Наручилац тајни, одговори јавни

Звали ме да испитају јавно мњење. Напокон и мене неко нешто да пита. Нашли они мене да анкетирају. Прво сет мојих питања, па ако преживе, могу и они.

— Ко је наручилац?

— То због објективности не смемо да кажемо.

— А ја своју субјективност да истресем пред било ким?

— Ваши одговори су анонимни.

Добро је. Они имају мој број, ја њихову реч.

Питам за матични број агенције.

— Сачекајте, нико ме никад није за то питао.

Прво питање на које нису имали понуђен одговор поставио испитаник.

— Откуд вам мој телефон?

— Раније сте пристали да останете у бази.

— А откуд вам је био пре него што сам пристао?

Застаде. Изгледа да сам дао сагласност ретроактивно. 

— Нема везе. Удри.

Питају куда иде земља, колико сам задовољан и остало што наручилац не сме лично да ме пита.

— Само СЛ — рекох.

— Шта је пресудило да се определите за Студентску листу?

— АВ.

Жена се збуни, а била је професионална. Збуних се и ја кад ми саопшти да међу понуђеним одговорима нема председника као главног фактора јачања опозиције. Па јесу ли ово уопште професионалци?

— Имате ли савет за њихову кампању?

— Да ћуте. Нису они разлог што ћу да гласам за њих. Нека пусте човека да им заврши кампању.

— А шта би могло да вас поколеба?

— Да проговоре. Таман сам се одлучио, само ми још њихови ставови фале. Нека нешто оставе и за после избора, да се не разочаравам двапут о истом трошку.

— Којом кампањом би друга страна могла да им одузме гласове?

— Да их тотално искомпромитује тврдњом да су међу кандидате студентске листе убацили своје људе. „Пазите кога гласате, има наших!“

— Како вам се чини кампања прве листе?

— Као да су је студенти лично радили. Носилац листе претећи пева: „Четири године бола, четири године туге.“ Само ако победи.

— За кога сте гласали прошли пут?

— За Двери.

— Немамо ни то мећу понуђеним одговорима. Имамо само „Милица и Бошко“.

— Не стај ми на муку. До пола сам заокружио.

— Не знам како се то књижи. 

— Пола гласа опозицији, пола власти. 

Испадох и ја за национално уједињење. Кад није прошло прошли пут, можда прође овог. Председников позив на уједињење овог пута схватио сам озбиљно: ко подржава прву листу због уједињења, треба да заокружи све листе. Нећемо ваљда одмах на гласању да се делимо.

Преломио сам кад сам видео да Збор четника Правног факултета и Комунистички савез Србије позивају на исту ствар. Председник позвао на уједињење, ови се ујединили против њега. Ваљда је и он спреман да нешто жртвује за сопствену идеју.

— Која вам је резервна варијанта?

— Пресељење.

Сад се већ гласно насмеја.

— У коју државу? — излете и анкетарка ван шаблона.

— Шта има понуђено? Мислим, јесам ли ја у ситуацији да бирам? Да сам знао да бирам, изабрао бих ваљда своју.

П. С.

Можда су од мене кориснији они што мртви озбиљни кажу да су сви укућани за СНС. Наброје и покојне, за сваки случај. А кад спусте слушалицу, све их отерају у ③ лепе материне. Док су на вези, расте рејтинг. Кад прекину, расте неизвесност. Али то ваљда раде само кад странка зове. А овде је наручилац тајни. Значи, може бити било ко...🤔