarna autokratija će dati sama sebi za pravo da se sa svim klasama, grupama, statusima, nivoima, kastama i  sojevima valja obračunati. Mislim da bi i sam Darvin podržao ovu klasifikaciju evolutivnih statusa privremeno savremenih ljudi. 
Na sledećem niovo su svi oni unižni i obespravljeni  i koji su zbog svog takvog robovsko statusa spremni da poveruju u bilo kavu spletku protiv sistama. Za sve je kriv sistem, kao neko otuđeno strano telo.  Pristaju na bilo kakvu teoriju zavere, a pogotovo ako je spektakularna i podržana efektnim frazama, čime doprinose pomeranju donje granice ljudskog poimanja.  
U sledeću višu grupu spadaju svi oni koji bi po svaku cenu da se ograde od  ovih donjih, a gore pomenutih. Oni ih, kao po komandi svog totalitarnog boga, otvoreno ismevaju, a sve  koristeći naučna objašnjena i termine koji ni sami ne razumeju. Kao da uplašeni za privilegije svog društvenog status brane sistem koji ga je uspostavio. Služeći se sredstvim koja ovim prethodnima daju za pravo, kao da postoji prećutni dogovor prvih sa drugima da trećih nema. 
A ima ih, jer svi oni koji su svesni postojanja ovih već spomenutih nivoa spadaju u ovaj sledeći nivo zbunjenih i neodlučnih. Sve bi nešto, a ni sami ne znaju šta bi. Nekako su jedino sigurni u svoje stav da su nesigurni. Jedini stav koji čvrsto brane je da nemaju stav.
Na sledećem nivo se nalazi grupa sa onim pripadnicima gde nisu uočeni živi primerci. Ovde su oni koji shvataju svoje nesposobnosti i ubeđeni u sopstvena ograničenja veruju da ovi sa još viših nivoa imaju rešenja, ili će ih pak ovi sa nižih nivoa pronaći . Uljuljkani u takvu sitaciju gde drugi rešavaju probleme, dalo bi se zaključiti da sami ništa i ne preduzimaju
"Kako smo se već složili" da su ovi na prethodnom nivou sveni svojih ograničenja i kapaciteta svih narednih bilo bi logički nemoguće upustiti se u objašnjavanje istih.

Sve se ustremilo ka novoj valutnoj idolopokloniji, no tako biti neće, dobro će sigurno pobediti, samo je pitanje uz koje žrtve.  Namerno nisam napisao "samo je pitanje uz koju cenu" kao bunt i sopstveni doprinos protiv ovog beskontaktno-platnog ludila.


13. децембар 2020.

Гледај свој посао или ћеш видети свога Бога

Ових дана ја српско-канадски режисер Борис Малагурски спречио крађу 5 милиона динара јавног добра. Кап у мору, ал се као онај голуб што је са једном капи гасио пожар барем сврстао на страну.  Изгледа да  му је прорадио онај кандски део држављанства.
Лопов  у покушају је било једно од јавних предузећа. Тужилаштво није реаговало, ресорни министар медијску славу преузео на себе. 
Тиме се да закључити да ће ови на власти  и даље тендерисати, запослени у јавним предузећима ће даље примати незарађени део плате - онај део који је знатно веће од плата колега запослених у нејавним предузећима (ал зато за знатно мањи посао - што би рекао стрип јунак).  Новац ће се обезбедити задуживањем чукун-унучића, оних чији преци нису на време побегли. Опозиција ће млатити празну сламу, јавне личности ће меркати тржиште утицаја. Сви остали ће се чудити шта се редитељ имао мешати у струку дизајнирања логоа и што не гледа свој посао. 
Паде ми на памет онај нама страни судија  који је казну доживотне робије припадницима служби безбедности, који су се бранили да су радили само свој посао, образложио ставом да је и cам ради свој посао.

претрага

Prethodno na Blogu